Zašto bi španska ekonomija bez migranata bila u velikom problemu?

Vladajući socijalisti u Španiji upozoravaju da opozicione partije koje žele da zaustave proimigracionu politiku Madrida ugrožavaju ključne stubove španskog društva.

Zbog drastičnog pada nataliteta, javne službe u Španiji sve više zavise od rada migranata, kao i barovi i restorani koji predstavljaju okosnicu društvenog života mnogih gradova i mesta, rekla je u intervjuu Elma Saiz, ministarka za migraciona pitanja. Ukoliko bi aktuelni priliv radne snage bio zaustavljen, posledice bi bile dramatične, dodala je.

"Modelirali smo kako bi Španija izgledala 2075. godine ukoliko bi migracioni tokovi pali za 30 odsto", rekla je Saiz u intervjuu datom u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku. "Pritisak na zdravstveni sistem bi rastao. Škole, farme, mnogi barovi i kafići bi se zatvorili. Svaki građanin bi morao da izdvaja mnogo više kako bi se održale javne usluge."

Njeni komentari oslikavaju sve žešću političku debatu koja će oblikovati budućnost španske politike, dok se premijer Pedro Sanchez priprema za kandidaturu za novi mandat naredne godine.

Bloomberg

Sanchez je liberalan pristup migracijama i ekonomski rast koji je taj pristup podstakao pretvorio u jedan od ključnih aduta svoje političke platforme. Međutim, krajnje desna stranka Vox pokušava da iskoristi zabrinutost građana zbog dostupnosti javnih usluga, obećavajući prioritet pri zapošljavanju u javnom sektoru i korišćenju usluga ljudima rođenim u Španiji.

Ti argumenti biće na testu već u nedelju, kada birači izlaze na regionalne izbore u Andaluziji, najvećem španskom regionu.

U svetu koji je uzdrman povratkom Donalda Trumpa u Belu kuću i rastućim tenzijama oko migracija, Sanchez se pozicionirao kao protivnik rastuće antiimigrantske politike - odbijajući američke zahteve za povećanje izdvajanja za odbranu i podršku ratu protiv Irana, čime je izazvao bes američkog predsednika.

U aprilu je dodatno učvrstio politiku integracije migranata programom kojim se omogućava izdavanje boravišnih dozvola ilegalnim migrantima koji već žive u zemlji. Kandidati moraju dokazati da su u Španiji najmanje pet meseci i da nemaju krivični dosije, ali ne moraju imati posao.

Prvobitne procene vlade govorile su da bi oko 500.000 ljudi moglo iskoristiti ovu mogućnost, ali visoki zvaničnici sada procenjuju da bi broj zahteva mogao dostići milion do kraja juna.

"Nama je potrebno stanovništvo", kaže Rut Bermejo, istraživačica migracija iz tink-tenk organizacije Elcano Royal Institute u Madridu. "Drugi način da imate više mladih jeste da ljudi imaju više dece, ali Evropa nema populacionu politiku koja bi mogla da reši taj problem."

Zahvaljujući migrantima koji podstiču domaću potrošnju i povećavaju ponudu radne snage, Banka Španije prognozira privredni rast od 2,3 odsto ove godine - više nego dvostruko brži od proseka evrozone.

Ipak, tim planovima protive se tradicionalna konzervativna Narodna partija i Vox, koje već zajedno vladaju u nekoliko španskih regiona. Cilj im je da sledeće godine smene Sancheza sa vlasti, a ankete pokazuju da imaju realne šanse za parlamentarnu većinu.

"Javne usluge su preopterećene i postoji percepcija da sistem više ne funkcioniše kako treba", kaže Alma Ezcurra, poslanica Narodne partije u Evropskom parlamentu koja se bavi pitanjima migracija. Prema njenim rečima, Sanchez "šalje poruku da se kršenje zakona nagrađuje".

 

Istovremeno, savez dve desne partije nije potpuno stabilan. Vox je nastao odvajanjem dela lidera iz Narodne partije, a potom joj preuzeo značajan deo biračkog tela.

Ankete pokazuju da će Narodna partija verovatno zadržati apsolutnu većinu u Andaluziji uprkos pokušajima Voxa da joj preotme birače. Međutim, ukoliko bude prinuđena da se osloni na podršku Voxa, uticaj krajnje desnice pred naredne parlamentarne izbore dodatno bi porastao.

Ovogodišnji program legalizacije statusa migranata deo je šire politike zahvaljujući kojoj je populacija Španije porasla za 3,5 miliona ljudi otkako je Sanchez došao na vlast 2018. godine. Broj stanovnika sada se približava cifri od 50 miliona, što je rast od četvrtine u odnosu na početak veka. Udeo stanovništva rođenog u inostranstvu porastao je sa dva odsto 2000. godine na gotovo 20 odsto danas.

Vlada procenjuje da oko dve trećine ljudi koji bi imali koristi od programa legalizacije statusa migranata dolazi iz Latinske Amerike, čije je jezičko i kulturno nasleđe bliže španskom društvu, što olakšava integraciju. Značajan broj migranata dolazi i iz Afrike.

Pedro Sanchez / Bloomberg

 

"U trenutnoj situaciji pritiska i zasićenosti u Španiji - više niko ne može da ulazi, bilo legalno ili ilegalno", rekao je poslanik Voxa Carlos Hernández Quero. "Nijedna država ne može da izdrži tako snažan rast populacije u tako kratkom roku."

Vox je takođe kritikovao nivo kvalifikacija novopridošlih migranata u ekonomiji koja već zaostaje za pojedinim članicama Evropske unije po produktivnosti i inovacijama. Vlada, međutim, navodi da većina migranata radi u uslužnim delatnostima, građevini i sektoru nege.

Španci su zasad podeljeni po ovom pitanju. Istraživanje koje je ovog meseca objavio 40dB za list "El País" pokazalo je da 38 odsto ispitanika podržava program, dok mu se 33 odsto protivi.

Birači će naredne godine odlučiti da li žele da zemlja nastavi tim putem.

"Biće nam potrebno između 200.000 i 300.000 dodatnih radnika godišnje kako bismo održali sistem socijalne zaštite“, rekla je ministarka Saiz. "Izbor je bio jasan: otvorena i prosperitetna ili siromašna i zatvorena zemlja."