.webp){kind=icon}
Finski parlament potpisao je danas predlog za podnošenje članstva u NATO zajedno sa Švedskom, što je označilo istorijski pomak u bezbednosnoj politici nordijskih zemalja.
Te dve zemlje podnose zahtev za ulazak u Severnoatlantski savez kako bi odvratile agresiju Rusije. Javno mnjenje u članicama Evropske unije – koje su izbegavale vojne saveze čak dva veka – promenilo se preko noći nakon što je Rusija u februaru počela rat u Ukrajini, odbacujući zahteve predsednika Vladimira Putina da se organizacija dalje ne širi.
Poslanici u Helsinkiju glasali su sa 188 prema osam za podršku predlogu, pri čemu nijedan nije bio uzdržan, a tri su bila odsutna. Glasanju je prethodilo više od 14 sati neprekidne debate u parlamentu koja je trajala tokom jučerašnjeg i današnjeg dana, a na kojoj se većina parlamentaraca zalagala za ulazak u Alijansu.
Finski predlog će potpisati vlada, kao i predsednik Sauli Niinisto, pre nego što zahtev bude dostavljen NATO-u u njegovom sedištu u Briselu. Za prijavu Švedske nije potrebno glasanje u parlamentu, već je predlog ranije danas potpisala ministarka spoljnih poslova Ann Linde, dok su ostali zvaničnici rekli da žele da podnesu zajedničko pismo.
Nordijske zemlje rade i na rešavanju protivljenja Turske njihovom ulasku u alijansu, nakon što je ranije danas predsednik Recep Tayyip Erdogan signalizirao da im neće dozvoliti da se pridruže NATO-u zbog njihovog stava prema kurdskim militantima. Ove primedbe su bile njegov jasan pokazatelj da namerava da im blokira članstvo, ili bar da dobije nešto zauzvrat, pošto su ove dve zemlje najavile da će se priključiti već tokom vikenda.
Tekst napisan uz pomoć Niclasa Rolandera.
