Erdogan nastavlja da drži svet u neizvesnosti o proširenju NATO-a

Šest meseci otkako je Turska pristala da saveznici iz NATO-a pozovu Švedsku i Finsku da se pridruže alijansi, proširenje je zaustavljeno jer se Ankara trudi da ratifikuje aplikacije.

Nove tenzije su se rasplamsale prošle nedelje nakon što su demonstranti u Stokholmu, povezani sa kurdskim pokretima, istakli lik predsednika Recepa Tayyipa Erdogana, što je navelo Tursku da izvrši još veći pritisak na Švedsku da se obračuna sa zabranjenim grupama.

Sada, sa turskim izborima u junu, a Erdogan je više puta nagoveštavao da bi glasanje moglo doći u maju kako bi se opozicija zadržala van ravnoteže, situacija se čini više u limbu - čak i ako su diplomate NATO-a uverene da će na kraju biti rešena, potencijalno na vreme za samit alijanse u Vilnjusu u julu.

Do sada je 28 od 30 članica Severnoatlantskog saveza ratifikovalo nordijsku aplikaciju, a Turska i Mađarska su jedine koje nisu.

Nordijske države su dale svoje ponude za pristupanje u maju nakon ruske invazije na Ukrajinu. Protivljenje Turske je bilo iznenađenje, jer ranije nije iznela nikakve primedbe.

Sporazum postignut na junskom samitu NATO-a u Madridu omogućio je da proces krene napred, ali je stav Ankare malo promenjen.

Turska kaže da Švedska mora učiniti više da se uhvati ukoštac sa podrškom terorista među kurdskom populacijom od oko 100.000 ljudi i da izruči osumnjičene. Iako je Turska takođe postavila zahteve Finskoj, kaže se da je zadovoljna nivoom saradnje Helsinkija.

"Švedska mora da delima, a ne samo rečima ili izjavama, pokaže da PKK neće biti prisutna, da joj neće biti dozvoljeno da prikuplja novac ili da regrutuje članove", rekao je u subotu portparol predsednika Ibrahim Kalin. PKK, Radnička partija Kurdistana, zabranjena je širom Evropske unije, a SAD su je takođe označile kao terorističku organizaciju.

Posle prošlonedeljnih demonstracija, Turska je pozvala švedskog ambasadora, otvorila istragu i otkazala planiranu posetu najvišeg švedskog zakonodavca Ankari. Švedska vlada osudila je proteste, nazvavši ih „odvratnim“ i pokušajem da "sabotira" njenu kandidaturu u NATO.

Švedska vlada je već pooštrila svoje antiterorističke zakone, ali je priznala da neće moći da ispuni sve zahteve Turske. Iako je Švedska deportovala najmanje jednog od osumnjičenih koje je tražio Erdogan, njena vlada ne može poništiti odluke sudova u slučajevima izručenja u kojima je pravosuđe odbilo da pošalje optužene u Ankaru.

Erdoganova poluga

Za Erdogana, uticaj koji sada ima nad Finskom i Švedskom potencijalno je politički dar koji se daje jednom u životu nakon godina osećanja da su saveznici odbacili njegovu zabrinutost zbog terorizma.

"Bio je veoma nezadovoljan nizom zemalja NATO-a i siguran sam da je želeo da unapredi svoje pozicije u široj sferi NATO-a koristeći pristupanje Švedske i Finske", rekao je finski predsednik Sauli Niinisto o Erdoganu u intervjuu za švedski list "Dagens Nyheter" u subotu.

Formiranje zahteva najviše omogućava Erdoganu (68) da izgleda snažno pred biračima dok nastoji da produži svoju vladavinu na još pet godina.

"Erdogan će držati finsko i švedsko članstvo u NATO-u kao taoce sve dok misli da će mu to koristiti", rekla je Minna Alander, istraživačica na Finskom institutu za međunarodne poslove. Turski lider verovatno razmatra da li ima više koristi od ratifikacije ponuda pre ili posle izbora, rekla je ona.

NATO diplomate su oprezni optimisti da će se pitanja na kraju rešiti, najverovatnije nakon izbora u Turskoj. Jedan je primetio da jači NATO na kraju radi u korist Turske, posebno na Crnom moru i na Bliskom istoku.

Šef alijanse Jens Stoltenberg je prošle nedelje ponovio da je uveren da će pristupanje nordijskih zemalja biti ratifikovano. Za Finsku i Švedsku proces - koji može da potraje godinama - već se kretao brže nego bilo koji drugi u modernoj istoriji alijanse, primetio je on.

Strategija SAD

Iako nije iznenađujuće da Erdogan želi da koristi svoju polugu što je duže moguće, još uvek postoji kvaka: SAD, najmoćnija zemlja u vojnom savezu, stavila je svoju težinu iza nordijskih nacija. Takođe koristi potencijalnu prodaju borbenih aviona F-16 od 20 milijardi dolara kao mamac da natera Ankaru da ratifikuje sporazum.

SAD su upozorile Tursku da Kongres možda neće odobriti prodaju aviona osim ako Ankara ne ratifikuje kandidature Švedske i Finske u NATO, rekao je visoki turski zvaničnik koji je govorio anonimno zbog osetljivosti informacija. Američki zvaničnici povezuju te probleme, rekla je osoba upoznata sa problemom, ali Bajdenova administracija je propustila da kaže Ankari da dobijanje aviona dolazi samo uz usvajanje ponuda za NATO.

To ostavlja Erdoganu da odluči da li će se povinovati pritisku Vašingtona i, ako hoće, kada će to biti.

Ukoliko Turska izdrži svoje izbore, finski donosioci odluka rekli su da se nadaju napretku pre samita u Vilnjusu koji počinje 11. jula. Nordijske zemlje se nadaju da će prisustvovati kao članice, ali kao formalno pozvani da se pridruže alijansi, u svakom slučaju će biti tamo.

Član 5

Kašnjenje u pristupanju znači da Švedska i Finska još nisu obuhvaćene kolektivnom odbranom NATO-a, prema članu 5. Ali bezbednosni rizik je ublažen obavezama koje su preuzele SAD, UK i drugi da će ih braniti ako se napad desi pre nego što postanu punopravne članice . "Nezamislivo je da će se Finska i Švedska suočiti sa bilo kakvim vojnim pretnjama, a da NATO ne reaguje na to", rekao je Stoltenberg.

Postoji i loša strana odugovlačenja nordijskih ponuda na neodređeno vreme: što duže Erdogan čeka, to će više pitanja postavljati druge članice NATO-a o tome koliko je on posvećen bezbednosti bloka i saveznika – ili da li igra naruku Rusiji.

Sugestije da Turska odugovlači da učini uslugu Rusiji nemaju nikakve veze sa realnošću i odbacuju zabrinutost Turske u vezi sa PKK, rekao je visoki turski zvaničnik koji je govorio anonimno zbog osetljivosti informacija.