.webp){kind=icon}
NATO se pomerio korak bliže jačanju svog istočnog fronta ka Rusiji nakon što je Turska odustala od protivljenja švedskim i finskim nastojanjima da se pridruže vojnom savezu.
Dogovor je postignut u utorak uveče kada su se lideri okupili u Madridu da razgovaraju o budućem putu NATO-a, i osim što osigurava veliku ekspanziju na pragu Rusije, radikalno će promeniti dinamiku odbrane Evrope, stabilizujući bezbednost baltičkih članica grupe.
Taj potez šalje vrlo jasnu poruku predsedniku Putinu da su vrata NATO-a otvorena, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg novinarima na početku samita alijanse u Madridu. "Hteo je manje NATO-a, sada predsednik Putin dobija više NATO-a na svojim granicama. Dakle, ono što dobija je suprotno od onoga što je zapravo zahtevao."
Turska se složila da podrži pozivanje dve nordijske zemlje u vojnu alijansu, nakon što je od Finske i Švedske dobila obećanje o pitanjima bezbednosti, uključujući ograničenja za kurdske grupe koje Turska smatra teroristima i izbegavanje embarga na oružje.
"Razgovori su bili intenzivni i teški, ne po raspoloženju, već po pitanju teme, i posle četiri sata smo postigli razumevanje", rekao je finski predsednik Sauli Niinisto. "To što Turska sada postaje saveznik moglo bi da utiče na razmatranja o dozvolama za izvoz oružja od slučaja do slučaja", dodao je on.
Članstvo u Severnoatlantskom savezu za ove dve zemlje koje su ranije bile neutralne označilo bi značajan pomak u evropskom bezbednosnom pejzažu nakon ruske invazije na Ukrajinu. Turski predsednik Recep Tayyip Erdogan sastao se ranije u utorak sa švedskom premijerkom Magdalenom Andersson, Niinistom i Stoltenbergom kako bi postigli sporazum.
Proces pristupanja će trajati još nekoliko meseci, uključujući ratifikaciju od parlamenata članica NATO-a, pre nego što Finska i Švedska postanu članice, što će im omogućiti korist od obaveza iz člana pet o kolektivnoj odbrani. Stoltenberg je rekao da očekuje da saveznici potpišu pristupne protokole nordijskih zemalja odmah nakon samita. Svih 30 članova saveza treba da se složi o pristupanju.
Visoki zvaničnik američke administracije rekao je da je cilj predsednika Joe Bidena ove nedelje bio da pomogne da se dogovor pređe ciljnu liniju. Biden je u utorak ujutro u telefonskom razgovoru rekao Erdoganu da treba da iskoristi trenutak i finalizira pregovore o sporazumu tokom samita u Madridu.
Nije bilo američkih ustupaka Turskoj da bi se sporazum postigao, a Turska nikada nije vezivala dugotrajne zahteve poput borbenih aviona F-16 sa bilo kojim sporazumom koji bi omogućio Švedskoj i Finskoj da započnu proces pridruživanja alijansi, rekao je zvaničnik novinarima u utorak uveče.
"To je dobro za bezbednost Švedske i Finske, ali je u jednakoj meri dobro i za NATO jer bismo mi doprineli zajedničkoj bezbednosti alijanse", rekla je Andersson u telefonskom intervjuu. "Švedska i Finska su uspele da objasne naš rad protiv terorizma i kako smo pooštrili zakonodavstvo i nastavićemo da ga jačamo."
SAD su naglasile da bi pristupanje Finske i Švedske u NATO moglo da učini alijansu bezbednijom. Turski blok je zakomplikovao napore saveznika da predstave jedinstven front u svetlu ruske invazije na Ukrajinu.
Švedska je poslednjih godina pooštrila zakone o terorizmu, a u toku su još koraci u tom pravcu. Niinisto je rekao da je finsko zakonodavstvo protiv terorizma u rangu sa sadašnjim članicama NATO-a nakon rekonstrukcije prošle godine.
Nordijske nacije su takođe istakle ustavnu zaštitu slobode govora, što znači da ne mogu da spreče mirne kurdske demonstracije i navele su da o svim ekstradicijama koje zatraži Turska moraju odlučivati sudovi.
Kada je reč o ukidanju zabrana izvoza oružja, Andersson je u junu nagovestila da švedska vlast koja daje odobrenja za izvoz oružja može imati drugačiji stav o isporukama Turskoj u svetlu nastojanja pristupanja NATO-u.
Tokom pregovora, Finska i Švedska su insistirale da ispunjavaju sve kriterijume za ulazak u NATO.
Finska, koja ima 1.300 kilometara (800 milja) granice sa Rusijom i istoriju ratova protiv svog istočnog suseda, ulazi u okrilje NATO-a zbog ruske invazije na Ukrajinu 24. februara, a za sobom je povukla i susednu Švedsku. Napad je preko noći promenio popularno mišljenje o neutralnosti, a tvorci politike su brzo započeli proces pridruživanja.
Vojske obe nacije su kompatibilne sa NATO-om i uključuju veliki broj artiljerije i tenkova. Finska je zadržala sistem zasnovan na regrutaciji, što znači da je oko 900.000 građana u zemlji od 5,5 miliona prošlo vojnu obuku, a u stanju je da ih rasporedi 280.000 tokom rata. Švedska je ponovo uvela vojnu obavezu iz 2018.
