.webp){kind=icon}
Članice NATO-a podržale su Švedsku i Finsku nakon što su te države objavile planove da se pridruže savezu, što predstavlja drastičnu promenu evropske bezbednosne arhitekture, podstaknutu ruskim napadom na Ukrajinu.
Na sastanku u Berlinu proteklog vikenda ministri spoljnih poslova članica NATO-a podržali su takozvano "severno proširenje", a jedino je neke sumnje iznela Turska, nezadovoljna jer su dve nordijske zemlje, a posebno Švedska, imale veze s kurdskim militantima aktivnim na istoku Turske.
Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Cavusoglu rekao je da su predstavnici Švedske i Finske održavali sastanke sa predstavnicima Kurdistanske radničke stranke (PKK), koju Turska smatra terorističkom organizacijom, a da je Švedska dobavljala i oružje.
Švedska će poslati tim diplomata ove nedelje na razgovore u Ankaru.
"Turska je jasno rekla da nema nameru da blokira članstvo", izjavio je glavni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg. Dodao je kako je uveren da turska zabrinutost neće usporiti proces učlanjenja Švedske i Finske.
Očekuje se da će te dve zemlje predati formalni zahtev za članstvo ove nedelje.
"Teško je zamisliti veću promenu u bezbednosnom smislu od toga da nama susedna zemlja napadne zemlju od 40 miliona ljudi kako bi nasilno zbacila njenu vladu. To nam pokazuje da sigurnosna arhitektura u Evropi na koju smo se oslanjali, kao što je Organizacija za evropsku sigurnost i saradnju (OESS), ne funkcioniše i ne može sprečiti rat", izjavio je finski ministar spoljnih poslova Pekka Haavisto.
Proces primanja novih članica može trajati više od godinu dana. Stoltenberg je izjavio da će NATO razmotriti načine da zaštiti dve nordijske zemlje dok traje ratifikacija njihovog prijema u članstvo pakta sa 30 zemalja članica.
