Na šta će Srbija potrošiti 1,58 milijardi evra?

Prva tranša od 112 miliona evra, od ukupno 1,58 milijardi evra iz evropskog Plana rasta, stiže uskoro u Srbiju. To su potvrdili i Ana Pisonero, portparolka Evropske komisije, i Oliver Varhelji, evropski komesar,

"U suštini prve isplate očekujemo već ovog meseca. To je plan. To takođe znači da sada otkucava sat da zemlje kandidati počnu da sprovode reforme kako bismo mogli da napredujemo sa daljim isplatama", rekao je Varhelji na konferenciji za novinare u sredu u Luksemburgu.

"Tajming nije 100 odsto u našim rukama, ali očekivanje je da ćemo biti u mogućnosti da platimo što je pre moguće", poručila je Pisonero.

Plan rasta, vredan šest milijardi evra, odobren je za Srbiju, Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Albaniju i vladu privremenih prištinskih institucija, sa ciljem da se u narednim godinama udvostruči ekonomski rast u državama Zapadnog Balkana.  

Od ukupne sume, dve milijarde evra biće obezbeđene kroz grantove, odnosno bespovratnu pomoć, a preostale četiri milijarde evra u obliku zajmova sa povoljnim kamatnim stopama.

Kreditiranje podrazumeva otplatu u maksimalnom periodu od 40 godina, sa početkom od 10 godina. Kako bi došlo do isplate sredstava, korisnici će dva puta godišnje do 2027. upućivati zahtev za isplatu Evropskoj komisiji, koja će procenjivati ispunjenost reformskih mera planiranih za navedeni period i nakon toga isplaćivati novac.

Pre nego što počne plaćanje, zemlje korisnice moraju da potpišu sporazume i da ih ratifikuju u svojim nacionalnim parlamentima, pošto su u obavezi da deo novca, onaj od od povoljnih kredita, vrate.

Međutim, Evropska komisija radi na primeni takozvanog predfinansiranja, kako bi po sedam odsto od celokupnog iznosa uplatila zemljama pre nego što se okončaju sve procedure.

 

Koliko kome sleduje?

Raspodela novca iz Plana rasta se zasniva na broju stanovnika svake zemlje i domaćeg bruto proizvoda.

Srbija će prema toj računici imati na raspolaganju 1,58 milijardi evra, a prva uplata u obliku predfinansiranja iznosila bi 112 miliona evra.

Bosna i Hercegovina, kada izradi kompletnu reformsku agendu, imaće 1,85 milijardi evra, a 76 miliona kao predfinansiranje.

Evropska unija je navela da ostaje spremna da odobri reformsku agendu Bosne i Hercegovine čim bude završena i priloži je paketu koji je odobrila za sve ostale zemlje regiona.

Albanija će dobiti ukupno 922 miliona evra, od čega će 64,5 miliona biti u obliku predfinansiranja.

Vlada privremenih prištinskih institucija imaće na raspolaganju 880 miliona evra, od kojih, 61 milion u obliku predfinansiranja.

Severna Makedonija će imati na raspolaganju 750 miliona evra, a predfinansiranje bi bilo u iznosu 52,5 miliona.

Crna Gora će ukupno dobiti 383 miliona evra, a od toga 26,8 miliona u obliku predfinansiranja.

 

 

Novac će biti isplaćivan dva puta godišnje, pod uslovom da partneri ispune kvalitativne i kvantitativne korake navedene u njihovim Reformskim agendama. Novac će zemljama Zapadnog Balkana biti isplaćen u naredne tri godine, zaključno sa 2027. godinom.

U slučaju zloupotrebe ovih sredstava, EU će moći da traži njihovo vraćanje, dok neiskorišćena sredstva iz bilo koje zemlje mogu biti iskorišćena za drugu zemlju u regionu.

Kako Srbija planira da potroši pare i na koje reforme?

U reformskoj agendi Srbije navodi se ukupno 98 mera, odnosno reformskih "koraka za isplatu" u četiri ključne oblasti: poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, zelena i digitalna tranzicija, ljudski kapital i vladavina prava. 

Plan je da te mere institucije u Srbiji preduzmu kako bi Srbija brže napredovala u brojnim reformama na putu ka članstvu u EU.

Preduslov za korišćenje fondova iz Plana za rast je poštovanje demokratskih mehanizama, održavanje slobodnih i fer izbora i princip vladavine prava.

 

 

Vladavina prava

U oblasti demokratije, reformska agenda Srbije do decembra ove godine predviđa delimično ispunjavanje preporuka ODIHR-a za unapređenje izbornog procesa, a potpunu primenu preporuka do kraja 2025. godine.

Do kraja ove godine predviđena je "temeljna revizija biračkog spiska" i izbor novog saveta REM-a. Za 2025. godinu planirana je izmena više zakona, uključujući i zakone o izboru narodnih poslanika, o lokalnim izborima, finansiranju političkih aktivnosti. Za mere u oblasti vladavine prava predviđeno je 370.262.736.

Beta/Dragan Gojić

Poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora

Poslovno okruženje - Reforme su usmerene na unapređenje upravljanja državnim preduzećima i kapitalnim projektima, sa ciljem povećanja efikasnosti i konkurentnosti državnih preduzeća, kao i boljeg korišćenja javnih sredstava.

Razvoj privatnog sektora - Mere su fokusirane na poboljšanje uslova za preduzetnike, unapređenje inovacionog ekosistema i povećanje investicija u istraživanje i razvoj, sa ciljem podsticanja znanjem zasnovane ekonomije.

Konkurentnost poslovnog sektora - Ovaj segment podrazumeva reforme u poljoprivredi, kao što su unapređenje bezbednosti hrane i ruralne infrastrukture, što treba da dovede do veće konkurentnosti i izvoza.

Za ove reforme je predviđeno 377.056.548 evra.

Zelena i digitalna tranzicija

Cilj transformacije energetike je usklađivanje sa evropskim pravilima, osiguranje dekarbonizacije i energetske sigurnosti, kao i integracija Srbije u evropsko energetsko tržište. Fokus je na diverzifikaciji snabdevanja gasom, zaštiti potrošača, smanjenju energetskog siromaštva, te postepenom prelasku na obnovljive izvore energije. Digitalizacija je drugi ključni prioritet, s naglaskom na uvođenje 5G i širokopojasnih mreža, jačanje digitalnih veština, digitalizaciju javnih usluga i jačanje informacione bezbednosti.

Za ove reforme predviđeno je 628.427.580 evra

Bloomberg

Ljudski kapital

Reformska agenda za razvoj ljudskog kapitala usmerena je na dve ključne oblasti: tržište rada i obrazovanje i veštine.

Tržište rada uključuje razvoj garancije za mlade, čiji je cilj da mladima ponudi bolje mogućnosti za zapošljavanje, obrazovanje i obuku, posebno uzimajući u obzir izazove s kojima se suočavaju ranjive grupe, kao što su žene i Romi.

Obrazovanje i veštine se fokusiraju na poboljšanje pristupačnosti, kvaliteta i relevantnosti obrazovanja kako bi mladi stekli neophodne veštine za savremeno tržište rada, uz istovremenu borbu protiv odlivanja mozgova. Reforme obuhvataju povezivanje različitih oblasti politike i akcija kako bi se omogućio sveobuhvatan razvoj mladih i radno aktivnog stanovništva u Srbiji, uključujući i podršku za dalje obrazovanje i karijerni napredak, za šta je predviđeno 210.608.162 evra.

Za šta će novac biti upotrebljen

Dakle, ovo je novina u odnosu na prethodne programe podrške, što prvo idu reforme, pa novac. Kroz plan rasta bi trebalo,  između ostalog, da bude finansirana izgradnja zelenih traka na graničnim prelazima kako bi se smanjilo čekanje kamiona i uštedelo prilikom uvoza i izvoza robe. Prema analizi Svetske banke, skoro 3.000 godina, odnosno 26 miliona sati, izgube kamiondžije čekajući na graničnim prelazima država Zapadnog Balkana.

I ono što je najznačajnije, uspostavljanju jedinstvenog, najpre regionalnog tržišta, kao i približavanju onome što se zove jedinstveno evropsko tržište. 

Ministri saobraćaja Srbije i Crne Gore nedavno su zatražili od EU da se iz ovog plana finansira obonva pruge Beograd - Bar. Dok je sa Sevrnom Makedonijom dogovoreno da se konkuriše za projekat modernizacije pruge od Niš do Skoplja.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar