Otvorena bliskoistočna Pandorina kutija, šta bi sve moglo da iz nje izađe?

Iran je u utorak ispalio oko 200 balističkih projektila na Izrael, što je oštra, ali kratka eskalacija između bliskoistočnih protivnika koja je pretila da će izazvati novu rundu napada dok je premijer Benjamin Netanyahu obećao da će uzvratiti.

Napad je počeo oko 19.30 sati po izraelskom vremenu, nakon što su SAD samo nekoliko sati ranije upozorile da je napad neizbežan. Izraelske obrambene snage rekle su da su mnoge rakete uspele da presretnu.

Napad u utorak bio je odmazda nakon što je Izrael napao Liban više puta poslednjih dana, i nakon što je ubio vođu Hezbolaha Hassana Nasrallaha u vazdušnom napadu u Bejrutu. Pored toga, Izrael je poslao kopnene snage preko granice. Teheran je takođe zapretio osvetom nakon što je politički vođa Hamasa ubijen u Teheranu u januaru- za napad se okrivljuje Izrael.

Decenije sukoba

Konflikt niskog intenziteta između Izraela i Irana decenijama je oblikovao Bliski istok. Od mnogih sukoba koji su potresali region, njihov je dugo bio među najeksplozivnijim. Ove dve države su napadale jedna drugu - uglavnom tiho, a u slučaju Irana često preko posrednika - izbegavajući eskalaciju u direktni rat, objašnjava Bloombergov urednik Ethan Bronner.

Sukob je ušao u opasnu novu fazu izbijanjem aktuelnog rata između Izraela i palestinske grupe Hamas. Ta borba je privukla druge militantne grupe koje podržava Iran, kao i sam Iran.

Tenzije su porasle krajem septembra kada su izraelske snage ubile vođu Hezbolaha, najcenjenijeg regionalnog saveznika Irana, i krenule u južni Liban. Izraelska vojska je 1. oktobra rekla da je Iran ispalio više od 100 projektila direktno na zemlju.

Zašto su Izrael i Iran neprijatelji?

Izrael i Iran bili su saveznici počevši od 1950-ih za vreme vladavine poslednjeg iranskog monarha, šaha Mohammada Reze Pahlavija, ali prijateljstvo je naglo prekinuto s islamskom revolucijom u Iranu 1979. godine. Novi čelnici zemlje zauzeli su snažan stav protiv Izraela, osuđujući državu kao imperijalističku silu na Bliskom istoku. Iran je podržavao grupe koje se bore protiv Izraela, posebno Hamas, Hezbolah i Hutije, koje SAD sve smatraju terorističkim organizacijama.

Izrael smatra potencijal Irana da izgradi nuklearno oružje pretnjom svom postojanju i smatra se da stoji iza kampanje sabotaže protiv nuklearnog programa zemlje. Iranski čelnici kažu da nemaju ambicija da naprave nuklearno oružje. Izraelci ukazuju na skrivene dokumente koje su njihovi obaveštajci izvukli iz Irana 2018., a koji sugerišu suprotno. Izraelski zvaničnici su u više navrata implicirali da bi, ako bi Iran dosegao oružanu sposobnost, oni napali Iranov nuklearni program koristeći vazdušne snage, kao što su učinili s Irakom 1981. i Sirijom 2007. godine.

Koja je uloga Hezbolaha?

Liban je najstariji front rata koji tinja. Kao reakcija na izraelsku invaziju na jug zemlje 1982., militantnu grupu koja će postati Hezbolah osnovali su libanski šiiti koji su dominantni u Iranu. Ova grupa je u određenoj meri postala punomoćnik glavnih iranskih bezbednosnih snaga, Islamske revolucionarne garde.

Izrael i Hezbolah su se više puta borili, uključujući i rat 2006. godine. Otkako je Hamas napao Izrael iz Pojasa Gaze 7. oktobra 2023. izazivajući sadašnji rat, Hezbolah je izrazio solidarnost s Hamasom ispaljujući projektile, bombe i rakete na Izrael gotovo svakodnevno, podstaknuvši Izrael da odgovori. Sa svojim značajnim borbenim snagama i arsenalom, koji uključuje dalekometne i precizno navođene projektile, Hezbolah se smatra najdragocenijim sredstvom koje Iran ima za širenje uticaja na Bliskom istoku.

Iranska 'Osovina otpora' - Mreža naoružanih skupina koje rade protiv SAD-a i Izraela | Bloomberg

Koje su drugi frontovi izraelsko-iranskog sukoba?

Sirija. Tokom građanskog rata u Siriji, Iran je izgradio vojnu prisutnost u toj zemlji. To je učinio kako bi podržao svog saveznika, predsednika Bashara al-Assada, i kako bi pomogao Hezbolahu stvaranjem kopnenog mosta za prenos oružja iz Irana preko Iraka i Sirije. Za Izrael je ovo stvorilo drugu neprijateljsku prisutnost na njegovoj severnoj granici iza Hezbolahove.

U nastojanju da se tome suprotstavi i zaustavi protok oružja, Izrael je godinama izvodio napade unutar Sirije na pošiljke oružja i druge ciljeve za koje kaže da su povezani s Iranom i njegovim saveznicima, u nekim slučajevima ubijajući Irance, prema medijskim izveštajima. Udari na iranske ciljeve u Siriji koji se pripisuju Izraelu ubrzali su se nakon 7. oktobra 2023. godine.

Regionalne vode. Napadi po principu "milo za drago" na komercijalna plovila započeli su 2019. godine. Iako ni Izrael ni Iran nisu prihvatili odgovornost za napade na brodove koji su međusobno povezani, mnogi veruju da oni stoje iza njih. Mete su uključivale iranske tankere koji su prevozili naftu namenjenu Siriji; iranski brod uz obalu Jemena koji je služio kao plutajuća baza Revolucionarne garde; i teretni brodovi koji pripadaju ili su povezani s Izraelcima.

U pomorskim bitkama jemenski Hutiji otežavali su plovidbu u Crvenom moru napadajući brodove u znak solidarnosti s Hamasom. Kažu da ciljaju brodove povezane s Izraelom, kao i SAD i Velikom Britanijom, koji su pokrenuli osvetničke napade. Ali pogođeni su i brodovi bez takvih veza.

Jemen. Hutiji, koji kontrolišu severozapadni Jemen od izbijanja građanskog rata 2014., takođe bacaju projektile i šalju bespilotne letelice na Izrael. Većina je presretnuta, ali dron Hutija ubio je čoveka u Tel Avivu u januaru. Izrael je pokrenuo vazdušne napade na Jemen.

Irak. Optužujući separatističke grupe u iračkom autonomnom regionu Kurdistan da sarađuju sa stranim bezbednosnim službama protiv njega, Iran je pokrenuo više napada u regionu od kraja 2022. godine. Izrael je u prošlosti koristio objekte u severnom Iraku za prikupljanje obaveštajnih podataka o Iranu, prema više izveštaja.

Šta je s napadima unutar dve države?

Izrael i Iran prvi su put razmenili vatru ranije ove godine. Iran je 13. aprila napao Izrael projektilima i bespilotnim letelicama. Ovo je usledilo nakon vazdušnog napada dve nedelje ranije na iranske diplomatske zgrade u glavnom gradu Sirije, Damasku, koji se naširoko pripisivao Izraelu, ali ga Izrael nije priznao. U udaru je ubijeno sedam iranskih vojnika, uključujući i glavnog zapovednika Revolucionarne garde.

Iranski napad doveo je do odgovora Izraela 19. aprila. Iako su oba napada izazvala minimalnu štetu, stvorila su presedan za otvorene, direktne borbe između dve zemlje.

U prošlosti je Iran uglavnom ćutke podnosio izraelske napade na svoje položaje u Siriji. Jednom su tamošnje snage  2018. ispalile projektile prema izraelskim položajima na Golanskoj visoravni, visoravni koju je Izrael osvojio od Sirije u ratu 1967. i kasnije anektirao. Izrael je odgovorio mnogo većom demonstracijom sile.

Tajni napadi bili su sve češći. I Iran i Hamas optužuju Izrael da je odgovoran za ubistvo političkog vođe Hamasa Ismaila Haniyeha 31. januara u Teheranu. Mnogi veruju da Izrael stoji iza atentata u Teheranu na pet iranskih nuklearnih naučnika od 2010. i nekoliko napada na nuklearna postrojenja unutar Irana.

Pre više od deset godina virus poznat kao Stuxnet ugrozio je operacije u iranskom postrojenju za nuklearno obogaćivanje u onome za što se sumnja da je bila operacija SAD i Izraela.

U oktobru 2021. iranski general rekao je da Izrael verovatno stoji iza sajber-napada koji je paralizovao benzinske stanice širom Irana. U januaru 2023, nakon što je iransko skladište municije u blizini glavnog grada Isfahana napadnuto dronom, dve američke novine izvestile su da je Izrael odgovoran.

Sajber-napadi koje je pokrenuo Iran uključuju hakovanje čiji cilj je bio onesposobljavanje računara i protok vode u dva izraelska okruga, prema Veću za spoljne odnose.

Čija je vojska jača?

Izraelske snage imaju ogromnu tehnološku prednost nad iranskom. To se delomično svodi na vojnu i finansijsku potporu SAD, koji je dugo pokušavao da osigura prednost Izraela. Na primer, Izrael je dosad jedina država na Bliskom istoku koja je kupila borbeni avion F-35 kompanije Lockheed Martin  - najskuplji sistem naoružanja koji postoji, piše Bloomberg.

Također se veruje da Izrael ima nuklearno oružje, iako to nikada nisu priznali. Iran je nakupio dovoljno obogaćenog uranijuma za izradu nekoliko nuklearnih bombi ako njegovi čelnici odluče da prečiste teški metal do nivoa od 90 odsto koja se obično koristi u takvom oružju. Morali bi još da savladaju proces pretvaranja goriva u oružje kako bi proizveli operativni uređaj koji može da pogodi udaljenu metu.

Sankcije i politička izolacija ometale su pristup Irana stranoj vojnoj tehnologiji, terajući ga da razvije vlastito oružje, uključujući projektile i bespilotne letelice koje je ispalio protiv Izraela u aprilu. Iranski borbeni avioni uglavnom su stariji modeli nasleđeni pre revolucije 1979. godine. Zemlja se nada da će unaprediti svoje vojne sposobnosti kroz tešnju saradnju s Rusijom. Do sada, vrhunska ruska vojna oprema koju Iran najviše želi, uključujući borbene letelice Sukhoi Su-35, ostaje samo želja.

Iako je u tehnološkom nedostatku, smatra se da iranska vojska ima značajnu zalihu balističkih i krstarećih projektila i jeftinih bespilotnih letelica ili dronova koje je upotrebila protiv Izraela u aprilu.

Ono što je Iran naučio u tom napadu je to da je probijanje izraelske jake protivzračne obrane veliki izazov. Tu su zatim i izraelski protivzračni obrambeni sistemi Arrow i David's Sling, koji su zajedno s američkim i drugim savezničkim snagama u reionu presreli 99 posto od više od 300 dronova i projektila koje je Iran ispalio, prema izraelskoj vojsci.

Odbrambeni arsenal Irana uključuje raketne sisteme zemlja-vazduh, uključujući ruski S-300 za gađanje vaduhoplova i krstarećih projektila i antibalistički raketni sistem Arman lokalne proizvodnje. Njih u bitkama nisu ni izbliza mogli da testiraju kao što je testirana izraelska obrana. Ovo je dokaz iranske sklonosti asimetričnom ratovanju, gde pokušavaju da ostvare veću prednost nego što bi ostvarili u direktnom sukobu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar