Tajvan kaže da Kina vojnom vežbom simulira napad na glavno ostrvo

Tajvan tvrdi da kineske vojne vežbe u subotu izgledaju kao da simuliraju napad na njeno glavno ostrvo, pošto su kineski ratni avioni i ratni brodovi prešli srednju liniju moreuza u kontinuiranoj demonstraciji sile.

Tajvanska vojska je odgovorila slanjem vazdušnih patrola i pomorskih brodova, raspoređivanjem raketnih sistema kopnene baze i izdavanjem radio upozorenja, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.

Kina izvodi svoje najprovokativnije vojne vežbe u poslednjih nekoliko decenija nakon putovanja predsednice Predstavničkog doma Nancy Pelosi na Tajvan ove nedelje. Takođe je verovatno ispalila projektile preko ostrva od 23 miliona ljudi, poslala ratne brodove preko srednje linije Tajvanskog moreuza i ratne avione preko granice koju definišu SAD.

Peking je osudio posetu Pelosi - drugu u predsedničkoj liniji sukcesije - kao kršenje obećanja SAD od pre 50 godina da zvanično neće priznati vladu Tajvana, za koju Kina tvrdi da je njihova teritorija. Kina je najavila u petak da će prekinuti pregovore o odbrani sa SAD, dodatno pogoršavajući odnose između najvećih svetskih ekonomija.

Kinesko ministarstvo spoljnih poslova je takođe objavilo neprecizne sankcije protiv Pelosi i njene uže porodice zbog, kako je rečeno, "neverovatne provokacije". Iako u velikoj meri simboličan, ovaj potez čini predsednika Predstavničkog doma najvišim američkim zvaničnikom koji je sankcionisao Peking. Akcija je objavljena ubrzo nakon što je Pelosi napustila Japan nakon što je završila svoje dramatično jednonedeljno putovanje.

Baidenova administracija pozvala je kineskog ambasadora Qin Gang u Belu kuću da osudi Peking za provokacije u Tajvanskom moreuzu, rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost John Kirby. Državni sekretar Antony Blinken rekao je da je Kina odlučila da "preterano reaguje" na Pelosijevu posetu i rekao da "nema opravdanja za ovaj ekstreman, nesrazmeran i eskalirajući vojni odgovor".

Tajvanska vojska je u petak kasno uveče, treći dan zaredom, upozorila da kineske bespilotne letelice prestanu da lete iznad ograničenih voda oko njegovih spoljnih ostrva. Ranije ove nedelje je rečeno da bespilotne letelice kineske vojske lete u blizini nekih ostrva.

Kineske vojne vežbe teraju brodove da dobro razmisle razmisle o pristajanju u jednu od najvažnijih luka Tajvana, stvarajući potencijalna kašnjenja za isporuke elektronske robe. Vlasnici brodova, zabrinuti zbog mogućnosti raketnih udara, biraju da plovila miruju i sagore dodatno gorivo dok vežbe ne prođu.

Brodovi bacaju sidra kako bi izbegli zonu vojne vežbe koja se nalazi nedaleko od luke Kaohsiung na jugu Tajvana, rekao je Jayendu Krishna, zamenik šefa konsultantske kompanije Drewry Maritime Advisors. Zona, jedna od najvećih oblasti u kojoj Kina izvodi vežbe, udaljena je 15 nautičkih milja od ulaza u luku.

Tajvanski moreuz je ključna ruta za lance snabdevanja, sa skoro polovinom globalne kontejnerske flote koja ove godine prolazi kroz taj plovni put. Dok brodovi nastavljaju da putuju kroz moreuz tokom vojnih vežbi, oni izbegavaju delove koje su u zoni vežbi. Tajvanski pomorski i lučki biro u četvrtak je rekao brodovima da izbegavaju određena područja oko ostrva do 8. avgusta u vodama istočno od ostrva.

Kina će vežbati gađanje bojevim oružjem u južnom delu Žutog mora, saopštila je Uprava za pomorsku bezbednost u istočnom kineskom gradu Lianyungang u provinciji Jiangsu. Vežbe će trajati deset dana od 6. do 15. avgusta, navodi se u saopštenju.

Pored vojnih vežbi, Kina je uvela trgovinska ograničenja Tajvanu. Obustavila je uvoz neke ribe i voća, navodeći prekomerne ostatke pesticida otkrivene na proizvodima od prošle godine i neka pakovanja smrznute ribe koja su bila pozitivna na koronavirus u junu. Zabranjen je i izvoz prirodnog peska koji se koristi u građevinarstvu.

Kina ide ka tome da pooštri primenu postojećih pravila o uvozu sa Tajvana, rekli su neimenovani izvori. Proizvodi označeni kao da potiču iz R.O.C.-a, ili "Republike Kine", neće moći da uđu na tržište kontinentalne Kine, rekli su ljudi, tražeći da ostanu anonimni. Peking se protivi tome da Tajvan koristi "Republiku Kinu" kao svoju zvaničnu oznaku jer smatra da je ova demokratija deo njene teritorije.

Jedan od izvora je rekao da su kineska pravila označavanja za tajvanski uvoz prvi put objavljena 2015. godine, ali da se nisu striktno sprovodila do ove nedelje. Rizik je da će proizvodi biti zaplenjeni osim ako kompanije ne promene svoje etikete kako bi bile u skladu sa propisima, rekao je izvor, iako su očekivali da će ukupni uticaj za sada biti skroman jer će kompanije verovatno brzo prilagoditi svoje deklaracije.

Kina je najveći trgovinski partner Tajvana, sa bilateralnom trgovinom koja je porasla 26 odsto na godišnjem nivou na 328,3 milijarde dolara u 2021. Tajvan je imao značajan suficit u odnosu na Kinu, pri čemu je izvoz sa ostrva premašio uvoz za 172 milijarde dolara, prema podacima kineske carine. Dok bi Peking mogao da iskoristi tu prednost sankcionisanjem izvoznika, Kina se takođe oslanja na Tajvan za snabdevanje poluprovodnicima.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar