Napad Irana na Izrael podstakao trku diplomata za sprečavanje rata

Ogromna salva projektila i dronova lansiranih iz sušnih ravnica Irana prema Izraelu bila je vrhunac direktnog sukoba između sila Bliskog istoka. Od tog sukoba je strahovao celi svet, pribojavajući se da bi to mogao biti početak otvorenog rata u regionu.

Ipak, iza napada bez presedana stajao je diplomatski ples koji je obema stranama omogućio da tvrde da su pobedile, bez dalje eskalacije.

Izraelska vojska je rekla da je oboreno 99 odsto projektila i da nijedan Izraelac nije ubijen nakon što je Iran danima signalizirao da kreće u napad. Iz Teherana su poručili da su uradili ono što su hteli, nastojeći da obuzdaju dalje širenje sukoba. Saveznici Izraela u SAD i Evropi takođe su vršili pritisak da se izbegne eskalacija.

Nakon što je Hamas napao Izrael 7. oktobra, nasilje se proširilo i na druge zemlje Bliskog istoka, a jevrejska država i njeni neprijatelji uspeli su da se zaustavie ispred ponora totalnog rata.

Ono što se promenilo tokom vikenda jeste to da su najnoviji diplomatski napori pod vođstvom SAD – do sada usmereni na deeskalaciju krize u Gazi – fokusirani na osiguranje odmerenog izraelskog odgovora na napad.

Američki zvaničnici rekli su da, iako je napad trebalo da bude smrtonosan i destruktivan, Vašington poziva Izrael da ne ide u odmazdu. Međutim, i dalje vlada zabrinutost da logika neće prevladati. Da postoji opasnost od toga, pokazuje i pritisak koji oštriji članovi vlade izraelskog premijera Benjamina Netanyahua vrše na njega.

Napad Irana bio je "vrlo naštelovan" kako bi se ograničila šteta, rekla je Sanam Vakil, direktorka programa za Bliski istok i Severnu Afriku u Chatham Houseu. Ipak je istakla i da smo "bliži nego ikad širem regionalnom ratu."

Poslednji iranski napad bio je drastična eskalacija i prvi direktan napad nakon decenije oslanjanja na Hamas i Hezbolah. Iran je lansiranjem projektila pokazao da je spreman da izazove izraelsko nadmoćno vojno vođstvo, što se nijedna druga sila nije usudila da učini decenijama. SAD su postavile vojne brodove i avione na položaje i obećale da će pomoći u zaštiti Izraela. Ujedinjeno Kraljevstvo i Jordan takođe su bili uključeni.

Tržišta nafte su se stabilizovala u ponedeljak nakon što je Izrael odbio napad, ali sada se opet nazire perspektiva rasta cene na 100 dolara za barel, dok Bloomberg Economics predviđa da bi direktan rat između Izraela i Irana gurnuo svetsku privredu u recesiju.

Valja napomenuti da je Iran, nastojeći da izbegne širenje sukoba s nadmoćnom izraelskom vojskom, danima najavljivao napad. Iako je šteta bila ograničena, iranski zvaničnici hvalili su operaciju kao uspešnu odmazdu za napad 1. aprila na diplomatski kompleks u Damasku u kojem je ubijeno nekoliko iranskih vojnih zapovednika. Iran je za taj napad okrivio Izrael, čija vlada nije preuzela odgovornost.

U nedelju su i Izraelci slavili što su uspešno odbili napad i uspeli da ponovo pokažu vojnu snagu zemlje u obaranju projektila i zaštiti svojih građana nakon kritika koje su dobili nakon napada Hamasa pre šest meseci.

Netanyahuu ide naruku i to što se ponovo javno vidi podrška SAD i saveznika, nakon meseci kritika javnosti zbog smrtonosne vojne operacije Izraela u Gazi, koje su stizale i od američkog predsednika Joea Bidena. Čelnici Kongresa planiraju glasaju o dodatnoj pomoći ove nedelje, što je dugo odlagano.

Američki zvaničnici koji su danima pre napada upozoravali da je situacija vrlo opasna odahnuli su jer je odbrana funkcionisala i nije bilo ozbiljnijih posledica. Pozvali su Izrael javno i privatno da se odupre želji da uzvrati Iranu, ili barem da bilo kakav odgovor bude dovoljno ograničen da spreči dalje širenje sukoba.

Izrael je u nedelju jasno dao do znanja SAD da ne želi eskalaciju s Iranom. Žele se zaštititi i obraniti, rekao je jedan zvaničnik.

"Zapamtite, ovo su dve strane koje imaju vrlo dugu međusobnu istoriju", rekao je Michael Singh, bivši visoki zvaničnik Bele kuće koji je sada upravni direktor Vašingtonskog instituta za bliskoistočnu politiku. “Niko od njih ne bi želeo videti da ovo eruptira u rat pravih razmera. Znači li to da se pogrešna procena ne može dogoditi? Apsolutno ne."

Pozivi Izraela na još jednu rundu odmazde, ovaj put izravno protiv Irana, dodatno su pojačali strahove. Ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben Gvir zahtevao je "razoran napad". Iako Netanyahu nije podržao taj apel, izraelski rat još je daleko od završetka.

Mnogi u Izraelu ne žele pokazivanje mišića, delom i zato što je iranski napad bio toliko neuspešan. U međuvremenu je odvratio svetsku pažnju od brutalnog rata u Gazi.

U tom sukobu je već ubijeno oko 33.000 Palestinaca, prema Hamasu, koji SAD i Evropska unija smatraju terorističkom organizacijom. Više od 100 talaca tek treba biti oslobođeno, a hiljade boraca militantne grupe još uvek su ukopane u Rafi, gradu u Gazi u kojem se nalaze stotine hiljada izbeglica.

Hamas je odbacio najnoviji predlog o prekidu vatre nakon iranskog napada, prema Mossadu, izraelskoj obaveštajnoj agenciji.

Izraelske snage planiraju napad na Rafu, dok nasilje preti i na severnoj granici Izraela, gde su desetine hiljada civila evakuisani s obe strane usred borbi između Izraela i Hezbolaha.

Iran pokušava da povuče "novu liniju", smatra Dana Stroul, koja je do decembra bila zamenica asistenta sekretara Pentagona za Bliski istok.

"Ako Izrael cilja da napadne bilo kojeg od iranskih zvaničnika u inostranstvu, čak i kada su ti zvaničnici uključeni u terorističke aktivnosti, Iran će odgovoriti napadima kao što smo videli sinoć", rekla je. Izraelski čelnici "moraće odgovoriti", ali na način koji će "sprečiti otvaranje novog eskalacionog ciklusa koji vodi u regionalni rat punih razmera", zaključila je.

Prošle nedelje je Teheran, uprkos javnim pretnjama velikom odmazdom, poručio arapskim zemljama u Persijskom zalivu da će odgovor biti odmeren i da će se kloniti rata na svojoj teritoriji.

Izrael je na iranske javne pretnje odgovorio upozorenjima potkrepljenim javnim obećanjima svojih saveznika da će ih podržati.

U petak, dok su zvaničnici govorili da je napad neizbežan, SAD je poslao visokog vojnog zapovednika u Izrael da pomogne u koordinaciji odgovora. Američki i britanski avioni i ratni brodovi pomogli su u obaranju iranskih dronova.

Iako potencijalno razoran, činilo se da je napad pre izveden da pokaže odlučnost nego da savlada izraelsku obranu, rekao je jedan zapadni diplomata.

Ipak, zvaničnici u regionu rekli su da očekuju neku vrstu odgovora od Izraela, s obzirom na prirodu napada. Koliko će taj odgovor biti oštar pokazaće nam jesmo li na rubu šireg sukoba.

Izostanak štete i žrtava znači da bi Izraelci mogli da ograniče svoj napad, rekao je Mark Cancian, analitičar u sektoru odbrane Centra za strateške i međunarodne studije u Vašingtonu. "Možda će napasti vojnu bazu koja je lansirala projektile, možda fabrike, možda iransku mornaricu. Svi gledaju što će Izraelci učiniti", kazao je.

 

- Uz pomoć Sylvie Westall, Ethana Bronnera, Patricka Sykesa, Michaela Nienabera, Anthonyja Capaccia, Beryl Ackman, Petera Martina, Courtney McBride i Hadriane Lowenkron

(Ažurirano podacima o ceni nafte u 10. pasusu.)

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar