Kineski mirovni predlog za Ukrajinu brzo odbačen

Kina je pozvala na obustavljanje vatre između Rusije i Ukrajine u predlogu od 12 tačaka za završetak rata. Čini se da predlog nudi neke olakšice Moskvi, ali i da ima male šanse da privuče široku podršku dok sukob ulazi u drugu godinu.

Nekoliko mera koje je Kina navela u dokumentu koji je objavljen je u petak, ako se sprovedu, nude jasnu korist ruskom predsedniku Vladimiru Putinu. To uključuje meru prekida vatre koja bi zamrzla poziciju ruske trupe na ukrajinskoj teritoriji, kao i poziv da se odmah okončaju sve sankcije koje nije podržao Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), gde Rusija ima veto.

"Predlog nema šanse da prođe kod SAD i većine evropskih zemalja", rekao je Neil Thomas, viši analitičar u grupi Euroasia, kompaniji za konsultantske i političke poslove.

Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Jake Sullivan, govoreći na CNN-u, rekao je da predlog Kine treba da se završi prvom tačkom koja traži da se "poštuje suverenitet svih zemalja".

"Ovaj rat se može završiti sutra ako Rusija prestane da napada Ukrajinu i povuče snage", rekao je Sullivan. "Ukrajina nije napala Rusiju. NATO nije napadao Rusiju. Sjedinjene Države nisu napadale Rusiju. Ovo je bio rat po izboru Putina, koji se vodi u Ukrajini. "

Kineski predlog dolazi na dan nakon što se ova zemlja suzdržala od glasanja za rezoluciju UN koja poziva na prekid rata. Mera je usvojena sa 141 za i sedam protiv, sa 32 uzdržane članice. Rezolucija UN uključuje i poziv za povlačenje ruskih trupa sa teritorije Ukrajine.

"Imamo mirovni plan ovde ispred nas. Zove se - Povelja UN ", saopštila je nemačka ministarka spoljnih poslova Annalena Baerbock u četvrtak u Generalnoj skupštini UN-a. "Zato je i put ka miru takođe vrlo jasan: Rusija mora da povuče svoje trupe iz Ukrajine. Rusija mora da zaustavi bombardovanje. Rusija se mora vratiti u okvire Povelje UN-a. "

Taj zahtev se slaže sa onim od strane vlade predsednika Volodimira Zelenskog, koji kaže da će nastaviti borbu dok ruske trupe ne napuste Ukrajinu. Moskva nije pokazala znake obustavljanja svojih napada i nastavlja da tretira delove istočne Ukrajine i Krima kao svoju teritoriju nakon što je održala lažni referendum o aneksiji.

Skepticizam SAD i Evrope pre nego što je mirovni predlog uopšte objavljen naglasio je da se u mnogim prestonicama Kina ne doživljava kao nepristrasni posrednik u sukobu koji je doveo do smrti desetine hiljada ljudi i raselio milione Ukrajinica.

Peking je više puta branio nekoliko ruskih opravdanja za odlazak u rat – najaktivnije onaj da se odupre širenju organizacije NATO - iako je insistirao na tome da sam ne podržava invaziju.

Nekoliko dana pre objavljivanja predloga, najviši kineski diplomata Wang Yi sastao se sa predsednikom Putinom u Moskvi i opisao veze između nacija "čvrstim kao stena" i sposobnim da "izdrže test međunarodnih rizika". Kineski predsednik Xi Jinping, u međuvremenu, nije razgovarao sa Zelenskiym od početka rata, uprkos tome što je razgovarao sa Putinom najmanje četiri puta.

Veći deo predloga Kine u petak ponovio je spoljnopolitičke stavove koje Kina duže vreme ima u odnosu na SAD o pitanjima kao što je Tajvan.

Ubrzo nakon objavljivanja, jedan evropski diplomata izrazio je skepticizam, rekavši da nacija koja podržava mirovni plan obično mora da se uključi u intenzivnu diplomatiju između svih zainteresovanih strana pre nego što postigne sporazum koji je prihvatljiv.

To nije bio kineski stil, rekao je izaslanik, koji nije bio ovlašćen da javno govori o tom pitanju. Umesto toga, diplomate azijske nacije su imale tendenciju da iznesu predlog, a zatim kritikuju svakoga ko ga dovodi u pitanje.

Ipak, kineski potez je usledio ubrzo nakon što se činilo da brazilski predsednik Luiz Inasio Lula da Silva intenzivira svoju kampanju za posredovanje u okončanju rata, signalizirajući deo frustracije koju su mnoge zemlje sa srednjim i nižim prihodima osetile zbog danka koji je sukob imao na globalnu ekonomiju.

Čak iu Vašingtonu postoji izvesna opreznost u Kongresu oko toga koliko dugo SAD mogu da nastave da podržavaju Ukrajinu sa malim izgledima za kraj sukoba na vidiku, iako je to mišljenje manjine. Predsednik Joe Biden rekao je Zelenskiyom tokom iznenadnog putovanja u Kijev ove nedelje da SAD daju "nepokolebljivu podršku" Ukrajini.

Međutim, kako se rat nastavlja, raste zabrinutost da Kina možda igra aktivniju ulogu u pomoći Moskvi.

Državni sekretar Antony Blinken rekao je u četvrtak da je Peking verovatno odobrio kineskim kompanijama da pružaju Rusiji nesmrtonosnu podršku "dvostruke namene" za njen rat u Ukrajini, što naglašava rastuću zabrinutost SAD da bi Peking mogao da pomogne u naoružavanju Putinovih snaga. Kina je odbacila optužbe i optužila SAD da podstiču sukob pružanjem oružja Ukrajini.

Bela kuća je ranije upozorila Peking da ne pruža vojnu pomoć Rusiji nakon što su američki zvaničnici otkrili zabrinutost u vezi sa obaveštajnim podacima koje govore u prilog tome da Kina razmatra da to učini. Zvaničnici nisu rekli kakve bi to bile posledice po Peking, ali da smatraju da je to crvena linija koja se ne sme preći.

Nakon što je Biden napustio Kijev, ministarstvo odbrane SAD je detaljno izložilo paket pomoći od 460 miliona dolara Ukrajini, koji uključuje artiljerijsku municiju, protivoklopne sisteme i radare za vazdušno osmatranje, u skladu sa prethodnom pomoći.

Sullivan, američki savetnik za nacionalnu bezbednost, rekao je tokom intervjua za CNN da du na putu još dve milijarde dolara, dodajući da su Zelenski i Biden razgovarali o mogućnosti da Ukrajina nabavi avione F-16.

"F-16 nisu pitanje za kratkoročnu borbu", rekao je Salivan. "F-16 su pitanje za dugoročnu odbranu Ukrajine, i to je razgovor koji su vodili predsednik Biden i predsednik Zelenski."

- U pisanju teksta pomogla Jennifer Jacobs.