Mnogi su iznenađeni činjenicom da su poluprovodnici, a ne kompjuteri ili sirova nafta, bili roba kojom se najviše trgovalo 2020. godine. Čipovi za poluprovodnike se koriste u većini naših elektronskih uređaja, od potrošačke elektronike kao što su mašine za pranje sudova, do naprednijih tehnologija kao što su veštačka inteligencija i superkompjuteri. Poluprovodnici su roba kojom se najviše trguje od 2015. godine, čineći 15 odsto svetske robne trgovine.
Nedavno je vlada Sjedinjenih Američkih Država (SAD) zabranila američkim kompanijama da izvoze tehnologiju, softver i superkompjutere određenim naprednim poluprovodničkim kompanijama u Kini. Nova pravila sprečavaju bilo kog američkog državljanina, vlasnika fabrike ili stalnog stanovnika SAD ili vlasnika zelene karte da pomaže kinesku naprednu proizvodnju čipova bez licence, kao i širenje kineske kontrole nad stranim kompanijama koje koriste američku tehnologiju. Nove kontrole odražavaju rastuću zabrinutost SAD zbog kineske upotrebe naprednih čipova u veštačkoj inteligenciji i vojnoj tehnologiji, navela je Marion Laboure, makrostrateg u Deutsche Banci, u belešci o konkurenciji čipova između SAD i Kine.
Kina je postala sve važniji izvor prihoda za poluprovodničke kompanije u celom lancu snabdevanja. Iako je veliki deo komparativnih prednosti Kine i dalje ograničen na faze sa nižom dodatom vrednošću u proizvodnji čipova, kao što su sklapanje, pakovanje i testiranje, Kina je uložila napore da produbi svoje domaće poluprovodničke mogućnosti. Prema sadašnjem petogodišnjem planu, cilj Kine je da do 2025. godine postigne samodovoljnost čipovima od čak 70 odsto.
Takođe je verovatno došlo do promene u politici SAD jer rizik koncentracije u industriji poluprovodnika postaje relevantniji zbog promenljivih geopolitičkih tenzija između SAD i Kine. Iako američka kompanija Intel razvija svoje napredne kapacitete čipova, tajvanska kompanija TSMC dominira u proizvodnji naprednih čipova. TSMC proizvodi 54 odsto poluprovodnika, a 90 odsto njih je sa najnaprednijim čipovima. Ogromna većina, čak 97 odsto, dugoročne imovine TSMC-a, kao što su proizvodni pogoni, nalazi se na Tajvanu. Ukoliko bi objekti TSMC-a bili ugroženi, na primer, geopolitičkim tenzijama ili čak prirodnom katastrofom, to bi nesumnjivo ostavilo dubok uticaj koji bi se osećao godinama, prema istraživanju Deutsche Banke.
Dakle, dok se činilo da su tenzije između dve supersile popustile na samitu G20 ranije ovog meseca, ovaj izveštaj Deutsche Banke naglašava visok potencijalni rizik od globalnih događaja i previranja u sektoru čipova i moguće geopolitičko bojno polje.
.webp){kind=icon}
