SAD grade zatvoreni AI savez protiv Kine – ostaje li EU bez mesta za stolom?

U Evropskoj uniji više nemaju dileme da ne mogu da računaju da će im Pax Americana garantovati bezbednost kontinenta i njena izvozna tržišta. Poslehladnoratovski koncept "Američki mir" zasnovan na globalnoj dominaciji Sjedinjenih Američkih Država i definitivno je nestao prošle godine kada je postalo sasvim očigledno da se svet nalazi u Drugom hladnom ratu u kojem se globalizovani svet cepa na dva – angloamerički svet pod dominacijom Vašingtona i kinesko-ruski svet. I dok Evropska unija još nije spremna da se jasno opredeli, administracija Donalda Trumpa već uveliko formira novi američki svet u koji EU još nije pozvana.

Pax Silica, što u bukvalnom prevodu bi značilo "Silicijumski mir" je američka strateška inicijativa kojom okuplja "pouzdane zemlje od američkog poverenja" kako bi izgradio bezbedan, otporan i inovativan lanca snabdevanja sirovinama, delovima i tehnologijom, koji nisu "pod kontrolom neprijateljske igre" a neophodni su za novu industrijsku revoluciju zasnovanu na super-čipovima i veštačkoj inteligenciji (AI). Drugim rečima, Trumpova Amerika stvara zatvoreni ekosistem za visokotehnološki razvoj, koji neće zavisiti od Kine po pitanju retkih metala, čipova, proizvodnih kapaciteta i infrastrukture AI.

I dok su se za mesec dana postojanja ovoj inicijativi pridružile većina tradicionalnih članica angloameričkog sveta i američkih saveznika na Indo-Pacifiku, uočljivo je i dalje nije stigao jasan američki poziv Evropskoj uniji da kolektivno postane deo ovog udruživanja uprkos tome što su njeni predstavnici bili uključeni u pripremnim razgovorima u Vašingtonu.

Nasuprot tome, Indija je dobila zvaničnu najavu da će biti pozvana da bude član ove inicijative uprkos tome što Vašington i Nju Delhi još nisu u potpunosti raščistili trgovinske nesporazume podstaknute Trumpovim kaznenim carinama zbog indijskog oslanjanja na uvoz energenata iz Rusije.

Čemu Pax Silica?

Pax Silica je nova strateška arhitektura kroz koju SAD usklađuju svoje indo-pacifičke saveznike oko konkretnih temelja ekonomije zasnovane na AI. Ono što su bili nafta i čelik u 20. veku, danas su računari, data centri, energija za njihovo funkcionisanje, ali i silicijum i ostali kritični minerali i metali neophodni za super-čipove i infrastrukturu za razvoj AI.

Bloomberg

 

Američka motivacija je jasna, jer ozbiljni geostratezi već uveliko ukazuju o tome da ona zemlja ili blok koji preuzmu liderstvo u razvoju i primeni veštačke inteligencije odrediće ne samo svoju ekonomsku moć i dominaciju, već i vojnu snagu i bezbednosni uticaj. I to po sistemu, pobednik uzima sve.

A da je američki prvobitni fokus eksplicitno usmeren na Indo-Pacifik i tradicionalne članice angloameričkog sveta svedoče i prve članice ove američke inicijative: Japan, Južna Koreja, Singapur, Australija, Ujedinjeno Kraljevstvo, Izrael, a od prekjuče i Katar i Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su značajni zbog energetske, finansijske ali i lokacijske potpore zajedničkim projektima budući da se nalaze na koridoru Indija-Bliski istok-Evropa.

Svoje članstvo je izborila i Holandija, koja je očigledno oštrim potezima prema kineskim vlasnicima holandske proizvodnje čipova očigledno u Vašingtonu opravdala naklonost američkom a ne kineskom svetu. Holandija kao sedište poluprovodničkog giganta ASML neophodna je zbog litografskih mašina, koje se koriste za štampanje čipova.

Osim njih, Vašington očekuje se da uskoro se pridruže Kanada, Tajvan i Indija. Svi oni zajedno predstavljeni kao neophodni stubovi lanca snabdevanja za AI, od naprednih proizvodnih kapaciteta, preko tehnoloških čvorišta i energetskih izvora, do sirovina od kritičnog značaja bez kojih se ne mogu izgraditi "šine za ekonomiju 21. veka".

Bloomberg

"Ovo je prvi put da se zemlje organizuju oko računarstva, silicijuma, minerala i energije kao zajedničke strateške imovine", rekao je na virtuelnom brifingu za novinare zamenik američkog državnog sekretara zadužen za ekonomske poslove Jacob Helberg, nazivajući to prekretnicom koja se odvija usred "najveće reorganizacije globalne ekonomije verovatno od pronalaska električne energije". "Naša strategija je da stvorimo konkurentsku prednost toliko strmu, toliko nepremostivu da je nijedan protivnik ili konkurent ne može da je nadmaši. Zato je naš cilj da Ameriku učinimo arsenalom veštačke inteligencije u ovom veku".

Sve zbog Kine

Fokus Pax Silice je na povećanju proizvodnje, podržavanju dugoročnih aranžmana o otkupu sirovina, čipova ingotovih proizvoda, koordinaciji odgovora na prekomerne kapacitete i damping, potom smanjenju prisilnih zavisnosti po pitanju razvoja i korišćenja AI. Za pojedine posmatrače ovo je američka verzija kineske inicijative "Pojas i put" samo u polju AI, dok je za druge ovo svojevrsno kartelsko udruživanje na svetskom nivou uporediv sa stvaranje naftaškog kartela stvorenog 1960. godine uspostavljanjem Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC). Upravo činjenica da Pax Silica okuplja veoma različite države, često sa poprilično suprotstavljenim ili bar konkurentskim interesima ukazuje da bi ova inicijativa mogla više da lii na OPEC nego na "Pojas i put" u kojem Kina ima nepikosnoveno dominantnu ulogu.

Bloomberg

 

"Ekonomska politika proizilazi iz nacionalne bezbednosti. Zemlje koje vode u veštačkoj inteligenciji i tehnologiji imaće veću ekonomiju i jaču vojsku", istakao Helberg, povezujući ovu inicijativu sa masovnom industrijskom mobilizacijom i investicijama u SAD.

Ono što zvaničnici ne pominju ali se jasno čita između redova, jeste da se sve radi zbog Kine, to jest da se insistira na smanjenju rizika, diverzifikovanim lancima snabdevanja i koncentraciji kritičnih minerala samo zbog toga da se ne bi strateški zavisilo od Pekinga. Štaviše, da bi se ujedinjenim pristupom suštinski blokirao kineski izvozno orijentisani "Pojas i put". Stoga ne čudi da se u pojedinim analizama pominje i blokiranje sposobnosti Kine da kupuje i gradi luke, glavne autoputeve, transportne rute i logističke koridore.

U tom kontekstu poseban položaj zauzima teritorijalno maleni Tajvan, koji je po proizvodnji i razvoju najsavremenijih čipova svetski džin. Iako nije formalni potpisnik, Tajvan je učestvovao u ključnim sesijama i ostaje ključan zbog svoje dominacije u proizvodnji naprednih čipova. I Filipini se vide kao potencijalni budući partner kako bi se dodatno zadao udarac Kini.

Osim deklarativnog savezništva, Trumpova Amerika će vrlo brzo očekivati uspostavljanje čvršće koordinaciju politika ovih zemalja, zajednička ulaganja i nove infrastrukturne projekte u oblasti rudarenja kritičnih minerala, proizvodnje čipova i infrastrukture, energetike i logistike. To raduje Japan i Južnu Koreju, koji ovu inicijativu vide kao način da kao ključni snabdevači komponentama udovolje Trumpovoj administraciji a da pritom obezbede uspešan prodor sopstvenih nacionalnih projekata proizvodnje poluprovodnika.

Poziv Indiji, EU na čekanju

Indo-pacifički region će očigledno ostati glavno poprište gde SAD i njihovi saveznici nastoje da obezbede svoje AI privrede i samim tim ravnotežu globalne ekonomske moći. Stoga ne čudi da za SAD posebni značaj ima i Indija. Uprkos i dalje aktuelnim neslaganjima oko američko-indijskih trgovinskih odnosa, novoimenovani ambasador SAD u Indiji Sergio Gor je saopštio na društvenoj mreži X da Indiju biti pozvana da se pridruži inicijativi Pax Silica.

"Kako svet usvaja nove tehnologije, neophodno je da Indija i Sjedinjene Države rade zajedno", istakao je Gor.

Bloomberg

 

Indijsko prisustvo u ovoj inicijativi moglo bi da pomogne rastu Nju Delhija u zahtevnim visokotehnološkim sektorima, naročito u trenutku kada u Indiju dolaze velike investicije američkih kompanija, kao što su "Microsoft" i "Google".

Za razliku od Indije, Evropska unija je na čekanju. To im je prvih dana ove godine otvoreno i rekao zamenik američkog šefa diplomatije Marca Rubija, istakavši da Vašington spori evropski ekonomski rast i stroge propise smatra "krizom" koja rizikuje da kontinent ostavi zaboravljenim u veku AI. On se osvrnuo i na novu Strategiju nacionalne bezbednosti SAD koja istiće da Evropi preti "civilizacijski pad", rekavši da te reći nisu uvreda već upozorenje.

Helberg je ukazao na sve veći jaz između dve strane Atlantika, fokusirajući se na regulatorno opterećenje EU i sugerišući da trenutni "napor Brisela za pojednostavljivanje" predstavlja "istorijsku priliku" da se zaustavi krvarenje pre nego što jaz postane trajan. Najoštrije kritike uputio je na račun evropskog Zakona o veštačkoj inteligenciji, dodajući da SAD favorizuju sektorski pristup, a ne model EU da donosi "zakon koji vlada svima".

"Verujemo da će regulisanje tehnologije kao celine... na kraju dovesti do masovne prekomerne regulacije", upozorio je Helberg, dodajući da takva pravila efikasno deluju kao protekcionistički štit za postojeće kompanije, dok guše startapove koji su Evropi očajnički potrebni da bi se takmičila. "Evropa ima talente... univerzitete... finansijske institucije… Razlika je u tome što je energija u Evropi veoma skupa, a propisi su previše strogi. Za dobrobit same Evrope, verujemo da bi EU trebalo da radi na agendi za šanse koje daje AI".

Bloomberg

Govoreći od inicijativi Pax Silica, američki državni podsekretar je rekao da eksplozija veštačke inteligencije stvara rekordnu potražnju za infrastrukturom koju Evropa rizikuje da propusti zbog "regulatornih uskih grla". Helberg je izdvojio Holandiju kao pozitivan primer za koji se nada da će biti "odskočna daska" za razgovore Vašingtona sa drugim "pametnim" partnerima, poput Grčke, umesto da čeka konsenzus iz Brisela koji možda nikada neće doći.

Sva je prilika da je poruka Trumpove administracije Briselu da SAD grade budućnost "veka veštačke inteligencije" sa ili bez EU. Štaviše, da će moći da se pridruži inicijativi Pax Silica samo ako ukloni previše striktne propise o AI. U suprotnom, može da ostane visoko regulisani muzej 20. veka.