SAD spasavaju svog posrnulog pionira u industriji čipova

Američka administracija pregovara sa kompanijom Intel Corp. o tome da vlada preuzme vlasnički udeo u tom posrnulom proizvođaču čipova, navode izvori upoznati s planom, što je najnoviji znak da je Bela kuća spremna da briše granice između države i industrije.

Sporazum bi pomogao da se ojača planirani proizvodni centar Intela u Ohaju, navode sagovornici koji su želeli da ostanu anonimni jer su razgovori poverljivi. Kompanija je ranije obećala da će tamo izgraditi najveću fabriku čipova na svetu, ali projekat se više puta odlagao. Veličina potencijalnog vlasničkog udela zasad nije poznata.

Pregovori dolaze samo nedelju dana nakon što je predsednik Donald Trump pozvao na smenu izvršnog direktora Intela, Lip-Bu Tana, optužujući ga da je "ozbiljno kompromitovan" zbog svojih ranijih veza sa Kinom.

Planovi proizilaze iz sastanka koji su ove sedmice održali Trump i Tan, navode izvori. Iako se detalji još razrađuju, ideja je da američka vlada plati za vlasnički udeo, rekao je jedan od sagovornika. Drugi je napomenuo da su planovi još uvek promenljivi i da bi pregovori mogli da se završe bez dogovora.

Akcije Intela skočile su u četvrtak za čak 8,9 odsto. Na zatvaranju berze deonica je porasla za 7,4 odsto na 23,86 dolara, čime je tržišna vrednost kompanije dostigla oko 104,4 milijarde dolara. Nakon zatvaranja, akcije su dodatno porasle za još oko četiri odsto.

"Razgovori o hipotetičkim sporazumima treba da se smatraju spekulacijama dok ih administracija zvanično ne potvrdi", izjavio je portparol Bele kuće Kush Desai.

 

Intel je odbio da komentariše pregovore. Predstavnik kompanije je u saopštenju naveo da je Intel "duboko posvećen podršci naporima predsednika Trumpa da ojača američko tehnološko i proizvodno liderstvo".

"Radujemo se nastavku saradnje sa Trumpovom administracijom na ostvarivanju ovih zajedničkih prioriteta, ali nećemo komentarisati glasine ili spekulacije", navodi se u saopštenju Intela.

Direktna intervencija

Sporazum bi ojačao finansije Intela u trenutku kada kompanija smanjuje troškove i otpušta radnike. Takođe bi mogao da obezbedi da Tan ostane na čelu kompanije.

To je Trumpova najnovija direktna intervencija u ključnoj industriji. Administracija je ranije postigla dogovor o dobijanju 15 odsto udela u određenim prodajama čipova Kini i preuzela tzv. zlatni vlasnički udeo u kompaniji United States Steel Corp. u okviru dogovora o prodaji japanskom konkurentu.

Ideja sa Intelom podseća i na presedan koji je prošlog meseca postavilo Ministarstvo odbrane, kada je najavilo da će uložiti 400 miliona dolara u preferencijalne akcije malo poznate američke kompanije za retke zemljane minerale - MP Materials Corp. - čime će Pentagon postati njen najveći akcionar. To je preokrenulo ustaljeno mišljenje među investitorima, analitičarima, liderima industrije, pa čak i iskusnim državnim zvaničnicima o tome kako privatni sektor sarađuje s vladom.

Bloomberg

Prema ranijim izveštajima Bloomberga, ovakvi investicioni potezi američke vlade verovatno neće biti usamljen slučaj. Trump i njegova administracija odlučni su da osnaže domaće lidere u industrijama koje smatraju ključnim u suprotstavljanju Kini iz bezbednosnih razloga.

"U poslednjih nekoliko meseci vidimo da vlada igra daleko aktivniju ulogu u privredi, sa daleko izraženijom industrijskom politikom", rekao je Geoffrey Gertz, viši saradnik u Centru za novu američku bezbednost (engl. Center for a New American Security), za Bloomberg TV. "To izgleda kao pravac u kojem se trenutno kreće američka industrijska politika u ovim ključnim sektorima."

Neki od ovih sporazuma potencijalno su modelirani po uzoru na MP Materials, rekao je jedan izvor. To bi uključivalo vlasničku investiciju, garantovane kupovine, zajmove i privatno finansiranje, u partnerstvu s državom. Stav mnogih u administraciji je da takvi mehanizmi ulivaju poverenje investitorima jer projekat ima podršku najkreditnijeg subjekta na svetu, a ujedno pružaju zaštitu za novac poreskih obveznika.

Finansijske poteškoće

Kao pionir u industriji čipova, Intel se poslednjih godina suočava s velikim izazovima, uključujući gubitak tržišnog učešća i tehnološke prednosti. Tanov prethodnik, Pat Gelsinger, promovisao je proširenje fabrike u Ohaju kao ključni deo plana za oporavak.

Međutim, finansijski problemi su doveli projekat u pitanje. Početkom godine, izgradnja je odložena do 2030, a kompanija je u julu saopštila da će dodatno usporiti planove u Ohaju. Od preuzimanja funkcije u martu, Tan je fokusiran na konsolidaciju finansijskog stanja kompanije.

 

Intel je bio predviđen kao najveći korisnik podsticaja iz američkog zakona o čipovima i nauci iz 2022. godine, ali je taj program sada u neizvesnosti pod Trumpovom administracijom. Ranije ove godine, zvaničnici su razmatrali ideju da tajvanski tehnološki gigant TSMC upravlja Intelovim fabrikama u okviru zajedničkog poduhvata. Međutim, izvršni direktor TSMC-ja C. C. Wei izjavio je da njegova kompanija planira da ostane fokusirana na sopstveni biznis.

Trump je pobedio u Ohaju na sve tri predsedničke izbore, a republikanci su 2024. godine preuzeli jedno mesto u Senatu iz te države. Potpredsednik JD Vance bio je senator iz Ohaja. Bivši demokratski senator Sherrod Brown opet se kandiduje sledeće godine, što tu državu ponovo čini političkim poprištem, iako poslednjih godina sve više naginje republikancima.

- U pisanju pomogla Liana Baker.

(Ažurirano komentarom analitičara u 13. pasusu.)