Kineski predsednik Xi Jinping pozvao je na smirivanje tenzija u ratu u Ukrajini tokom svog razgovora sa predsednikom Evropskog saveta Charlesom Michelom, što je znak da će Peking možda više pažnje posvetiti jednoj od najbolnijih tačaka Evrope.
"Rešavanje ukrajinske krize političkim sredstvima je u najboljem interesu Evrope i u zajedničkom interesu Evroazije", rekao je Xi nakon sastanka održanog u četvrtak u Pekingu, rečeno je na kineskoj državnoj televiziji. Dodao je da je "neophodno da se izbegne eskalacija i proširenje krize", uz promovisanje mirovnih pregovora.
Michel je Xiju rekao da Evropska unija računa na doprinos Kine "u ubeđivanju Rusije da okonča brutalno uništavanje i okupaciju", navodi se u izjavi Michelovog portparola. Obojica lidera su naglasili da su pretnje nuklearnim oružjem neodgovorne i veoma opasne, dodaje se.
Opširnije
Erdoganovo balansiranje
Turska je država koja je od početka Rusko-ukrajinskog rata uspela da vodi uravnoteženu politiku u skladu željama svog lidera.
13.11.2022
Izbegli Rusi našli utočište u Beogradu, novoj evropskoj Kazablanki
Više od 100.000 Rusa i nekoliko stotina Ukrajinaca došlo je u Srbiju od početka sukoba, od kojih je 17.000 njih dobilo boravišnu dozvolu, rekao je Vučić.
02.11.2022
Zamena ruske nafte skupa, zamena gasa nemoguća
Zamena nafte iz Rusije će biti skupa, ali je moguća čak i u kratkom roku.
29.11.2022
Michel sa Xijem traži novi put za EU i Kinu
Lideri iz EU i Kine će razgovarati o izazovima i temama od zajedničkog interesa "u svetlu napetog geopolitičkog i ekonomskog okruženja".
24.11.2022
Kina nije kritikovala Rusiju po pitanju rata u Ukrajini, i okrivila je širenje NATO-a za postupke Moskve. Međutim, ruski predsednik Vladimir Putin je nakon septembarskog sastanka sa Xijem rekao da razume pitanja i zabrinutost Pekinga u vezi sa invazijom.
Putinova upozorenja da bi Rusija mogla da upotrebi sva neophodna sredstva za odbranu delova teritorije Ukrajine koje je nezakonito pripojila doprinela su rastu straha od eskalacije. Ruske diplomate su kasnije pojasnile da upotreba nukleranog naoružanja dolazi u obzir samo ako bude ugrožen opstanak države.
Susret Xija i Michela praćen je pritiscima koje kineska vlast trpi zbog svoje politike nulte tolerancije za širenje virusa korona. Ovakav pristup sprečavanja širenja virusa ostavlja negativne posledice na privredu, i stavlja stanovništvo u težak položaj. Iz francuskih kompanija su prošle nedelje rekli da su promene koje su kineski zvaničnici prošlog meseca sproveli u cilju relaksacije mera nisu bile dovoljne. Francuska privredna komora je pozvala vladu da ukine "nepotrebna i preterana ograničenja".
U izjavi Michelovog portparola se navodi da je Xiju predstavio "poteškoće koje muče kompanije i investitore iz EU, koje je pandemija samo pogoršala". U izjavi se ne spominju protesti koji su nedavno izbili zbog politike "Covid-Zero".
Evropski zvaničnici se trude da nađu srednje rešenje za diplomatske odnose sa Kinom, pri čemu je francuski predsednik Emmanuel Macron pozvao da se intenziviraju odnosi sa Pekingom kako se svet ne bi podelio na dva bloka koja se međusobno takmiče.
Ovo je u sukobu sa politikom Sjedinjenih Američkih Država, koje se trude da ubede proizvođače poluprovodnika da smanje izvoz u Kinu kako bi druga najveća privreda sveta sporije napredovala u oblastima veštačke inteligencije i namenske industrije.
Međutim, SAD i EU zajednički pokušavaju da se suprotstave "netržišnim privredama", u koje spada i Kina, navodi se u nacrtu dokumenta o kojem će reči biti na pregovorima u Vašingtonu kasnije ovog meseca. Macron će se, u zvaničnoj poseti, sastati sa predsednikom Joeom Bidenom.
Prethodne godine su SAD i druge zapadne zemlje uvele sankcije Kini zbog navodnog kršenja ljudskih prava pripadnika ujgurske etničke manjinske grupe u provinciji Sinđijang. To je dovelo do iste reakcije sa kineske strane. Evropski parlamentarci su nakon toga zamrzli investicioni ugovor sa Kinom.
Ovaj dokument se našao na udaru kritičara Kine među parlamentarcima iz EU koji su tražili snažnije garancije po pitanju zaštite od prinudnog rada.