Ko će prvi da trepne – Trump ili Xi

Kada je pozvao Kinu da mu se obrati kako bi se krenulo sa pregovorima oko rešavanja trgovinskog sukoba između dve najveće svetske ekonomije, predsednik SAD Donald Trump je, čini se pojedinim posmatračima, prekršio sopstvena pravila u pregovaranju koje je opisao u knjizi "Trump: umetnost dogovora", koju je 1987. godine napisao sa američkim novinarom Tonyjem Schwartzom.

"Najgora stvar koju možete da uradite u sklapanju dogovora jeste da izgledate očajni da ga postignete. Onda će ovaj drugi da oseti krv i onda ste mrtvi", napisano je u ovoj svojevrsnoj Bibliji pregovaranja u kojoj je ovaj citat istaknut kao svojevrsna Trumpova prva zapovest.

I dok se na društvenim mrežama pojedini poznavaoci prilika ovih dana prisećaju tračeva da Trump nije ni napisao tu knjigu pa čak i da je nije ni pročitao, portparolka Bele kuće Karoine Leavitt je nastojala da istakne da je Trump poručio: "Lopta je u kineskom dvorištu. Kina mora sklopiti dogovor s nama. Mi ne moramo sklopiti dogovor s njima".

Ova izjava je došla nakon što je zvanični Peking naložio kineskim avio-kompanijama da obustave prijem novih aviona američkog Boeinga u okviru američko-kineskog trgovinskog rata u kojem su SAD trenutno nametnule carine od čak 145 odsto na uvoz kineske robe, dok je Kina uvela uzvratne carine od 125 odsto na uvoz američke robe.

Kina želi poštovanje

Kina želi da vidi niz koraka od Trumpove administracije pre nego što pristane na trgovinske pregovore, uključujući pokazivanje više poštovanja obuzdavanjem omalovažavajućih primedbi članova njegovog kabineta, kaže osoba koja je upoznata sa razmišljanjem kineske vlade, saznaje Bloomberg.

Ostali uslovi uključuju konzistentniji stav SAD i spremnost da se pozabavi zabrinutošću Kine oko američkih sankcija i Tajvana, rekao je Bloombergov izvor koji je tražio da bude neidentifikovan. Prema rečima ovog izvora, Peking takođe želi da SAD imenuju osobu za razgovore koja ima podršku predsednika i koja može pomoći u pripremi sporazuma koji Trump i kineski lider Xi Jinping mogu da potpišu kada se sastanu.

Za Xi Jinpinga, gubitak obraza ili pregovaranje pod pritiskom ne dolazi u obzir, ističe komentator France Intera, portala francuskog nacionalnog radija, Franck Mathevon, ističući da se kineski predsednik "ne plaši javnog mnjenja".

"On je nesumnjivo spremniji od Trumpa da zahteva žrtvu od svog naroda. Štaviše, Kina ima poluge da izvrši pritisak na Vašington: rizik od visoke inflacije u SAD, kontrola nad retkim sirovinama (čiji je izvoz već delimično obustavljen), čak i devalvacija juana ili masovna rasprodaja državnih obveznica SAD", ističe Mathevon i dodaje da, bez obzira na to, Kina ne odbija da pregovara. "Ona nije izabrala ovaj trgovinski rat. Ali je spremna da se uhvati ukoštac sa tim."

Nestrpljivi Trump

Na to što se Trump hvalio kako su mu mnogi lideri tražili pregovore i da mu "ljube zadnjicu", belgijski list "Le Soir" ističe da će se "Kina boriti do kraja" i da "Xi Jinping teško da je tip koji će Donaldu Trumpu 'ljubiti zadnjicu'".

"Ostaje pitanje može li sudar ove dve tektonske ploče dovesti do bilo čega osim zemljotresa ili cunamija", ističe belgijski list.

Bloomberg

I dok komentatori nagađaju ko će u ovom svojevrsnom duelu Trumpa i Xija prvi trepnuti i sesti za pregovarački sto, poznavaoci prilika na Wall Streetu pokušavaju da razjasne kako je došlo do, kako oni tvrde, Trumpove greške u trgovinskom ratu kojim on želi da od Kine odvoji svojevrsnu američku ekonomsku orbitu i pokrene ponovnu industrijalizaciju SAD.

Investicioni savetnik i kolumnista John Markman je na društvenoj mreži X objašnjava da problem leži u tome što je Trump mislio da je pametniji od svog savetnika sa Harvarda. Kako ističe Markman, sve je počelo sa sjajnim planom nove američke trgovinske politike, koju je osmislio ekonomista sa Univerziteta Harvard Stephen Miran, kojeg je Trump stavio za predsedavajućeg Saveza ekonomskih savetnika Bele kuće.

 

 

"Njegova ideja je bila: koristite carine za vraćanje novca u SAD, održavanje stabilnih cena za Amerikance i pritiskanje drugih zemalja da trguju pošteno", ističe Markman i dodaje da je Miranov plan sadržao i tri jednostavna pravila: "Prvo, ojačajte dolar da biste poništili carinske troškove. Drugo, povećavajte carine polako - po dva odsto, sve do 20 odsto i bez šokova. I treće, olakšajte američkim kompanijama da prodaju u inostranstvu".

Prema oceni Markmana, Wall Street je bio oduševljen ovim planom, ali je onda usledio šok jer je Trump bio nestrpljiv i potpuno je ignorisao Miranova pravila.

"Umesto postepenog povećanja od dva odsto, bacio je bombu: 54 odsto za Kinu, 25 odsto za Južnu Koreju, 24 odsto za Japan, 20 odsto za EU i minimum 10 za sve ostale. Sve odjednom. Bez upozorenja. Tržišta su bila u panici", ističe on, objašnjavajući da ovako ogromne carine razbijaju ceo model te da je Mirenov plan funkcionisao samo ako su druge zemlje imale vremena da prilagode svoje valute i apsorbuju troškove.

Iako je na 90 dana odložio uvođenje carina svima, sem Kini, globalna ekonomija je i dalje u šoku.

Kina radi isto što i Japan pre pola veka

Komentatori ističu da u ovom natezanju Kina jednostavno može duže da izdrži od Amerike. Kako ističe komentator poljskog dnevnog lista "Rzeczpospolita" Jerzy Surdykowski, ni Amerika niti Evropa ne mogu da proizvode tako jeftino i svako preseljenje fabrika bi zahtevalo ogromne sume i ogromne napore.

"Zbog toga se Trump koprca. Sad je odjednom povukao carine na elektroniku, a pošto je ovo najvažniji sektor, Kina ćuti. Peking ima staru izreku da samo budala ide u rat, a mudrac sedi na obali reke i čeka da leš njegovog neprijatelja otpluta nizvodno", ističe poljski komentator, dodajući da su to "loše vesti za američke saveznike, uključujući i nas".

Bloomberg

Prema oceni poljskog dnevnika, Kina danas radi ono što je Japan radio pre pola veka, koristeći tehničke veštine, kradući znanje odakle god može i raspolažući jeftinom radnom snagom, preplavljuje svet proizvedenim proizvodima, posebno jeftinom elektronikom. Osim toga, ističe da je komunistička Kina finansiranjem američkog duga postala vlasnik američkog nacionalnog bogatstva i "svake godine deo američkog novca završi u kineskom džepu".

"Trump pokušava da stane na kraj ovom životu na kredit kaznenim carinama, što je ujedno i rasprodaja Amerike, ali je to već u džepu Kineza, koji bi, da hoće, mogli da sruše dolar", smatra Surdykowski.

Evropa traži prijatelje

Evropski komentatori u velikoj meri ističu da ne bi trebao biti naivan sa Kinom te da je Peking uspeo da zavara ceo svet proteklih decenija. Francuski portal Les Echos ističe da je Kina od ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju 2001. godine "vešto iskoristila pravila organizacije da bi sustigla, pa čak i prestigla druge nacije tako što je postala 'svetska fabrika' vođena subvencijama".

"Povećava se rizik da budemo preplavljeni jeftinim kineskim proizvodima. Evropska unija ne sme da postane voljna žrtva razdvajanja (decouping) Sjedinjenih Država i Kine. U sve fragmentisanijem svetu, ona mora da stvori trgovinske saveze i donese moć naših 450 miliona potrošača - bez sklapanja pogrešnih prijateljstava", ističe komentator Les Echosa Clemence Leamistre.

Ovaj komentator ističe da bi trebalo da EU radi sa jugoistočnom Azijom, Indijom i Meksikom, kao i da podstakne Francuze da ratifikuju Mercosur-sporazum o slobodnoj trgovini sa zemljama Južne Amerike, "umesto da Kini širom otvaraju vrata našeg jedinstvenog tržišta".

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar