Zemlje koje pregovaraju na samitu o klimi u Egiptu idu ka tome da odbace pozive za postepeno smanjivanje upotrebe svih fosilnih goriva, čime se guše napori Indije i ključnih razvijenih zemalja koje su ciljale da se osvrnu na upotrebu nafte i gasa, kao i uglja u sveobuhvatnom dogovoru na COP27.
Egipatsko predsedništvo objavilo je prvi nacrt odluke sa konferencije u kojoj je u velikoj meri održano prošlogodišnje obećanje dato u Glazgovu da će „ubrzati mere ka postepenom gašenju nesmanjene energije iz uglja“ i da će postepeno ukidati subvencije za fosilna goriva. Odluka takođe ponavlja posvećenost obavezi zadržavanja globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa. U njemu je naglašeno da države trenutno nisu u stanju da zadovolje potrebe zemalja u razvoju za finansiranje u oblasti klime.
Nacrt, koji je podložan reviziji do kraja nedelje, verovatno će biti razočaranje za zemlje koje su se zalagale za postepeno ukidanje svih fosilnih goriva, ne samo uglja. Indija je predvodila inicijativu, ali je dobila podršku od Sjedinjenih Američkih Država, Evropske unije i Ujedinjenog Kraljevstva, a ove zemlje su želele da se uvere da je postepeno smanjivanje upotrebe uglja i dalje naglašeno.
Opširnije
'Svet ima dve mogućnosti - klimatsku solidarnost ili samoubistvo'
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guterres pozvao je na pakt o klimatskoj solidarnosti.
07.11.2022
Macron: SAD i Kina treba da plate 'svoj deo' za zaštitu okoline
SAD i Kina najbogatije su zemlje van Evrope koje ne plaćaju dovoljnu nadoknadu za izazivanje globalnog zagrevanja.
07.11.2022
Na COP27 raspravljaće se o finansiranju štete zbog klimatskih promena
Pitanje je razotkrilo podele između bogatih i siromašnih nacija.
06.11.2022
U Kairu se održava globalni klimatski samit u senci energetskih šokova
Do kraja 2023. novi obnovljivi kapaciteti trebalo bi da generišu oko 650 teravat-sati godišnje.
05.11.2022
Taj potez verovatno je naišao na široko protivljenje. Ministar energetike Saudijske Arabije, princ Abdulaziz bin Salman, rekao je u prošlonedeljnom intervjuu da je malo verovatno da će kraljevstvo podržati sporazum koji uključuje postepeno smanjenje proizvodnje nafte.
Ukoliko se sve budu držali svoje retorike, moglo bi da dođe do borbe, koja bi razotkrila duboke podele između nekih od najvećih svetskih proizvođača nafte i klimatski osetljivih zemalja željnih brzog zaokreta od fosilnih goriva.
Preliminarni tekst je već izazvao brzu osudu aktivista koji se zalažu za oštar stav protiv fosilnih goriva.
"Priznati samo potrebu za postupnim smanjenjem upotrebe uglja uz ignorisanje nafte i gasa je veoma problematično. Ovo predatorsko kašnjenje nije u skladu sa naukom i sa 1,5°C", rekao je Collin Rees, menadžer kampanje u Oil Change International. "Na COP-u koji je oblikovalo više od 600 lobista za fosilna goriva koji lutaju halama, stranke koje se bore za napredak moraju da se suprotstave slabom jeziku koji omogućava industriji fosilnih goriva da nastavi svoju smrtonosnu ekspanziju."
U jednom značajnom delu u nacrtu vidi se da zemlje pozivaju multilateralne razvojne banke da učine više i povećaju finansiranje klimatskih promena. Oni bi trebalo da povećaju iznos novca za tri puta do 2025. godine "bez pogoršanja tereta duga" za nacionalne budžete, navodi se u dokumentu.
Taj pritisak u skladu je sa sve većim pozivima zemalja članica multinacionalnih razvojnih banaka, uključujući SAD, za reformu takozvanih institucija Breton Vudsa kako bi se suočili sa novim pretnjama kao što je globalno zagrevanje. Prošle nedelje, premijerka Barbadosa Mia Mottley pozvala je institucije da nastave sa reformama koje bi omogućile više novca za klimatska obećanja.
U dokumentu se takođe prvi put priznaje energetska kriza koja je zahvatila svet, jer zabrinutost oko potreba za gorivom navodi zemlje da prihvate više energije na ugalj. "Globalna energetska kriza bez presedana naglašava hitnost da se energetski sistemi brzo transformišu kako bi bili sigurniji, pouzdaniji i otporniji", kao i "potrebu da se ubrza čist i pravičan prelazak na obnovljivu energiju", navodi se u nacrtu.
Zemlje takođe izražavaju zabrinutost zbog uticaja krize na sposobnost država da ispune svoje obaveze o smanjenju emisije ugljen-dioksida iz Pariskog sporazuma i naglasile su "važnost izbegavanja nazadovanja".
Zaključci o ključnim tačkama dnevnog reda samita u Šarm el Šeiku, poput pitanja gubitka i štete, takođe će biti uključeni kada budu finalno dogovoreni, navodi se u nacrtu. Konferencija bi trebalo da se završi u petak, ali su prethodni godišnji sastanci često trajali duže od planiranog.
Postoji zabrinutost zbog broja velikih otvorenih pitanja koja tek treba da budu rešena.
"Ne izgleda kao jedna jedinstvena koherentna vizija koju je formulisalo predsedništvo, već više kao tekst koji spaja mnogo ideja koje su čuli – mnoge će različite grupe oboriti", rekao je Tom Evans, savetnik za klimatsku politiku u E3G-u. „Tamo ima mnogo toga što se neće svideti svim stranama.
(Ažuriranja kroz ceo tekst).