U Kairu se održava globalni klimatski samit u senci energetskih šokova

U nedelju bi u Egiptu trebalo da se održi globalni klimatski samit COP27. Na Egipatskoj konvenciji glavna tema će biti globalno zagrevanje za tri stepena Celzijusovih.

Svaka COP konvencija veoma je važna za dekarbonizaciju sveta, kao i za isticanje kriterijuma koji se hitno moraju zadovoljiti. Za to je 2022. važna godina, razgovori će započeti u trenutku kada energetski analitičari tvrde da ćemo uskoro dosegnuti vrhunac potrošnje fosilnih goriva.

Najnoviji izveštaj World Energy Outlook Međunarodne agencije za energiju (IEA) pokazuje da smo trenutno u prvoj globalnoj energetskoj krizi koja je izazvala velike šokove za svetski energetski sistem. Ruski rat u Ukrajini, problemi u snabdevanju i izuzetno visoke cene znače da su potrošači širom sveta pod alarmantnim pritiskom.

U isto vreme, taj pritisak ubrzava temeljne promene energetskog sistema. Scenario IEA koji se odnosi na navedene politike, koji prenosi današnju politiku i tehnološke uslove u budućnost, inherentno je konzervativan. Međutim, ovogodišnji scenario još uvek sadrži revolucionarni zaključak koji, čak i uz prevladavajuće političke postavke, "vidi definitivan vrhunac u korišćenju fosilnih goriva". Potražnja za ugljenikom dostići će vrhunac u ovoj deceniji, prirodni gas do kraja decenije, a nafta do sredine 2030-ih.

Kada tome pridodamo zemlje koje su nedavno objavile obećanja o klimi, potražnja će padati još brže. Unutar energetskog sektora, emisije fosilnih goriva verovatno su već dosegle vrhunac. Očekuje se kako će potrošnja pasti sa više od 14 milijardi tona godišnje 2022. na manje od 10 milijardi tona do 2050. godine.

Teško je proceniti implikacije. Čak i povećana potražnja za fosilnim gorivima stvara nesigurno investiciono okruženje, pri čemu kapitalna ulaganja ne podstiču rast, već igru nulte sume u kojoj jedna kompanija ili zemlja ekspanziju nafte, gasa ili uglja nužno dovodi do kontrakcije druge.

U istom scenariju IEA, obnovljiva energija zadovoljava gotovo sav rast globalne potražnje za energijom do 2030. Podaci agencije i projekcije iz Bloomberg NEF-a pokazuju koliko je blizu taj trenutak u sektoru električne energije, u kojem prednjače vetar i sunce.

Bloomberg Pre objavljivanja potpunog izveštaja, IEA je rekla kako će obnovljivi izvori energije dodati oko 700 teravat-sati nove proizvodnje energije u ovoj godini, dve trećine toga ili oko 460 teravat-sati doći će iz vetra i sunca. To godišnje povećanje premašuje količinu energije koju je Francuska 2019. potrošila iz svih izvora. Prema analizi Bloomberg NEF-a, do kraja 2023. novi obnovljivi kapaciteti trebalo bi da generišu oko 650 teravat-sati godišnje, odnosno više energije nego što je Brazil potrošio iz svih izvora u 2019. godini.

Ovogodišnji očekivani skok u proizvodnji energije iz vetra i sunca veći je od bilo koje godine rasta u proizvodnji električne energije iz gasa, i peti najveći u istoriji i za proizvodnju iz ugljenika. Te tehnologije reaguju na nekoliko faktora: vlastitu cenu goriva, cenu električne energije u poređenju sa drugim resursima i privrednu aktivnost (što objašnjava kako je ugljenik zabeležio rekordan pad 2020, a potom rekordni dobitak 2021). S druge strane, proizvodnja energije od vetra i sunca postepeno raste.

Ovogodišnja proizvedena energija vetra i sunca jednaka je 1,6 odsto ukupne potrošnje električne energije u 2021. godini. Očekivana nova proizvodnja u 2023. bliža je 2,3 odsto globalne potrošnje električne energije u 2021. Sam rast energije proizvedene od vetra i sunca nije daleko od godišnjih stopa rasta potražnje za električnom energijom od 2015. do 2019. a  blizu je i petogodišnjoj stopi rasta pre pandemije.

Bloomberg

Postoje dva načina razmišljanja o ovim prilično jednostavnim projekcijama. Prvi je u slučaju da rast proizvodnje od vetra i sunca premaši rast svetske potrošnje energije. To je ono što IEA očekuje tek u sledećoj deceniji, ali taj rast je već i danas primetan u energetskom sektoru. Solarna energija i vetar učestvuju u sve većem udelu u celokupnom rastu svetske proizvodnje električne energije. To, međutim, ne znači da drugi resursi beleže strukturni pad. Prošlo leto bilo je prilično poučno, sa prisilnim prekidima koji su znatno smanjili proizvodnju francuske nuklearne energije i sušom koja je uticala na hidroenergiju širom sveta. Te tehnologije se ponovno vraćaju, ali rast energije od vetra i sunca znači još veći pritisak na proizvodnju energije iz ugljenika, gasa i nafte.

Drugi način razmišljanja o ovome, koji je važan za COP27 i svaku konvenciju o klimi nakon toga, jeste dodatna vrednost. U definiciji Međuvladinog odbora za klimatske promene, dodata vrednost se odnosi na smanjenje emisija povrh onih koji bi se inače dogodili. Na isti način možemo razmišljati o daljim dobicima u tehnologiji bez ugljenika. Ako današnja konzervativna perspektiva već očekuje kako će potrošnja fosilnih goriva dostići vrhunac, onda sve što ide iznad toga ima prevelik uticaj na emisije. Više obnovljive energije i više električnog prevoza ne samo da će ublažiti rast fosilnih goriva; oni aktivno nagrizaju njihovu dominaciju.

Dosadašnji napredak u pogledu dekarbonizacije već je daleko odmakao svet od prethodnih najgorih scenarija za porast globalne temperature. To ne znači da se klimatski stručnjaci mogu odmarati, nego im treba dati poverenje za još veći napredak.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar