.webp){kind=icon}
Giorgia Meloni će postati prva žena na čelu italijanske vlade, nakon što joj je predsednik Sergio Mattarella dodelio mandat da formira kabinet. Vladu će sačinjavati najviše desno orijentisanih ministara od Drugog svetskog rata.
Tokom sastanka u Kvirinalskoj palati, predsednik je formalno Meloni dodelio mandat za formiranje vlade, nakon što je koalicija oko njene političke partije pobedila na izborima. Meloni je prihvatila mandat i položiće zakletvu u subotu, po navodima portparola predsedništva Uga Zampettija.
Meloni će sačekati brojni izazovi, a njen mandat biće i pod lupom investitora. Vođstvo će podrazumevati navođenje treće privrede evrozone kroz energetsku krizu sa ogromnim dugom, kao i sve višim kamatnim stopama na leđima.
Opširnije
Panetta neće biti sledeći ministar finansija Italije
Panetta je rekao da neće prihvatiti poziciju kada su ga pitali na sastanku ministara finansija evrozone.
05.10.2022
Odlazeća italijanska vlada vidi usporeni rast i manji deficit u 2023. godini
Premijer Mario Draghi napušta italijansku vladu, kojoj će ostati oko devet milijardi evra (8,7 milijardi dolara) da se izbori sa energetskom krizom.
29.09.2022
Pet glavobolja koje čekaju sledećeg premijera Italije
Italijanka Giorgia Meloni trebalo bi da postane premijerka, pošto je njena desničarska koalicija pobedila na izborima u nedelju, ali će imati malo vremena za slavlje.
27.09.2022
U vladi će kao ministar finansija učestvovati Giancarlo Giorgetti. Njegov izbor predstavlja kompromis jer je u isto vreme pravnik sa dugogodišnjim iskustvom, vodeća ličnost u partiji na čijem čelu se nalazi Matteo Salvini, i bivši ministar za ekonomski razvoj u vladi Maria Draghija. Antonio Tajani iz partije Silvija Berlusconija biće novi ministar spoljnih poslova.
Bloomberg Mercury
Nakon zakletve, Meloni će i formalno naslediti Draghija, nakon čega će se obratiti oba doma parlamenta sa zahtevom potvrde da u zakonodavnom organu ima potrebnu većinu.
Glavni pokazatelj raspoloženja među investitorima, premija na prinos na italijanske obveznice u odnosu na nemačke, ostala je nepromenjena na 233 baznih poena.
Vladajuća koalicija, koja uključuje Braću Italije, Ligu Italije i Berlusconijevu partiju Napred Italija, rešila je međusobna trvenja, odredivši Meloni kao kompromisno rešenje ranije danas. Očekuje se da će se bruto domaći proizvod Italije smanjiti za 0,2 odsto sledeće godine, pa je ona tako po predviđanjima Međunarodnog monetarnog fonda jedina zemlja evrozone pored Nemačke za koju se očekuje negativan privredni rast.
Energetska kriza
Italija je potrošila preko 66 milijardi evra do sada kako bi svoju privredu zaštitila od skoka cena energenata, a sve su šanse da će joj biti potrebno još. Jedan od prvih zadataka Meloni biće da odredi obim pomoći za domaćinstva i preduzeća pogođena krizom.
Tokom izborne kampanje, Meloni se zaklela da neće podizati nivo zaduženosti zemlje, pa je dobra stvar to što ima devet milijardi evra koji su ostali od prethodne vlade, a namenjeni su upravo ekonomskom oporavku.
Međutim, koalicioni partner Salvini je pritiska da odobri veća sredstva kako bi pomogla italijanskim domaćinstvima da se nose sa krizom. Ostaje da se vidi kako će se razmirice unutar koalicije rešavati u mesecima koji nam predstoje.
Ako je suditi po prethodnim nedeljama, neće joj biti lako. Od izborne pobede, 25. septembra, Meloni se muči da uskladi želje svih koalicionih partnera.
Sabotaža
Prvo je morala da se izbori sa pokušajem Berlusconija da sabotira njen izbor za predsedavajućeg u Senatu kada su poslanici iz njegove partije napustili parlament. Meloni je većinu za svog kandidata prikupila kroz glasove opozicije.
Ove nedelje, Berlusconi je nastavio da komplikuje situaciju kada je procurila audio-poruka u kojoj on hvali ruskog predsednika Vladimira Putina i dodaje kako prijateljstvo između njih dvojice jača. U poruci koju je objavila agencija "LaPresse", Berlusconi takođe krivi predsednika Ukrajine Volodymyra Zelenskog za napad Rusije.
To je rasrdilo Meloni, koja je čak pretila rasturanjem koalicije ako njeni partneri ne podrže Ukrajinu zajedno sa partnerima Italije iz Evropske unije i NATO-a.
Rusija je napala Ukraiju u februaru nakon što je povećala broj vojnika na granici sa tom zemljiom. Kako bi opravdao invaziju, Putin je Ukrajinu optužio za "genocid" nad ruskim stanovništvom u Donbasu. Te optužbe su odbili Ukrajina, EU, i Sjedinjene Američke Države.
Takve razmirice pokazuju koliko bi teško moglo biti voditi državu čak i sa komotnom većinom u parlamentu. Problemi koji bi mogli da nastanu mogli bi da se odnose na sredstva za slanje oružja Ukrajini, ali i na druge probleme o kojima koalicioni partneri ne razmišljaju na isti način.
