Giorgia Meloni već dugo predstavlja nuklearnu energiju kao lek za posustalu italijansku ekonomiju. Sada njena vlada planira kako da zapravo oživi ovu zabranjenu tehnologiju.
Gotovo 40 godina nakon što je Italija ugasila svoj poslednji nuklearni reaktor - i 15 godina nakon neuspelog pokušaja da se ta odluka preokrene - tim premijerke konsultuje stručnjake i vodi razgovore o tome kako ponovo pokrenuti proizvodnju atomske energije, prema rečima ljudi upoznatih sa planovima.
Italijanski zvaničnici su putovali u Kanadu kako bi istražili tehnološka rešenja, a razgovarali su i sa francuskim zvaničnicima o njihovoj nuklearnoj industriji, rekli su izvori koji su govorili pod uslovom anonimnosti. Vlada je takođe interno razmatrala opcije iz Južne Koreje i SAD, dodali su.
Za Meloni, ova kampanja je ključni deo njenog obećanja da pomogne kompanijama koje posustaju pod teretom visokih cena energije u Italiji, koje su među najvišima u Evropi. Ona tvrdi da bi nuklearna energija mogla biti deo dugoročnog rešenja, delimično vezujući svoju političku sudbinu za to da li će atomski planovi uspeti.
Italija bi trebalo da ponovo pokrene svoj program nuklearne energije "što je pre moguće", rekao je u utorak italijanski ministar energetike Gilberto Pichetto Fratin, naglašavajući da elektrane moraju biti bezbedne i "ekonomski isplative".
Zvaničnici u vladi Meloni svesni su da to neće biti lako. Uveriti zemlju koja je dva puta velikom većinom glasala da zabrani nuklearnu energiju zahtevaće vešto političko manevrisanje i pravi trenutak, rekli su neki od izvora. Predstojeći opšti izbori dodatno komplikuju situaciju.
Nuklearni projekti takođe mogu da se pretvore u finansijske ponore sa višegodišnjim kašnjenjima - pitajte samo Francusku ili Ujedinjeno Kraljevstvo. Čak i ako sve ostane na planiranom putu, italijanska atomska energija mogla bi da počne sa radom baš u trenutku kada se tržište okreće zelenijim opcijama sa manjim bezbednosnim rizicima.
Kancelarija Meloni nije komentarisala.
Nuklearna greška
Italija je snažno zavisna od uvoza prirodnog gasa, što je čini izloženijom nego mnoge evropske zemlje promenljivim međunarodnim cenama.
To je bio slučaj 2022. godine, kada je Rusija napala Ukrajinu i kada su cene gasa naglo porasle, ograničavajući ionako krhak ekonomski rast Italije. Od tada Italija radi na diverzifikaciji svojih izvora energije.
Aktuelni sukob u Iranu, koji je ugušio isporuke nafte i gasa i podigao cene energije, stvara još veću hitnost, rekli su izvori.
Italija je već napravila neke početne korake ka ponovnom uvođenju nuklearne energije.
Prošle godine italijanska vlada je odobrila novi pravni okvir za povratak atomske energije, postavljajući temelje da Italija do 2027. godine izradi nacionalni strateški plan. Taj potez predstavlja prvi konkretan korak ka ukidanju nuklearne zabrane iz 1987. godine, koja je skoro preokrenuta 2011. pre nego što je katastrofa u nuklearnoj elektrani Fukušima ugasila zamah.
Italijanske energetske kompanije su takođe osnovale kompaniju za nuklearna istraživanja i razvoj, Nuclitalia, kako bi ispitale da li bi atomska energija bila ekonomski održiva u zemlji. Italijanski proizvođač energije Enel SpA poseduje 51 odsto kompanije, dok Ansaldo Energia SpA ima 39 odsto, a odbrambena kompanija Leonardo SpA drži udeo od 10 odsto.
U međuvremenu, zvaničnici razmatraju koju bi nuklearnu tehnologiju mogli da uvezu. Zainteresovani su i za velike nuklearne elektrane, kao i za takozvane male modularne reaktore, novu tehnologiju koja se, u teoriji, može graditi jeftinije i brže. Zagovornici kažu da bi ovi mini-reaktori mogli pomoći u zameni fosilnih goriva i napajanju energetskih potreba veštačke inteligencije i data centara.
Neki smatraju da bi francuske nuklearne tehnologije mogle dobro da se uključe u italijanske kompanije koje su već aktivne u tom sektoru, rekli su izvori. Američka kompanija Westinghouse je još jedna opcija, posebno ako Italija želi da pridobije naklonost predsednika Donalda Trumpa.
Tu je i južnokorejska kompanija Korea Hydro & Nuclear Power, koja već radi na izgradnji novih reaktora u Češkoj Republici, kao i Kanada, gde se italijanski zvaničnici fokusiraju na male modularne reaktore.
Ovaj potez poklapa se sa širim preispitivanjem nuklearne energije u Evropskoj uniji. Druge zemlje poput Poljske takođe razmatraju stvaranje nove nuklearne industrije, a EU ublažava ograničenja za finansiranje nuklearne energije, nudeći milione za podršku privatnim investicijama.
Ipak, troškovi ostaju problem. Nuklearni projekti traju godinama i koštaju milijarde. Tu je i otpad koji ostaje toksičan vekovima.
Italijanske vlasti su takođe zabrinute zbog lokalnog otpora. Zasad uglavnom razmatraju oblasti koje su u prošlosti već imale nuklearne reaktore, rekli su izvori. Osim toga, svaka lokacija bi morala biti geološki stabilna - što nije jednostavno u uskoj zemlji sklonoj zemljotresima.
Takvo oklevanje moglo bi dodatno da zakomplikuje planove za male modularne reaktore, rekao je jedan od izvora. Ta tehnologija podložna je istim lokalnim političkim bitkama i birokratskim odobrenjima kao i veće elektrane, ali bi na kraju proizvodila samo približno trećinu energije.
.webp){kind=icon}
