Miltonova razorna snaga ukazuje na mračnu budućnost klimatskih promena

Uragan Milton, koji je opustošio Floridu, nije za sobom ostavio samo materijalnu štetu nego je poslao i jasnu poruku o pretnjama koje dolaze u doba klimatskih promena.

S vetrovima jačim od 250 kilometara na sat, Milton je neverovatnom brzinom eskalirao iz tropske oluje u jedan od najsnažnijih uragana ove sezone. Klimatolozi, poput profesora Branka Grisogona, upozoravaju da je topla morska površina ključna za razvoj takvih oluja, a trend globalnog zagrevanja samo pojačava njihovu učestalost i intenzitet.

"Sve topliji okeani čine uragane sve snažnijima. To je naučno dokazano", ističe klimatolog i profesor atmosferske fizike na zagrebačkom PMF-u.

Njegove reči naglašavaju rastući problem s kojim ćemo se suočavati u budućnosti, a to je da bi zagrevanjem okeana uragani poput Miltona mogli postati norma, a ne izuzetak.

Vetrovi su bili jači od 250 kilometara na sat | Bloomberg

Razorni trag Miltona

Milton je stigao na obalu Floride kao uragan 5. kategorije, noseći sa sobom vetrove jače od 250 kilometara na sat. Usled tih udara, regiju su pogodili smrtonosna tornada, uništeni su brojni domovi, a više od dva miliona ljudi ostalo je bez električne energije.

Čak i nakon što je oslabio na 1. kategoriju, vetrovi od 150 kilometara na sat i dalje su pretili atlantskoj obali Floride. Na svom razornom putu, Milton je izazvao znatnu štetu u Tampi, gde je srušio krov stadiona Tropicana Field i uništio kran u Sankt Peterburgu. Ali Miltonov put nije gotov. Dok je oslabio na putu prema Atlantiku, još uvek preti svojim povratkom, potpomognut toplim vodama Atlantskog okeana.

"Postoji mogućnost da uragan Milton ponovno ojača. Srećom, prognoze koje su predviđale još snažniji udar nisu se ostvarile. Iako je stigao kao uragan kategorije 5, izgubio je snagu nakon udara na Floridu i brzo oslabio, što nijedan model nije mogao precizno predvideti. Međutim, dok nastavlja svoje kretanje prema severoistoku, naići će na toplo more koje mu može ponovo poslužiti kao gorivo za jačanje. Dalji put uragana mogao bi pratiti obalu, ali postoji i mogućnost da skrene prema Azorima ili čak prema Evropi", ističe Grisogono.

Kako nastaju takve oluje?

Prema američkoj Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu (NOAA), uragani nastaju iznad toplih okeanskih voda. Toplina okeana stvara uslove za podizanje toplog vazduha, što dovodi do formiranja područja niskog pritiska. Kako se vazduh diže i hladi, stvaraju se oblaci i grmljavinske oluje koje se počinju vrtložno rotirati. Kada vetrovi premaše brzinu od 120 kilometara na sat, tropski ciklon postaje uragan.

 

Ipak, mnogi se pitaju zašto su uragani poput Miltona postali toliko snažni u tako kratkom vremenu. Odgovor se, velikim delom, krije u sve toplijim okeanima kao posledici klimatskih promena.

Uticaj klimatskih promena

Prema istraživačkoj grupi World Weather Attribution (WWA), klimatske promene značajno povećavaju verovatnoću ekstremno visokih temperatura morske površine, koje pogone oluje poput Miltona. Studije pokazuju da su takve temperature 200 do 500 puta verovatnije zbog globalnog zagrevanja nego što bi bile bez tog faktora.

Klimatske promene možda ne uzrokuju uragane direktno, ali kada se formiraju, čine ih znatno snažnijima. Temperatura okeana je presudna jer što je viša, to je veća mogućnost za snažnije oluje.

"Kada temperatura okeana pređe 27 stepeni, dolazi do formiranja snažnih oluja. Milton je zabeležio temperaturu mora od 30 stepeni", ističe profesor Grisogono. Te visoke temperature ne samo da ubrzavaju brzinu vetra već i povećavaju količinu padavina, što izaziva poplave, čak i daleko od obale.

Milton je zabeležio temperaturu mora od 30 stepeni | Bloomberg

Milton je u manje od 48 sati prešao iz tropske oluje u uragan 5. kategorije, odnosno jedan od najbržih zabeleženih slučajeva eskalacije. Taj fenomen nije izolovan jer poslednjih godina svedočimo sve većem broju brzo intenziviranih uragana. Klimatski stručnjaci, poput onih iz World Weather Attributiona, naglašavaju da su klimatske promene povećale verovatnoću pojave tako ekstremnih događaja, a topli okeani su ključni faktor u tom procesu.

Kategorizacija i razorni učinci uragana

Uragani se kategorizuju prema Saffir-Simpsonovoj lestvici, koja meri snagu vetrova. Uragan 5. kategorije, kao što je bio Milton, može potpuno uništiti domove, razoriti infrastrukturu i ostaviti čitava područja bez struje na duže. Zajednice na obalama, poput onih u Tampi i Cape Canaveralu, sada se suočavaju s dugotrajnim procesom oporavka nakon oluje.

Ali šteta koju uzrokuju uragani nije ograničena samo na fizičke objekte. Ekonomski troškovi tih oluja su neverovatno visoki. Procene za štetu koju je Milton naneo već premašuju 200 milijardi dolara, dok je uragan Helene, koji je nedavno poharao istočnu obalu SAD, izazvao štetu od 250 milijardi dolara.

Hoće li Evropa osetiti takve posledice?

Iako uragani poput Miltona obično pogađaju zapadne obale Atlantskog okeana, klimatski stručnjaci upozoravaju da slični scenariji nisu nemogući ni u Evropi. Uragan Kirk, koji se trenutno približava severnoj Francuskoj i južnoj Engleskoj, transformiše se u snažnu tropsku oluju, dok Mediteran već beleži pojavu manjih, ali značajnih medicana.

"Jadransko more je premalo za razvoj snažnih uragana, ali manji sistemi su sve češći", istakao je Grisogono.

Klimatska neizvesnost i budućnost

Iako još ne možemo sa stopostotnom sigurnošću tvrditi da su klimatske promene isključivi uzrok takvih oluja, trendovi su jasni.

"Najbolje je pretpostaviti da klimatske promene imaju veze s ovim događajima", kaže Grisogono.

Iako su klimatske simulacije skupe i komplikovane, one sve više ukazuju na to da će budućnost doneti sve jače i češće ekstremne vremenske prilike.

Klimatski stručnjaci upozoravaju da slični scenariji nisu nemogući ni u Evropi | Bloomberg

"Rekordi su tu da bi se rušili, statistički govoreći", rekao je Grisogono, ali osim oluja koje obaraju rekorde po svojoj snazi, i naša sposobnost prilagođavanja klimatskim promenama mora postati sve bolja.

Gradnje otporne na oluje, bolja infrastruktura i brži odgovori na hitne situacije biće ključni za zajednice koje će se suočavati s budućim olujama.

Sezona uragana 2024. nije gotova, a Milton je samo jedan od podsetnika na opasnosti koje donosi budućnost pod uticajem klimatskih promena. Zajednice širom sveta treba da se pripreme, jer se čini da takvi događaji postaju nova norma.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar