Zagađenje iz TE raste, koje u Srbiji najviše zagađuju?

Gruba kršenja u sprovođenju zakona ponovo su prošle godine rezultirala povećanjem zagađenja sumpor-dioksidom (SO2) iz zastarelih termoelektrana na Zapadnom Balkanu. I emisije prašine i azotnih oksida (NOx) iz termoelektrana nastavile su da prekoračuju dozvoljene granice.

To je pokazalo šesto izdanje izveštaja "Uskladiti ili zatvoriti" organizacije CEE Bankwatch koje je obuhvatilo istraživanje u Srbiji, Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji.

U 2023. godini, odnosno šest godina od kada su prvog januara 2018. godine novi standardi u pogledu zagađenja vazduha stupili na snagu na Zapadnom Balkanu u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, emisije SO2 iz termoelektrana su i dalje bile 5,7 puta više od dozvoljenih. To predstavlja pogoršanje u odnosu na 2022. godinu kada su emisije bile 5,6 puta više.

TENT B prošle godine ispustio najviše zagađujućih čestica

Kada je reč o Srbiji, emisije SO2 iz termoelektrana na ugalj u Srbiji su se u 2023. godini povećale u odnosu na prethodne dve godine i bile su 5,4 puta veće od nacionalnih maksimalnih vrednosti. Emisije NOx u Srbiji su porasle u odnosu na 2022. godinu i prvi put premašile maksimalne vrednosti, dok su emisije praškastih materija ostale ispod maksimalnih vrednosti.

Izveštaj "Uskladiti ili zatvoriti"

Na nivou pojedinačnih postrojenja, najveći porast je bio u termoelektrani "Nikola Tesla B", koja je radila samo 58 sati više nego 2022. godine, ali čija je emisija SO2 porasla sa 73.012 tona na neverovatnih 92.260 tona, što je čini drugim najvećim emiterom SO2 u apsolutnim vrednostima u regionu posle TE "Ugljevik".

TE "Kostolac B", jedan od najvećih emitera SO2 od 2018. do 2020. godine, konačno je počela da smanjuje svoje emisije u 2021. godini tokom testiranja postrojenja za odsumporavanje, ali ih je ponovo povećala na skoro 5,8 puta više od dozvoljenih maksimalnih vrednosti u 2022. i 2023. godini. Ovo je i dalje niže od njenih emisija od 2018. do 2020. godine, ali postrojenje za odsumporavanje se ili ne koristi redovno ili ima slab učinak, piše u izveštaju.

Najveća prekoračenja za NOx u Srbiji su imali TE "Nikola Tesla B1" i "B2", sa apsolutnim emisijama od 11.633 tone, što je 1,4 puta više od maksimalnih vrednosti za to postrojenje.

TE 'Morava' i 'Kolubara' morale da se zatvore do kraja 2023.

Uz kršenja Nacionalnih planova za smanjenje emisija (NERP), sve tri zemlje Zapadnog Balkana s termoelektranama na ugalj koje podležu "opt-out" opciji koja predviđa njihovo zatvaranje nakon dostizanja određenog broja radnih sati, sada krše ovu odredbu - uključujući Srbiju.

TE "Morava" i TE "Kolubara" morale su se zatvoriti do kraja 2023. godine, ali one i dalje rade. Početkom 2023. godine EPS je najavio zatvaranje termoelektrana "Kolubara" i "Morava" tek krajem 2024. godine, ali je kasnije to produžio do 2026. godine, piše u izveštaju.

Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo je brojne postupke protiv ovih zemalja, međutim, to dosad nije bio dovoljan podsticaj za vlade da deluju u skladu sa ovom odredbom.

EPS

Zbog probijanja ograničenja zagađenja iz NERP-a, Sekretarijat Energetske zajednice je u martu 2021. pokrenuo sporove protiv BiH, Severne Makedonije i Srbije. U julu 2023. preduzeo je sledeći korak u procesu izdavanjem takozvanih obrazloženih zahteva protiv Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, kao i na teritoriji Kosova i Metohije. U decembru 2023, Ministarski savet Energetske zajednice je potvrdio da je ugovor u svim slučajevima prekršen. Spor protiv Srbije ostaje otvoren, ali nije eskalirao.

Sekretarijat je takođe pokrenuo slučaj rešavanja spora protiv Crne Gore u aprilu 2021. zbog kršenja ograničenja od 20.000 radnih sati za termoelektranu u Pljevljima. U oktobru 2022. Sekretarijat je pokrenuo drugi postupak protiv Bosne i Hercegovine u vezi sa kršenjem "opt-out" režima za TE "Tuzla 4" i "Kakanj 5" i u oktobru 2023. protiv Srbije zbog TE "Morava". 

Rekordni profiti EPS-a plaćeni zdravljem ljudi

U izveštaju se navodi da je u poređenju sa 2022. godinom, kada je Srbiju zahvatila višestruka energetska kriza – neplanirani prekidi rada elektrana, problemi u snabdevanju ugljem, niski hidrološki resursi – EPS prošle godine ostvarilo dobit od skoro milijardu evra.

Novo rukovodstvo EPS-a to pripisuje povoljnoj hidrološkoj situaciji, nižim cenama uvoza uglja, višim prodajnim cenama električne energije i poboljšanju operativne efikasnosti.

"Zapravo, nezakonit rad termoelektrana u režimu izuzeća, nekorišćenje postrojenja za odsumporavanje u TE 'Kostolac B', neuvođenje cene ugljenika i neuspeh da se internalizuju eksterni troškovi koje snose životna sredina i zdravlje ljudi odaju utisak profitabilnog posla", ističe se u izveštaju.

Koordinator za energetiku na Balkanu iz mreže CEE Bankwatch Davor Pehchevski rekao je da vlade i elektroprivrede širom regiona nameravaju da istisnu svaki poslednji kilovat iz zastarelih termoelektrana na ugalj, bez obzira na zdravstvene troškove.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar