Konačan procenat rasta srpske privrede u drugom kvartalu objaviće ove nedelje Republički zavod za statistiku (RZS), a osim toga saznaćemo i koliko je iznosila unutrašnja trgovina u drugom kvartalu, koliko je u tom periodu registrovano automobila, ali i kako su poslovala privredna društva.
Ovo je pet najvažnijih vesti koje treba da znate ove nedelje.
Konačni rezultati o privrednom rastu Srbije u drugom kvartalu
RZS će u ponedeljak, 2. septembra, objaviti konačni procenat rasta srpske privrede za drugi kvartal.
Podsetimo, fleš procena RZS-a o rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno svega što privreda i građani stvore, iznosila je 4,2 odsto u drugom tromesečju u odnosu na isti period prethodne godine. Ovo je nešto manji rast nego u prvom kvartalu u kome je BDP porastao za 4,7 odsto.
Ključni izvori rasta u prvoj polovini godine bili su trgovina, industrija i građevinarstvo. Slede saobraćaj i telekomunikacije i ostale usluge. Ukupno uzevši, svi proizvodni sektori, osim energetike, tokom ovog perioda zabeležili su međugodišnji realni rast dodate vrednosti.
Kako su poslovala preduzeća u drugom kvartalu
Ove nedelje, tačnije 5. septembra, RZS će objaviti podatke i o tome kako su poslovala privredna društva u Srbiji u drugom kvartalu.
Kada je reč o javnim preduzećima, Agencija za privredne registre (APR) nedavno je objavila da su javna preduzeća u 2023. bila znatno uspešnija, ostvarivši pozitivan neto rezultat od 7,3 milijarde dinara, za razliku od 2022. godine kada su poslovala sa gubitkom od 74,9 milijardi dinara.
Od 521 javnog preduzeća u Srbiji, tokom prošle godine, 347 je poslovalo profitabilno. To nije mnogo drugačiji rezultat u odnosu na 2022. godinu, kada su 344 javna preduzeća završila poslovnu godinu u plusu.
Među najuspešnijim javnim preduzećima u 2023. godini su JP Srbijagas, koji je udvostručio svoj profit i godinu završio sa 12 milijardi neto dobiti, i JP Pošte Srbije, koje je 2023. godinu završilo sa 3,1 milijardom neto dobiti.
Indeks proizvođačkih cena u evrozoni
Eurostat će ove nedelje objaviti indeks proizvođačkih cena u evrozoni.
Indeks proizvođačkih cena (PPI) meri prosečne promene cena koje primaju domaći proizvođači za svoju proizvodnju. To je vodeći indikator inflacije potrošačkih cena, koji čini većinu ukupne inflacije. Obično porast PPI za kratko vreme dovodi i do rasta ukupne inflacije i samim tim do povećanja kamatnih stopa i rasta valute.
Tokom recesije, proizvođači nisu u mogućnosti da prebace rastuću cenu materijala na potrošača, tako da se porast PPI neće preneti na potrošača, već će smanjiti profitabilnost proizvođača i produbiti recesiju.
Maloprodaja u evrozoni
Eurostat će ove nedelje objaviti i podatke o maloprodaji u evrozoni za jul.
RZS je prošle nedelje objavio da je realni promet (onaj u stalnim cenama) u srpskoj maloprodaji u julu je porastao u odnosu na isti mesec prethodne godine, čime je nastavljena pozitivna tendencija u tom sektoru deseti mesec zaredom.
Nakon što je april doneo dvocifren rast, u poslednja tri meseca beležili su se pozitivni jednocifreni rezultati.
Kako rast potrošačkih cena usporava, poboljšava se i raspoloženje potrošača, što pruža podršku rastu trgovine na malo, a očekuje se da će to pokazati i podaci u evrozoni.
Samit Kine i Afrike
Kineski predsednik Xi Jinping pozdraviće afričke lidere u Pekingu ove nedelje na Forumu o kinesko-afričkoj saradnji. Kina je poslednjih godina postala najveći trgovinski partner i kreditor Afrike u okviru Inicijative "Pojas i put".
Sada kinesko-afrički ekonomski odnosi ulaze u novo poglavlje jer se obe suočavaju sa globalnim ekonomskim usporavanjem.
Bloomberg
Kina, koja se bori da se suoči sa sopstvenim ekonomskim usporavanjem, pomera se sa direktnog finansiranja infrastrukture ka trgovinskim kreditima za regionalni izvoz, istovremeno promovišući povećanje privatnih investicija.
Samit će se održati od 4. do 6. septembra.
.webp){kind=icon}
