Šta ste propustili ove nedelje - pet ključnih grafika

Banke u Srbiji započele su u avgustu promotivne ponude štednje sa kamatom do 4,5 odsto na dinarske uloge i do tri odsto na one u evrima. S druge strane, srpski trgovci uprkos akcijama rekordno zarađuju. Suša je oborila kvalitet žitarica i prinos voća u Srbiji, a znatno će uticati i na cene hrane. Građevinski radovi ne posustaju, pa tako gradnju u Beogradu ne zaustavlja ni 10.000 praznih stanova. U nastavku pogledajte pet grafikona koji su obeležili prošlu nedelju.

Suša utiče i na cene hrane

Cene hrane u Srbiji nakon prošlogodišnjeg drastičnog porasta i ove godine nastavljaju da obaraju rekorde. Uprkos zvaničnim podacima da je inflacija pala na ispod četiri odsto u junu, građani Srbije to olakšanje nisu osetili na kućnom budžetu.

Dok je prethodni talas poskupljenja hrane pogurao rast cena energenata, sledeći talas rasta cena hrane moglo bi da pogura eksremno vreme - prolećni mrazevi i letnja suša. Sunčica Savović, predsednica Udruženja "Žita Srbije", kaže za Bloomberg Adriju da će uprkos suši žitarica na nivou cele zemlje biti dovoljno i za domaću potrošnju, i za izvoz, ali i za završne zalihe. Ipak, objašnjava da je većina podbacila u kvalitetu, iako ne i u kvantitetu.

Najveća zabrinutost, navodi, bila je oko roda kukuruza. Ona ističe da su po tom pitanju najviše pogođeni pojedini proizvođači na severu Bačke i Banata. "U tom regionu smo imali potpunu ili jako veliku štetu, jer je upravo tamo bila najmanja količina padavina u poslednje dve godine i najgori procenat vlage u zemljištu i u odnosu na prošlu godinu, i na normalu, i na desetogodišnji prosek."

Međutim, ukoliko se pogleda rod kukuruza na nivou cele zemlje, on neće biti lošiji u odnosu na takođe sušne 2017. i 2022. godinu, kada je rod ove kulture bio desetkovan. "Tokom 2017. i 2022. godine smo imali prinose koji su se spustili na 4,9 tona po hektaru i 4,2 tona po hektaru. Ta 2022. bila je devastirajuća za kukuruz, ali ove godine to neće biti slučaj. Prema podacima našeg Udruženja, mi kao minimum vidimo rod kukuruza od oko 5,5 tona po hektaru, a u najboljem scenariju mogao bi da iznosi 5,9 pa čak i šest tona po hektaru na nivou cele zemlje." Savović objašnjava da će taj rod kukuruza biti dovoljan za domaće potrebe i da će ostati viškovi za izvoz i završne zalihe od 1,7 miliona tona.

Zašto kamate na štednju rastu

Promotivne ponude banaka o štednji u Srbiji počele su u avgustu i trajaće i do kraja oktobra. Tako se na štednju u dinarima nude kamatne stope do 4,5 odsto, a u evrima do tri odsto godišnje.

S obzirom na ovakve akcije banaka, postavlja se pitanje o kakvom se trendu radi. Da li je izvesnije da će na jesen doći do drastičnijeg pada kamata na štednju jer se očekuju dalja smanjenja kamatnih stopa centralnih banaka i Narodne banke Srbije (NBS), pa banke koriste poslednji momenat za prikupljanje depozita građana? Bloomberg Adria istraživala je koliko trenutno iznose kamatne stope na oročenu štednju u dinarima i evrima i u kom smeru će se one kretati do kraja 2024. godine.

Koliki uticaj na kamate kod štednje imaju odluke centralnih banaka o visini njihovih referentnih kamatnih stopa, objašnjavaju i u NBS. "U skladu sa pooštravanjem monetarne politike koju je NBS sprovodila od oktobra 2021. godine u uslovima visokih inflacionih pritisaka, kamatne stope na dinarske depozite beležile su trend rasta. S povratkom inflacije u okvire definisanog cilja, NBS je u junu ove godine započela ciklus smanjenja referentne kamatne stope, što se već odrazilo na smanjenje kamatnih stopa na dinarsku štednju", kažu u NBS za Bloomberg Adriju.

Tako su, prema njihovim rečima, kamatne stope na novopoloženu štednju u dinarima tokom šest meseci 2024. smanjene za 0,95 procentnih poena i u junu su u proseku iznosile 4,30 odsto, i to na oročenu štednju do jedne godine 4,35 odsto, od jedne do dve godine 4,51 odsto i preko dve godine 3,68 odsto.

“Kretanje kamatnih stopa na štednju u deviznom znaku vezano je za odluke vodećih centralnih banaka, kao i dešavanja na svetskom finansijskom tržištu. Kako najveći deo devizne štednje čini štednja u evrima, dešavanja u evrozoni i buduće odluke Evropske centralne banke imaju značajan uticaj na kretanje kamatnih stopa na štednju u evrima", objašnjavaju u NBS.

Rekordna zarada trgovaca

Učešće akcijskog prometa u ukupnom prometu trgovaca kreće se u rasponu od 30 do 60 odsto, uz prosečnu vrednost od oko 45 odsto, pokazala je anketa Narodne banke Srbije među šest trgovačkih lanaca. Prema tome, može se zaključiti da su potrošači u Srbiji promenili navike i zbog skupoće najčešće kupuju na sniženjima.

Kao što je Bloomberg Adria pisala, hrana u Srbiji poskupela je za 57 odsto u julu ove godine u odnosu na jul 2019, dok je ukupna inflacija rasla sporije, oko 39 odsto za isti period.

Ali bez obzira na to što su sniženja robe sa ograničenim rokom trajanja sve zastupljenija, trgovina na veliko i malo je prošle godine bila najprofitabilnija grana srpske privrede. Ostvarila je dobitak od 194,4 milijarde dinara ili oko 1,6 milijardi evra, pokazuje godišnji izveštaj Agencija za privredne registre o poslovanju srpske privrede.

Kod većine anketiranih kompanija (pet od šest) porastao je akcijski promet u odnosu na višegodišnji prosek, što je bilo u skladu sa očekivanjima po osnovu promena navika potrošača.

"Kao dodatna objašnjenja ovih trendova mogli bi se pomenuti i povećanje konkurencije među kompanijama na tržištu, kao i koncept poslovne strategije da se privuku potrošači", navedeno je u anketi NBS.

Ono što je interesantno trgovci ne pribegavaju olako konceptu trajno niskih cena. NBS objašnjava da je ovaj oblik tek u začetku i da je počeo da se primenjuje sa popuštanjem zastoja u globalnim lancima snabdevanja.

S obzirom na rigidnost smanjenja cena, potrebno je vreme da bi se trgovci uverili da su globalni troškovni pritisci smanjeni na trajnijoj osnovi, zaključuju analitičari NBS.

Sniženje cena oko 26 odsto

Akcija "Najbolja cena" je nešto bolja verzija "Bolje cene", obuhvata više proizvoda, ali traje kraće. Stara je poslužila za obuzdavanje inflacije, nova za poboljšanje standarda građana.

Dakle, građani će ovog puta moći da kupe 81 vrstu proizvoda, koja zapravo obuhvata oko 700 artikala u 2.500 prodavnica. Ovi proizvodi će od 1. septembra do 31. oktobra u proseku biti za 26,82 odsto jeftiniji nego u redovnoj prodaji. Imaće oznaku "Najbolja cena", rekao je premijer Miloš Vučević u četvrtak na predstavljanju ove akcije u Vladi Srbije.

Proizvodi koji su ušli u korpu imaće cene niže od akcijskih. U toj korpi se nalaze hrana (meso i mesne prerađevine, mleko i mlečne prerađevine, voće, povrće, žitarice, kafa, med) i kućna hemija.

Građani će moći da uštede mesečno od 8.000 do 22.000 dinara, ocenio je premijer. On je naveo da je dogovor postignut sa devet najvećih trgovinskih lanaca u zemlji i istakao će ti proizvodi biti znatno jeftiniji nego oni koji budu u akcijskoj prodaji.

Sniženja su urađena na osnovu najnižih i najviših cena proizvoda koji se trenutno nalaze u prodavnicama, obuhvaćeno je više proizvoda, sa većim popustima nego u prethodnoj akciji "Bolja cena".

U Beogradu 10.000 praznih stanova

U glavnom gradu Srbije trenutno ima 10.000 praznih i 108.714 privremeno nastanjenih stanova, a kranovi u prestonici i dalje niču na svakom ćošku.

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, u prvih šest meseci ove godine izdato je 13.188 građevinskih dozvola, najviše upravo za izgradnju stambenih zgrada u Beogradu. To je nešto više nego u istom periodu prošle godine, kada je izdato 12.885 građevinskih dozvola, takođe, pretežno za izgradnju stanova u prestonici. 

Međutim, iako je primetan i značaj porast građevinske aktivnosti, popis stanovništva iz 2022. godine pokazuje da se u Beogradu gradi mnogo više stanova nego što je stvarna potreba. Prestonica, prema podacima republičkih statističara, ima minimalan rast broja stanovništva, svega 1,6 odsto, a istovremeno beleži veliku ekspanziju u gradnji. Između dva popisa, ukupan broj stanova u Beogradu veći je za skoro 20 odsto.

Rezultati popisa iz 2022. godine kažu da u Beogradu živi 1.685.563 stanovnika, odnosno tek za 26.123 više nego 2011. godine. Isti ti rezultati pokazuju i da Beograd ima 868.752 stana, što je za 133.843 više nego 2011. kada je popisano 734.909 stanova.

No, nije to sve što je popis pokazao. Od ukupnog broja popisanih stanova, više od 10.000 stanova je prazno. "To je pola miliona kvadrata, a kada bismo to pretvorili u kapital – to je pet milijardi evra kapitala", rekla je Katarina Rabrenović, arhitekta.

Nije retko, kaže upravnik nekoliko zgrada u Beogradu, da su napušteni stanovi u luksuznim zgradama.

"Imam nekoliko situacija da su vlasnici stanova ljudi koji žive u inostranstvu, koji ne žele da izdaju stanove. Kažu da su dosta uložili u opremanje stana, pa strahuju da im to neko ne uništi. Oni dođu jednom ili nijednom godišnje i onda su njihovi stanovi zapravo napušteni“, objašnjava on.