Pet grafikona koji su se istakli prošle nedelje

Letnje olimpijske igre uveliko su počele u Parizu, a strelci Zorana Arunović i Damir Mikec doneli su Srbiji prvu zlatnu medalju. Olimpijada okuplja i 20 najplaćenijih sportista među kojima su i NBA zvezda Nikola Jokić i srpski tenski as Novak Đoković. Analitički tim Bloomberg Adrije bavio se analizom maloprodaje u regionu, Ministarstvo finansija Srbije opet je povećalo projekciju privrednog rasta, a u Beogradu je sve više stranih turista. U nastavku pogledajte pet grafikona koji su obeležili proteklu nedelju.

Prvo zlato za Srbiju na Olimpijskim igrama

Arunović i Mikec doneli su Srbiji prvu medalju na Olimpijskim igrama, i to zlatnu. Srpski par je u finalu u disciplini deset metara vazdušni pištolj - miks pobedio tandem iz Turske Seval Ilajda Tarhan - Jusuf Dikec rezultatom 16:14.

Srpski sportisti obezbedili su medalju u miksu u ponedeljak, kada su u kvalifikacijama zauzeli drugo mesto sa pogođenim 581 krugom - jednim manje od prvoplasiranih takmičara iz Turske, koji su izjednačili olimpijski rekord kvalifikacija.

Takmičenje koje traje do 11. avgusta nije samo oličenje vrhunskog sporta, već i izraz mode i luksuza. Olimpijske igre sponzoriše globalni lider u svetu luksuza i mode LVMH, a okuplja i 20 najplaćenijih sportista od kojih je svaki zaradio više od 35 miliona dolara u 12 meseci zaključno s krajem juna.

Među njima su i NBA zvezda Nikola Jokić i srpski tenski as Novak Đoković. Košarkaš iz Srbije, koji igra za Denver Nuggets, našao se na devetom mestu liste, s ukupnom zaradom od 54,7 miliona dolara, dok je Đoković zauzeo 18. poziciju, s ukupnom zaradom od 38,7 miliona dolara, podaci su Sporticoa.

Maloprodaja u regionu raste

Analitičari Bloomberg Adrije ocenili su da se sektor maloprodaje u Adria regionu oporavlja ove godine, nakon slabijih rezultata u 2023. usled visoke inflacije i neizvesnosti koje su narušile raspoloženje potrošača. Očekivanja analitičara u pogledu budućeg potencijala su optimistična, najviše zbog ulaska novih igrača na regionalno tržište, naročito na tržišta zemalja koje nisu članice Evropske unije.

Kako inflacija usporava, poboljšava se raspoloženje potrošača, što pruža podršku rastu trgovine na malo. Analitičari navode da pozitivan doprinos daju i realni rast plata i veća stopa zaposlenosti. Nivoi potrošnje koji su i dalje niži u odnosu na EU sugerišu da postoji prostor za dalje poboljšanje, ali će ono pre svega zavisiti od kupovne moći, odnosno rasta samih privreda i produktivnosti.

U Srbiji je 2024. godina donela brz oporavak trgovine na malo, dok je Bosna i Hercegovina (BiH) imala najintenzivniju tendenciju rasta. U Hrvatskoj, slično Srbiji, vidi se sporija uzlazna tendencija. S druge strane, Slovenija i Severna Makedonija znale su i za bolje dane.

Povećana projekcija BDP za Srbiju

Projekcija bruto domaćeg proizvoda (BDP) za Srbiju u 2024. godini povećana je na četiri odsto, i to drugi put za mesec dana. Ministar finansija Siniša Mali podigao je letvicu na četiri odsto za celu godinu, pošto je Republički zavod za statistiku u sredu objavio preliminarnu procenu BDP-a za drugi kvartal.

Prema fleš proceni RZS-a, rast BDP-a u drugom kvartalu iznosio je 4,2 odsto, što je bolji rezultat od projekcije u nedavno usvojenoj Fiskalnoj strategiji, a čak 0,7 p. p. veći od inicijalne projekcije BDP korišćene pri izradi budžeta za 2024.

Rast BDP u prvoj polovini 2024. godine bio je vođen uslužnim sektorom, koji je prema proceni Ministarstva finansija ostvario rast od pet odsto međugodišnje. Povećanje ekonomske aktivnosti zabeleženo je kod svih uslužnih delatnosti, a najznačajniji doprinos došao je od sektora trgovine, saobraćaja i turizma, kao i od IKT i stručno-tehničkih usluga.

Stranci okupirali Beograd

Broj noćenja stranih turista u Srbiji porastao je u junu za 11,4 odsto u odnosu na isti mesec 2023. godine, a najbrojniji su gosti iz Turske, koji su preuzeli prvu poziciju Rusima. U Srbiji je u junu 2024. u odnosu na jun 2023. godine ukupan broj dolazaka turista veći za 6,6 odsto, a ukupan broj noćenja svih turista, i domaćih i stranih, porastao je za šest odsto, pokazuju najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Turci su u junu zauzeli prvo mesto po broju dolazaka (26.626), slede ih Kinezi (16.822), a odmah iza njih su građani Bosne i Hercegovine (16.444) i Rusi sa 16.181 zabeleženim dolaskom.

Najpopularnija mesta za dolazak turista, i domaćih i stranih, u Srbiju jesu: od banja - Vrnjačka Banja, dok je Zlatibor najpopularnija planina, a Beograd najposećeniji grad. Samo u glavnom gradu u junu su devet od deset turista bili stranci jer je od ukupno 139.651 dolaska 123.746 stranaca.

Čokolada postaje luksuz

U maju 2024. potrošačka cena kakaoa i čokolade u prahu u Evropskoj uniji (EU) bila je za 6,3 odsto viša nego prošlog maja, a do februara iste godine inflacija vezana za te sirovine nije padala ispod 10 odsto.

Inače, potrošačka cena kakaoa i čokolade u prahu je u porastu od početka 2022. godine, ali je znatno ubrzala u poslednjem kvartalu te godine. Povećanje je dostiglo vrhunac u maju 2023. sa stopom inflacije od 18,5 odsto u odnosu na maj 2022. godine, podaci su Eurostata.

Većina zemalja EU je proletos prijavila povećanje godišnje stope inflacije za ovu vrstu robe, a najveći rast zabeležen je u Estoniji (17,4 odsto u odnosu na maj 2023). Sledi Hrvatska sa 15,5 odsto, pa Austrija sa 12,6 odsto. Svakako, cenovni skok se prelio i na zemlje van EU, a nasuprot tome, u Slovačkoj i na Kipru beleži se pad (6,3 odsto, odnosno 0,3 odsto).

Na rast cena, prema istraživanju J. P. Morgana, utiču nekoliko faktora: globalna nestašica ponude, nedovoljno ulaganje u farme kakaoa i špekulativno trgovanje. Osim toga, nastupila je šrinkflacija, odnosno smanjenje gramaže proizvoda, dok cene ostaju iste ili rastu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar