Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba izjavio je da je Kijev spreman na pregovore sa Rusijom, ali pod uslovom da se ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet ne dovode u pitanje, piše Reuters.
Nakon "dugih i ozbiljnih razgovora" u Kini, Kuleba je u sredu naglasio da se nikakav sporazum ne može postići bez učestvovanja Ukrajine. U video-poruci ministar je takođe naveo kako sa ruske strane ne vidi želju za pregovaranjem "u dobroj nameri".
Kuleba je prvi ukrajinski zvaničnik koji je posetio Kinu nakon ruske invazije u februaru 2022. godine, a razgovor sa kineskim kolegom Wangom Yiom trajao je više od tri sata, prema izvorima iz ukrajinske delegacije.
Opširnije
EU suzbila uvoz ruske nafte, ali i dalje pristižu prirodni gas i LNG
Evropska unija uspela je drastično da smanji uvoz ruske nafte, ali određene količine prirodnog gasa i LNG-ja i dalje pristižu u pojedine članice.
23.07.2024
Srpski građevinci manje gradili u Rusiji, Nemačka preuzela primat
Ukupna vrednost građevinskih radova koji su izvođači radova iz Srbije izveli u inostranstvu prošle godine iznosila je 21,98 milijardi dinara.
23.07.2024
Viktor Orban preuzima predsedavanje EU i ima sedam prioriteta
Od 1. jula 2024. Mađarska predsedava Savetu Evropske unije, s premijerom Viktorom Orbanom, poznatim po suprotstavljanju EU odlukama.
01.07.2024
Kina sve bliža da pretekne Nemačku kao najveći trgovinski partner Srbije
Trgovina Srbije sa svetom u prvih pet meseci ove godine porasla je u odnosu na isti period prošle godine za 0,9 odsto.
28.06.2024
"Istakao sam dva načela od kojih se ne sme odstupiti. Prvo, nema dogovora o Ukrajini bez Ukrajine", rekao je ministar u svom obraćanju. "Drugo je poštovanje ukrajinske suverenosti i teritorijalnog integriteta. Ako se ova dva načela poštuju, možemo se uključiti u raspravu i traženje rešenja."
U ranijem saopštenju, Ministarstvo spoljnih poslova citiralo je Kulebu koji je rekao da je Ukrajina spremna na pregovore "onog trenutka kada Rusija bude spremna da pregovara u dobroj nameri, ali trenutno ne vidi da je otvorena za to".
Dok se borbe između ruskih i ukrajinskih snaga nastavljaju u istočnoj Ukrajini, obe strane čekaju rezultate američkih predsedničkih izbora u novembru, s obzirom na pretnje republikanskog kandidata Donalda Trumpa da će prekinuti pomoć Ukrajini.
Kina se pozicionirala kao neutralna u rusko-ukrajinskom sukobu, iako je nekoliko dana pre invazije proglasila "partnerstvo bez granica" s Rusijom. Pružila je Rusiji diplomatsku podršku i pomogla da održi u životu ratnu dominaciju. Na kraju susreta u Guangžouu, ukrajinski izvor rekao je Reutersu da je sastanak dvojice ministara trajao duže od planiranog. "Ovo je bio vrlo dug i ozbiljan razgovor", rekao je.
Kuleba i Yi razgovarali su o dugoročnim planovima za izgradnju bilateralnih odnosa i povećanje kineskog uvoza hrane iz Ukrajine, izjavila je portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova na konferenciji za medije u Pekingu. Takođe je izrazila zabrinutost Kine zbog humanitarne situacije u Ukrajini.
"Iako uslovi još uvek nisu sazreli, podržavamo sve napore koji vode ka miru. Želimo da nastavimo da igramo konstruktivnu ulogu u postizanju prekida vatre i nastavku mirovnih pregovora", dodala je.
Kuleba se u video-obraćanju saglasio s tim da je rešenje sukoba u pravednom i trajnom miru, te da stoga nema potrebe za privremenim rešenjima. Iz Kremlja su poručili da je njegova izjava o spremnosti na razgovore u skladu sa ruskim stavom, ali traže više detalja.
Ruski predsednik Vladimir Putin prošlog meseca je izjavio da će Moskva okončati rat ako Kijev pristane na povlačenje i predaju teritorija iz četiri delimično okupiranih ukrajinskih regija, te ukoliko odustane od NATO ambicija. Kijev je to odbacio kao "bizaran ultimatum".
Poslednjih nekoliko meseci intenzivirale su se diplomatske aktivnosti u vezi sa ratom u istočnoj Evropi. Mađarski premijer Viktor Orban posetio je Kijev, Moskvu, Peking i Vašington, kao deo svoje "mirovne misije".
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odgovorio mu je da samo SAD, Kina i Evropska unija mogu da igraju ulogu posrednika. Kina i Brazil su u maju objavili predlog mirovnog sporazuma u šest tačaka, zalažući se za održavanje međunarodne mirovne konferencije koju bi priznale obe zaraćene strane.