.webp){kind=icon}
Evropska centralna banka snizila je kamate prvi put u pet godina, akcije Nvidije ponovo su uzletele, a analitički tim Bloomberg Adrije doneo je nove uvide u sektore maloprodaje i obnovljivih izvora energije. U nastavku pogledajte pet grafova koji su obeležili ovu nedelju.
ECB smanjila kamate za 0,25 p. p.
Uverena da je inflacija dovoljno obuzdana, Evropska centralna banka (ECB) u četvrtak je smanjila rekordno visoke ključne kamatne stope za 25 baznih poena. Do smanjenja dolazi prvi put od septembra 2019. godine.
"Na osnovu naše ažurirane procene inflacionih izgleda, dinamike ukupne inflacije i snage transmisije monetarne politike, sada je prikladno da se ublaži stepen ograničenja monetarne politike nakon devet meseci držanja stopa na stabilnom nivou. Od našeg sastanka u septembru 2023. godine, inflacija je pala za više od 2,5 procentnih poena i izgledi za inflaciju su se značajno poboljšali", rekla je predsednica ECB Christine Lagarde.
Kako je naveo analitičar Bloomberg Adria Mihael Blažeković, predviđa se da će doći do rezanja kamatnih stopa još barem dva puta do kraja godine, najverovatnije na jesen. "Očekujemo da će šestomesečni euribor ići prema tri odsto do kraja 2024. godine. Međutim, to smanjenje kamatnih stopa moglo bi se brže preliti u zapadnim državama nego u Adria regionu."
Nvidia premašila tri biliona tržišne vrednosti i pretekla Apple
Nvidia Corp. već je bila najvrednija svetska kompanija za proizvodnju poluprovodnika, a sada je postala prva firma koja se bavi proizvodnjom računarskih čipova koja je dostigla tržišnu kapitalizaciju od tri biliona dolara.
Akcije kompanije sa sedištem u Santa Klari u Kaliforniji ove godine su porasle za otprilike 147 odsto, prikupljajući dodatnih oko 1,8 biliona dolara, jer je nezasita potražnja za njenim čipovima koji se koriste za pokretanje zadataka veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI) naglo porasla. U sredu su akcije porasle za 5,2 odsto i zatvorile trgovanje na rekordnih 1.224,40 dolara, gurajući tržišnu vrednost na više od tri biliona dolara i tako pretekavši Apple Inc.
Poslednji put kada je Nvidia vredela više od Applea bilo je 2002. godine, pet godina pre nego što je prvi iPhone izašao. U to vreme, obe kompanije ponaosob su vredele manje od 10 milijardi dolara.
Sve više ritejl parkova u Srbiji niče pored auto-puteva
Rast sektora građevinske industrije u Srbiji, preciznije niskogradnje, za sobom je povukao ekspanziju otvaranja ritejl parkova. Kako Srbija nekoliko godina unazad radi na jačanju mreže regionalnih i lokalnih magistralnih puteva, vlasnici i investitori ritejl parkova su videli šansu za širenjem mreže svojih objekata.
Kako u autorskom tekstu navodi analitičar Bloomberg Adrije Nemanja Đurđević, najezda ritejl parkova u očima investitora je potpomognuta prednostima u odnosu na tržne centre u smislu nižih početnih ulaganja, kraćeg perioda izgradnje i mogućnosti faznog razvoja.
Očekuje se da će gradovi koji se nalaze duž glavnih saobraćajnica, kao što su Ruma, Kula, Šid i Subotica u Vojvodini, Aranđelovac, Čačak, Smederevo i Loznica u centralnoj Srbiji i Leskovac na jugu Srbije, biti budući domaćini ritejl parkova. Posmatrajući odnos broja stanovnika i broja kvadrata ritejl parkova, očekuje se da će ovi gradovi pratiti tendenciju Inđije, opštine sa najvećim odnosom ovih parametara, skoro 490 kvadrata na 1.000 stanovnika.
Analitičar: BDP Srbije će ove godine rasti za 3,6 odsto, javni dug na 51,5 odsto
Javni dug Srbije bi na kraju godine mogao da dostigne 51,5 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je nešto više od trenutnih nivoa, procenjuje Jakub Kratky, finansijski analitičar u Generali Investmentsu.
"Što se duga tiče, nivo bi trebalo da nastavi da se kreće u ovom pravcu i da na kraju godine završi na oko 51,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Iako bi trebalo da vlada zadrži relativno visok nivo kapitalnih investicija, što je dobro za budući potencijal rasta, veliki privredni rast bi trebalo da pomogne da se smanji udeo duga u BDP-u. U proseku se očekuje rast od 3,6 odsto ove godine", rekao je Kratky za Bloomberg Adriju.
Ministarstvo finansija je u utorak objavilo da je udeo javnog duga Srbije i u aprilu pao.
Solari i vetar - kakvi su im potencijali u Adria regionu
Nije tajna da zemlje Adria regiona imaju značajan geolokacijski potencijal za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Međutim, Adria region se i dalje znatno oslanja na korišćenje fosilnih goriva u proizvodnji električne energije, što je posebno izraženo u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini (BiH), napominje analitičarka Bloomberg Adrije Jelena Zindović. U ovim zemljama udeo fosilnih goriva prelazi 60 odsto.
S druge strane, Slovenija i Hrvatska imaju znatno manje učešće, pre svega zahvaljujući nuklearnoj proizvodnji iz nuklearne elektrane Krško.
U Srbiji procenjeni potencijal solarnih kapaciteta iznosi čak 3,6 GW, dok su trenutni kapaciteti jedva na četiri odsto potencijala, sa 137 MW instaliranog kapaciteta na kraju 2023. godine. Više o tome kakve su mogućnosti regiona u pogledu proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije (OIE) pročitajte na LINKU.
