text size
Smirivanje tenzija između Irana i Izraela doprinelo je i stabilizaciji cena sirovina, naročito nafte. Cena nafte je u ponedeljak tokom trgovanja čak i pala ispod 90 dolara po barelu, a onda se pri kraju trgovanja vratila na nešto iznad te cifre. Naime, napad Irana na Izrael podstakao je trku diplomata za sprečavanje rata. Saveznici Izraela u SAD i Evropi vrše pritisak na Izrael da ne odgovara na iranski napad, ali u vazduhu i dalje vlada zabrinutost da bi moglo doći do izraelskog kontranapada.
Dok su se nafta i zlato stabilizovali, cene pojedinih metala rastu zbog novih sankcija Rusiji. Aluminijum je porastao rekordno na Londonskoj berzi metala, pošto su trgovci reagovali na nove sankcije Sjedinjenih Država i Velike Britanije kojima se zabranjuju isporuke "novih" ruskih zaliha, tj. onih proizvedenih u petak posle ponoći. Porasla je i cena nikla.
Kompanija Tesla je odlučila da otpusti više od 14.000 radnika, Apple je podbacio sa isporukama iPhonea u prvom kvartalu, dok bi Hermes mogao da nadmaši Vuitton kao najluksuzniji brend.
Ovo je pet najvažnijih vesti koje danas treba da znate.
Građevinske dozvole ne posustaju, 80 odsto je za stanove
Tendencija povećanja broja izdatih građevinskih dozvola započeta u januaru, nastavljena je u februaru, posle pada krajem prošle godine. Primećuje se oporavak stanogradnje, prvenstveno u Beogradu, budući da je prošle godine infrastruktura bila nosilac građevinske aktivnosti.
U februaru je izdato 1.797 građevinskih dozvola, što je za 0,6 više u odnosu na isti period prethodne godine. Od ukupnog broja izdatih dozvola, 80,5 odsto dozvola se odnosi na zgrade, a 19,5 odsto na ostale građevine, saopštio je u ponedeljak Republički zavod za statistiku.
Najviše će se graditi u Beogradskoj oblasti, 37,6 od predviđene vrednosti novogradnje, zatim slede Južnobačka oblast (10,6 odsto), Zlatiborska oblast (6,2 odsto), Južnobanatska oblast (4,6 odsto), Šumadijska oblast (4,2 odsto) i Srednjobanatska oblast (četiri odsto), dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,2 odsto do 3,8 odsto.
Belex15 prebacio 1.000 poena prvi put od 2008, Aerodrom i NIS uvećali promet
Indeks najlikvidnijih devet akcija Beogradske berze, Belex 15, prošle nedelje je prvi put od septembra 2008. godine prebacio 1.000 poena, nakon što je u poslednjih pet dana rastao dva odsto.
Promet na Beogradskoj berzi je iznosio 4,6 miliona evra, a najveći deo obima trgovanja ostvaren je u petak i zahvaljujući trgovini državnim obveznicama Srbije.
S druge strane, ne može se reći da nije bilo aktivnosti na akcijama. Nedeljni obim iznosio je 1,15 miliona evra, a najtrgovanija hartija od njih je Aerodrom "Nikola Tesla" a. d. Beograd (503.000 evra). Akcije aerodroma su rasle za 8,33 odsto, a veći skok zabeležile su deonice kompanija Putevi a. d. Požega (38 odsto), Goša FOM (23,6 odsto), Univerexport Bačka (17,8 odsto), i Energoprojekt (10,8 odsto), ali uz znatno manje promete.
Srbija u Briselu: najbolje inovacije iz cirkularne ekonomije
U sistemu dominantne linearne ekonomije proces je sledeći: "uzmi, proizvedi, iskoristi i odbaci", i tako decenijama unazad. Za to vreme svet je nakupio abnormalne količine otpada, nepovratno uništavajući sredinu i prirodne resurse, a onda je implementacija sistema cirkularne ekonomije (kada i gde je to moguće) ulila novu nadu.
Nije tajna da i Srbija želi da se nađe na evropskom putu ekološke i energetske tranzicije, te je tako 2021. godinu obeležila priprema Programa za cirkularnu ekonomiju 2022 - 2024, odnosno direktno uključivanje građana u sistem cirkularne ekonomije.
Da Srbija želi da se što brže i uspešnije prikaže Evropi i svetu u domenu cirkularne ekonomije, govori i podatak da će od 15. do 18. aprila u Briselu, na Svetskom forumu cirkularne ekonomije (World Circular Economy Forum 2024 - WCEF2024), biti predstavljene najbolje inovacije iz Srbije za smanjenje otpada, odnosno pretvaranje otpada u nove sirovine.
Analiza BBA: Put do nultih emisija je dug, skup i trnovit
Evropski kreatori zelene agende, kao deo procesa dekarbonizacije, osmislili su najveći sistem za trgovinu emisionim dozvolama (EU ETS), koji trenutno pokriva fazu 4 dekarbonizacije u periodu od 2021. do 2030. godine. Do ove godine, prema EU regulativi, u sistemu regulisanja emisije CO2 su morale da učestvuju energetski intenzivne industrije kao što su proizvodnja cigle, cementa, papira i nafte, kao i gasna i avio industrija. Od 2024. godine u ovu grupu ulazi i brodarstvo, navodi se u najnovijoj analizi analitičara Bloomberg Adrije.
Dok se trenutno oko 43 odsto emisionih dozvola dobija besplatno, u skladu sa propisima EU, kompanije koje ne smanje emisiju CO2 kažnjavaju se i, prema veličini nesmanjenja emisija, moraju da kupe dodatne dozvole za emisiju preko EU ETS platforme.
Depositphotos
Nakon pandemije kovida 19 i oporavka vazdušnog saobraćaja, ponovo je povećana emisija gasova staklene bašte, što je snažnijim korišćenjem uglja, zbog poskupljenja prirodnog gasa, dovelo do rekordnih nivoa emisionih dozvola od oko 80 evra po toni emitovanog CO2. Krajem prošle i početkom ove godine počele su da padaju cene dozvola zbog usporene privrede Zapadne Evrope i manje potražnje za energijom iz domaćinstava, što je cene dozvola gurnulo na niže nivoe.
A o ključnim stvarima o trgovini ugljenikom koje svaka kompanija treba da zna pročitajte OVDE.
Sledi...
Održaće se virtuelni sastanak ministara spoljnih poslova Evropske unije o napadu Irana na Izrael. U Pekingu se sastaju predsednik Kine Xi Jinping i nemački kancelar Olaf Scholz.
U Vašingtonu će biti objavljena ekonomska prognoza Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za svet, a uoči godišnjih sastanaka MMF-a i Svetske banke.
U Amsterdamu će biti održana generalna skupština akcionara međunarodnog konzorcijuma proizvođača automobila "Stelantis" koji bi trebalo da počne proizvodnju u Kragujevcu.
.webp){kind=icon}
