.webp){kind=icon}
Neobično topli dani za april i vest da je mart treći najtopliji mesec u godini od kada postoje savremena merenja temperature ponovo su podsetili na klimatske promene. Globalni naučni konsenzus kaže da su klimatski ekstremi rezultat povećanja količine ugljen-dioksida i drugih gasova staklene bašte u atmosferi, što je prvenstveno uzrokovano industrijalizacijom.
Evropska unija je davno počela da se bori protiv zagađenja, a deo plana je i sistem Evropske unije za trgovinu emisijama (EU ETS), koji je nastao 2005. godine. Trenutno operativno obuhvata samo najveće zagađivače – industriju koja troši velike količine fosilnih goriva u procesu proizvodnje, vazduhoplovstvo, a od početka ove godine i brodarstvo. Međutim, situacija će se dodatno promeniti već početkom 2025. godine, jer će na snagu stupiti ETS2, proširena verzija postojećeg sistema koji uključuje i zgrade i drumski saobraćaj.
Osnovna ideja ETS je da podstakne zagađivače da smanje emisije gasova staklene bašte, pre svega razvojem zelenijih tehnologija. EU godišnje utvrđuje ukupan dozvoljeni iznos tzv. emisionih jedinica, koja se postepeno smanjuje u skladu sa planovima za postizanje ugljenične neutralnosti. Jedna jedinica emisije je ekvivalentna jednoj toni ugljen-dioksida.
Opširnije
Emisije CO2 koje emituje privreda EU smanjene za 22 odsto od 2008.
U 2022, emisije gasova staklene bašte nastale ekonomskim aktivnostima preduzeća u EU iznosile su 3,6 milijardi tona ekvivalenta CO2.
28.12.2023
Biden daje milijarde za tehnologiju koja izvlači ugljenik iz vazduha
Kroz direktno hvatanje vazduha se CO2 hvata i skladišti.
13.08.2023
Emisije iz gasa i nafte do kraja 2030. moraju da opadnu za pola, kaže IEA
Emisije iz sektora nafte i gasa čine skoro 15 odsto gasova staklene bašte iz celokupne energetske industrije.
16.05.2023
I Kina uvodi stroža pravila za vozila koja zagađuju
Kina će od prvog jula primenjivati strože standarde za emisije štetnih gasova za vozila.
10.05.2023
EPS će ulazak u ETS sistem koštati 3,4 miliona evra
Iz Energetske zajednice nedavno je potvrđeno za Bloomberg Adriju da Srbija, zajedno sa drugim zemljama regiona, pregovora da pristupi sistemu EU ETS.
09.05.2023
Globalne emisije CO2 dostigle rekord u 2022.
Globalne emisije CO2 dostigle su rekordne nivoe prošle godine jer je sagorevanje fosilnih goriva nastavilo da vodi svet ka opasnom nivou globalnog zagrevanja.
02.03.2023
Ukupna količina emisionih jedinica se deli na pojedine članove. Svaki član ima pravo da 43 odsto ovih jedinica besplatno distribuira, a ostatak proda na tržištu. Jedinice se besplatno distribuiraju preduzećima zagađivačima koja su obavezna da učestvuju u sistemu ETS. U ovom trenutku u Hrvatskoj je to oko 30 kompanija, među kojima su Hrvatska elektroprivreda, INA, Petrohemija, cementare, ciglane i još nekoliko njih.
Pravila nalažu da su kompanije dužne da učestvuju u sistemu ETS ako se bave određenim specifičnim delatnostima, kao što su vazduhoplovstvo, proizvodnja koksa ili organskih hemikalija, ili u svom proizvodnom procesu koriste postrojenja čija toplotna snaga prelazi granice određene zakonom, zbog čega se u hrvatskom ETS sistemu nalaze i Podravka i Gavrilović.
Za obavljanje ovih delatnosti preduzeća moraju imati licencu Ministarstva privrede. Plan emisije mora biti priložen uz zahtev za izdavanje dozvole. U tom planu je navedeno koliko gasova staklene bašte nameravaju da emituju za godinu dana, a po isteku godine moraju da sastave izveštaj koji proveravaju nezavisni verifikatori. Overeni izveštaj se potom dostavlja Evropskoj uniji u registar, gde svaki poreski obveznik mora da ima račun koji je otvorio nakon dobijanja dozvole Ministarstva za obavljanje delatnosti.
Ovaj račun sadrži podatke o tome koliko emisionih jedinica svaki vlasnik ima na raspolaganju. Emisione jedinice je ili dobijao besplatno od države ili ih je kupovao na primarnom ili sekundarnom tržištu. Ukoliko se posle provere prijave pokaže da neko preduzeće nema dovoljno agregata na računu za svoj pogon, za svaki agregat koji "nedostaje" naplaćuje se kazna od oko sto evra.
Emisione jedinice koje države nisu besplatno distribuirale prodaju se putem aukcija na primarnom tržištu na EEX berzi. Aukcije se obično održavaju tri puta nedeljno. Hrvatska, na primer, ove godine planira da na toj berzi proda nešto više od dva miliona jedinica.
Emisionim jedinicama se može trgovati na sekundarnim tržištima, odnosno berzama koje to dozvoljavaju, kao i drugim hartijama od vrednosti. Shodno tome, svako fizičko i pravno lice može otvoriti račun u evropskom registru i raspolagati emisionim jedinicama, ako smatra da bi to mogla biti dobra prilika za investiranje.
Prihod države od prodaje emisionih jedinica trebalo bi da se koristi za finansiranje projekata zelene energije i sličnih programa koji podstiču smanjenje zagađenja i energetsku efikasnost. Prema odluci iz 2021. godine, hrvatskim kompanijama koje su u sistemu ETS ove godine dodeljeno je oko 3,6 miliona emisionih jedinica. Poreski obveznici u Sloveniji imali su na raspolaganju nešto manje od milion i po. Istovremeno, Nemačka i Poljska su toliko značajni emiteri da dele istu količinu emisionih jedinica kao i ostatak EU, zbog čega svoje jedinice trguju odvojeno.
Depositphotos
Sistem ETS je godinama obavezan za velike zagađivače i avio-industriju. Od početka ove godine delimično se primenjuje i na brodarstvo, a do kraja ove godine poreski obveznici iz sektora građevinarstva i drumskog saobraćaja moraće da pribave dozvole za delatnost ministarstva kako bi od početka 2025. godine počeli da prate svoje emisije. Početkom 2027. godine i oni će biti aktivno uključeni u ETS, odnosno od tada će imati obavezu da imaju dovoljan broj emisionih jedinica, a broj koji će im biti dodeljen besplatno zavisiće od emisije iz prethodnih godina.
Sistem ETS generalno nije ograničen samo na ugljen-dioksid, već takođe ograničava emisije drugih gasova staklene bašte kao što su azot-oksid i perfluorougljenik.
Prema dosadašnjim rezultatima, uspešno smanjuje količinu emitovanih gasova staklene bašte. Postepeno smanjenje slobodnih emisionih jedinica primorava kompanije da ih kupuju na tržištu, što predstavlja dodatni trošak, ili da ulažu u tehnologiju koja smanjuje zagađenje. U suprotnom slede gore navedene kazne.
Osim u Evropskoj uniji, sistemi trgovanja emisijama postoje ili se razvijaju na nacionalnom ili lokalnom nivou u Kanadi, Australiji, Novom Zelandu, Kini, Brazilu, Meksiku i nekim drugim zemljama.
