Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) predstavila je danas investicioni Fond za podršku preduzećima ENEF II, vredan 71 milion evra, koji je osnovan novcem Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Evropske unije (EU), Cassa Depositi e Prestiti (CDP), Nemačke razvojne banke (KfW), a pridružila im se i Banca Intesa Beograd, kao prvi privatni investitor.
ENEF II će kompanijama na Zapadnom Balkanu omogućiti pristup različitim finansijskim instrumentima, sa ciljem da podrži njihov razvoj i širenje poslovanja. Fond namerava da identifikuje lokalne i regionalne lidere na tržištu sa dobrim izgledima za rast i da im obezbedi novac, ali i tehničku podršku za unapređivanje poslovanja.
Fond ima niz finansijskih instrumenata, od manjinskog investiranja u kapital i dokapitalizacije, preko hibridnih instrumenata duga i kapitala, do klasičnog kreditiranja. Finansiraće između 15 i 20 kompanija, sa pojedinačnim plasmanima od 0,5 do osam miliona evra.
Danas je potpisan i ugovor sa Banca Intesa o pristupanju ovom fondu i ta finansijska institucija će u ENEF II uložiti sedam miliona evra.
Regionalni direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Matteo Calangeli kazao je da prvi put jedna komercijalna, odnosno poslovna banka investira u taj fond. Prema njegovim rečima, EBRD je fokusirana na Zapadni Balkan i to dokazuje različitim inicijativama finansiranja, među kojima su i ona u tehnološke parkove. On je naglasio da se radi i pojedinačno sa startapovima u regionu kako bi im se pružila mogućnost da se i oni dalje razvijaju, a fokus se stavlja i na inovacije.
"Želimo da pomognemo kompanijama da dođu do jeftinih sredstva da investiraju", rekao je Calangeli.
EBRD
Kako je moglo da se čuje, EU je u Srbiji do sada uložila 250 miliona evra kako bi podržala razvoj malih i srednjih preduzeća i u tu pomoć uključeni su i tehnička pomoć i saveti kako bi se unapredili poslovni modeli MSP-a. Ključni problem malih i srednjih preduzeća posebno u oblasti inovacija je širenje i ekspanzija, a to povlači sa sobom i rizik koji mora da se preuzme.
Darko Popović, predsednik Izvršnog odbora Banca Intesa, rekao je za Bloomberg Adriju da je ovaj fond namenjen preduzećima iz celog regiona, pre svega brzo rastućim sa velikim potencijalom u formi ulaska u kapital, kvazikapital ili slične finansijske instrumente koji će tim kompanijama omogućiti dugoročno finansiranje. Sredstva će biti ulagana u razvoj. "Ono što je posebno važno jeste da će im fond pružati tehničku asistenciju lokalnih i internacionalnih konsultanata", rekao je Popović.
Kompanije će biti u mogućnosti da svoju organizaciju podignu na viši nivo i tako budu prijemčivije inostranim partnerima. "Ovim smo pokazali da smo inovativni i prepoznali smo potrebu, kao prvi privatni investitor, da na jedna ne tradicionalan način pomognemo dugoročan razvoj malih i srednjih preduzeća u Srbiji, ali i celom regionu."
Na pitanje koliko se uslovi finansiranja biznisa razlikuju u odnosu na klasične bankarske proizvode, Popović kaže značajno, u zavisnosti od tipa finansijskog instrumenta. Ukoliko se radi o ulasku u kapital samog društva, to sa sobom ne nosi finansijske troškove. Nakon pet do deset godina, kada se izlazi iz kapitala, u tom momentu investitor ostvaruje određen benefit.
Popović očekuje da će kompanije u Srbiji biti zainteresovane za ovaj vid podrške i podseća da je kroz ENEF 1 prošlo 17 kompanija.
Ivana Kappenmann, CFO Vega IT koja je potpisala danas ugovor sa Banca Intesa, kaže za Bloomberg Adriju da ovaj fond treba da podrži njihov dugoročan globalni rast. "Ovo je sjajno partnerstvo. Ne radi se samo o likvidnosti i finansijskom resursu već o strateškom partneru, gde fond prati naš rast i razvoj."
Kako je objasnila, osim novca dobijaju podršku u organizaciji kompanije, na koji način rasti globalno, po kom redosledu otvarati kancelarije. ENEF vide kao partnera, a potom kao finansijera.
"Vrlo je slično finansiranje kao putem klasičnih kredita. Kamate su slične, a prednost ovakvih fondova je ročnost. Kada investirate, nije vam dovoljan kredit na dve ili tri godine. Kao kompanija volimo da vidimo kredit na duži rok sa grejs periodom, koji kompaniji daje prostora da može da diše. Kolaterali jesu nešto što razlikuje klasičnu banku od ovakvog fonda."
Na pitanje kako izgleda proces pregovora, ona kaže da to podrazumeva veliku dozu fleksibilnosti i potrebno je vreme. Kod komercijalnih banaka između četiri i šest meseci traje odobravanje kredita za velike investicije, dok ovde traje nešto duže.
"Kao kompanija moramo imati određenu veličinu. Ova finansiranja se ne rade ispod tri miliona evra. Naravno, kompanija mora biti inovativna, moderna i imati održivi rast i ambiciozne ciljeve”, rekla je ona.
EBRD
Jelena Begović, ministarka nauke, rekla je da cilj ovog fonda jeste da prepozna rastuće kompanije koje mogu dalje da se šire, koje su inovativne i kojima su za proširenje i dalji razvoj neophodna dodatna sredstva.
Begović očekuje da će veliki broj kompaniji biti zainteresovano, pogotovo iz IT industrije.
"Imamo značajan broj kompanija koje rastu i kojima trebaju nova sredstva da bi napravile dalji skok i da izađu na svetsko tržište ili da pojačaju prisustvo na lokalnom tržištu", rekla je ministarka nauke.
Prema njenim rečima, banke često nisu spremne da ulažu u inovativna preduzeća, koja nekada nose rizik.
.webp){kind=icon}
