MSP su i centar i margina: poreski kredit važi za velike, ali ne i za male firme

U malim i srednjim preduzećima (MSP) radi oko 65 odsto zaposlenih u nefinansijskom sektoru Srbije, što sugeriše da ona treba da predstavljaju jedan od nosećih stubova domaće privrede, čak i kada su okolnosti na lokalnom ili svetskom planu diskutabilne i turbulentne. Međutim, realnost je takva da ih može poljuljati prvi nalet oluje. 

"U trenutnom globalnom kontekstu, koji karakterišu sve žešća konkurencija, rastuće neizvesnosti i ubrzani procesi digitalne i zelene transformacije, jasno je da se MSP suočavaju s izazovima koji prevazilaze njihove kapacitete. Ovi izazovi ne samo da ugrožavaju njihov opstanak već i ograničavaju njihov potencijal da doprinesu privrednom rastu i stvaranju radnih mesta", kaže za Bloomberg Adriju Lazar Ivanović, ekonomista CEVES-a.

Podaci govore da MMSPP sektor u Srbiji ima oko 430.000 firmi, a među njima je oko 320.000 preduzetnika, što je praktično ceo poslovni sektor u Srbiji (99,8 odsto svih preduzeća). Mada inicijativa i programa za pružanje podrške ovim preduzećima ima, ipak im nedostaje jača sistemska podrška.

 

 

 

"MMSPP predstavljaju osnovu svake privrede, zato što je u njima najviše radnih mesta i zato što njihovo preduzetništvo podstiče napredak. U Srbiji ova preduzeća zapošljavaju oko milion radnika, što je skoro 65 odsto ukupne zaposlenosti u poslovnom sektoru, i generišu više od 60 odsto ukupne dodate vrednosti. Za Srbiju su posebno važna zato što su očuvala i obnavljaju neka industrijska znanja koja smo imali, a u velikoj meri izgubili sa raspadom velikih socijalističkih sistema. Pored toga, MMSPP su rasprostranjena u celoj zemlji i značajno doprinose razvoju regiona u kojima se nalaze", objašnjava Ivanović, i istovremeno apeluje na teže poslovne uslove koje ove firme i preduzetnici trpe u odnosu na velika preduzeća, odnosno strane investitore.

 

To je stav i Nemanje Šormaza, direktora CEVES-a. On kaže da je nizak nivo domaćih privatnih investicija posledica dva ključna faktora: jedan se tiče države, a drugi samog MSP sektora.

"To je već dobro poznata priča o nejednakom tretmanu države prema domaćem MSP sektoru i velikim stranim investitorima, pre svega na institucionalnom planu. Sve one prepreke koje tište MSP sektor kao što su neefikasna administracija ili dugo čekanje na dozvole, nisu problem za velike strane firme. Pravila igre su za njih veoma jednostavna i jasna, interesi se lako zastupaju i brane, što je zapravo dobra vest, ali je loše što to nije slučaj sa domaćom malom i srednjom privredom. Zatim, na poreskom planu, Srbija je jedina zemlja u Evropi koja ima poreski kredit za velika, ali ne i za mala i srednja preduzeća, čime su ona faktički diskriminisana."

Šormaz dalje ističe kako Srbiji fale razvojne institucije, poput razvojne banke i razvojno finansiranje.

Depositphotos                       

Izvršna direktorka NALED-a Violeta Jovanović nedavno je gostovala na televiziji Bloomberg Adria, gde je govorila o stanju u privredi i sistemskoj podršci države. Pohvalila je neke sprovedene reforme, poput elektronskih faktura, e-fiskalizacije i elektronskog šaltera Katastra za nove kupoprodaje, ali takođe je istakla da postoje sistemska rešenja koja na realizaciju čekaju decenijama. "Domaći privrednici ne mogu da ispune sve kriterijume za finansijske podsticaje", kaže Jovanović u emisiji Start, ali uprkos tome iznosi pozitivne rezultate istraživanja NALED-a o privredi, gde je većina ispitanika (61 odsto) rekla kako je zadovoljna uslovima poslovanja. Da saznate šta je to što ostaje glavni problem privrednicima u Srbiji i regionu, prema rečima Violete Jovanović i na osnovu istraživanja NALED-a, pogledajte ceo intervju.

  

Kada je reč o međunarodnim finansijskim institucijama poput EIB i EBRD, one već godinama finansiraju razvoj MSP sektora u Srbiji, a njihovi programi su raznovrsni: od posredničkog kreditiranja po povoljnim kamatama, do savetodavne podrške.

"Ove institucije imaju javno objavljene 'impact' studije koje objektivno prikazuju uticaj svojih programa na glavne indikatore performansi preduzeća, kao što su nivo zapošljavanja i investicija. Na osnovu tih studija, jasno je da je uticaj  programa koje sprovode veoma pozitivan, ali opet, nije dovoljno oslanjati se samo na njih u pogledu razvoja MSP sektora. Potrebno je sprovesti nekoliko ključnih reformi", dodaje Ivanović i navodi konkretna 'policy' rešenja.

"Pre svega, vraćanje poreskog kredita za investicije u osnovna sredstva malim i srednjim preduzećima. Prema našim istraživanjima, efekat vraćanja poreskog kredita za MSP označio bi rast privatnih investicija od čak 40 odsto u narednih pet godina. To je u današnjem iznosu milijardu i po evra, a na godišnjem nivou generisalo bi se oko 20 hiljada poslova. Izazovi sa kojima se MSP suočavaju ne samo da ugrožavaju njihov opstanak već i ograničavaju njihov potencijal da doprinesu privrednom rastu i stvaranju radnih mesta, a oslanjanje isključivo na komercijalne banke ili međunarodne finansijske institucije nije dovoljno. Neophodno je intenzivirati mere podrške MSP sektoru, ukrupniti postojeće programe i znatno povećati sredstva koja se izdvajaju za njih."

 

  EIB

Matteo Rivellini, predstavnik Evropske investicione banke i šef divizije za Zapadni Balkan i Tursku, kaže za Bloomberg Adriju da EIB, kao kreditna ruka Evropske unije, igra ključnu ulogu u podršci ekonomskom razvoju i inovacijama kroz povoljno finansiranje za mala i srednja preduzeća i srednje kapitalizovane kompanije, omogućujući im da rastu, dekarbonizuju svoje poslovanje i povećaju konkurentnost. 

"Studija koju je sprovelo naše ekonomsko odeljenje pokazuje pozitivan efekat kredita EIB na kompanije Zapadnog Balkana, posebno za mikro i kreditno ograničena preduzeća, a koji se ogleda u povećanju zaposlenosti od 15 odsto. To je približno jednako stvaranju 15 radnih mesta na svakih milion evra kredita EIB. Povrh toga, korisnici beleže rast ukupne aktive od 20 odsto i povećanje osnovnih sredstava od 35 odsto, u odnosu na period pre dobijanja zajma."

 

Rivellini kaže da je podrška EIB namenjena širokom rasponu korisnika, a kreditiranje se odvija preko posrednika, uglavnom komercijalnih banaka.

"Zajmovi za mala preduzeća obično imaju dug rok otplate do 12 godina, niže kamate i fleksibilnije uslove otplate od standardnih ponuda na tržištu, a da bi pristupile tim sredstvima, firme treba da ispune određene kriterijume koji se odnose na delatnost i projekte sa kojima apliciraju. Najčešće su to mikro, mala i srednja (do 250 zaposlenih), kao i srednje kapitalizovana preduzeća (do 3.000 zaposlenih), sa fokusom na projekte koji doprinose ciljevima politike EIB: inovacije, klimatske aktivnosti, ekološka održivost i stvaranje radnih mesta."

Tokom proteklih pet godina, prema rečima Rivellinija, većina korisnika kredita EIB na Zapadnom Balkanu dolazi iz sektora proizvodnje, trgovine na veliko i malo, građevine, transporta i skladištenja.

 

 

 

Ipak, uprkos izdašnoj pomoći ove banke, namenjenoj oporavku Zapadnog Balkana od posledica pandemije - u iznosu od 1,7 milijardi evra, gde je 400 miliona evra bilo namenjeno malim biznisima - firma koja dobija pomoć mora od početka poslovati dobro.

"Najpre mora biti na zdravim finansijskim i ekonomskim osnovama, a onda može da aplicira za projekat u vrednosti do 25 miliona evra - za ulaganje u materijalnu i nematerijalnu imovinu, uključujući kupovinu ili renoviranje imovine, dugoročna obrtna sredstva itd. Podrška EIB je, takođe, usmerena na projekte klimatskih aktivnosti i ekološke održivosti koji prate taksonomiju EU. Takav je slučaj sa kreditnom linijom koju sprovodimo širom regiona, sa ciljem da se preduzeća dekarbonizuju i povećaju svoju otpornost na klimatske promene", navodi sagovornik Bloomberg Adrije.

U tom smislu, posebno ističe inicijativu EU za Zelenu agendu koju u Srbiji sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, a uz podršku EU, EIB, Švedske i Švajcarske. Dodatno, radi se i na polju digitalne transformacije, te se čini da bez ove dve stvari nema svetle budućnosti.

"Plasirali smo i garancije EIF, u cilju digitalne transformacije srpskih preduzeća, pomažući im da se efikasnije prilagode novim okolnostima. U saradnji sa Fondom za razvoj Republike Srbije, pokrenuli smo Program oporavka i razvoja namenjen proširenju kapaciteta, digitalizaciji i nabavci opreme. Krediti u okviru programa dostupni su u iznosima od 8.500 do 2,5 miliona evra, sa rokom otplate od 12 godina i grejs periodom do dve godine."

 

Kreditne linije EIB namenjene su realizaciji investicionih planova kompanija, obezbeđivanju obrtnog kapitala, proširenju proizvodnih kapaciteta, uspostavljanju i konsolidaciji kanala distribucije, sprovođenju istraživanja i razvoja i tome slično, a Rivellini kaže za Bloomberg Adriju da ova banka posebno cilja na regione u kojima je pristup finansijama prepreka ekonomskom rastu.

"Naša analiza preduzeća iz 2023. pokazuje da mala i srednja preduzeća na Zapadnom Balkanu imaju ograničen pristup finansijama, iako predstavljaju 99 odsto svih aktivnih kompanija, te da doprinose sa oko 81 odsto dodate vrednosti i 72 odsto ukupne zaposlenosti. Studija EIB za Zapadni Balkan procenjuje da je finansijski jaz na tržištu oko 2,8 milijardi dolara, što je ekvivalentno otprilike 2,5 odsto nominalnog BDP-a", zaključuje Rivellini.

Evropska unija je za podršku srpskim preduzećima obezbedila i finansijski paket vredan 160 miliona evra, saopšteno je krajem novembra na svečanosti održanoj u Beogradu. Reč je o inicijativi koju su zajedno pokrenule EIB Global, Banca Intesa i Intesa Leasing, u okviru šire saradnje sa Intesa Sanpaolo. Sredstva su namenjena malim i srednjim preduzećima i onima srednje tržišne kapitalizacije, sa ciljem da pod povoljnim uslovima finansiraju obrtni kapital i investicije, a sve to uz podsticanje zelenih projekata u oblasti obnovljive energije, održivog transporta i energetske efikasnosti. Dalje se navodi kako će ovu finansijsku podršku koristiti oko 240 preduzeća, odnosno sačuvaće se oko 25.000 radnih mesta.

 

Depositphotos

 

Aleksandra Vukosavljević, direktorka za finansijske institucije u Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan i Istočnu Evropu, nedavno je izjavila kako je kroz program podrške konkurentnosti malih i srednjih preduzeća odobreno više od 50 miliona evra. Pri tome, najveći deo tih sredstava otišao je za podršku MSP u ruralnim krajevima (više od 90 odsto).

Vukosavljević je na predstavljanju rezultata programa Serbia SME Competitiveness Support Programa (SME CSP) i novog SME Go Green Programa, posebno istakla zelene tehnologije, u koje se ulilo više od 70 odsto investicija.

"Novi SME Go Green program biće dostupan ne samo u Srbiji već na čitavom Zapadnom Balkanu. U prvoj fazi je odobreno oko 120 miliona evra podrške MSP, a očekuje se da će čitav program dostići ukupno 400 miliona evra. Za ovaj program je karakteristično da će MSP biti dostupna tehnička pomoć, kako bi im se omogućilo da investiraju u najbolje moguće tehnologije kada je reč o zaštiti na radu, kvalitetu proizvoda i ozelenjavanju sredine. Tačnije, 100 odsto rešenja koja budemo finansirali i podržali finansijama u okviru ovog programa - biće isključivo iz domena zelene tehnologije", rekla je Vukosavljević.

Novi program je dostupan preko četiri partnerske finansijske institucije, a ima ih ukupno 15 u Srbiji. Kamatne uslove određuje svaka od njih ponaosob, u skladu sa svojim kreditnim politikama.

"Očekujemo da program traje četiri do pet godina, ali ćemo osluškivati potrebe tržišta i ako bude bilo potrebe - produžiti njegovo trajanje", rekla je Vukosavljević i podsetila da je više od 430 preduzeća samo iz Srbije ostvarilo benefite programa podrške jačanju konkurentnosti MSP.

Depositphotos

 

U međuvremenu, Evropska banka za obnovu i razvoj je saopštila i da će, u okviru programa za podršku preduzetništvu mladih "Mladi u biznisu", dati 100 miliona evra bankama šest zemalja Zapadnog Balkana. Tim povodom je u Herceg Novom održala konferenciju, na kojoj je precizirano da je kroz pomenuti program zasad dostupno 30 miliona evra kreditnih linija. One su namenjene kreditiranju mladih preduzetnika, sa dodatnih 17 miliona evra finansiranja, koje će biti produženo u narednih nekoliko meseci.

"Mladi u biznisu" nudi mladim preduzetnicima integrisani paket finansijske podrške i savetovanja, a sama inicijativa direktno sarađuje sa vlasnicima i menadžerima preduzeća. Do sada je kroz program isplaćeno više od 1.700 kredita, u vrednosti od 19,3 miliona evra. Vukosavljević ocenjuje da su mladi preduzetnici "na čelu poslovnog okruženja koje se stalno menja", kroz zalaganje za digitalizaciju, održivost i inkluziju.

 

- U pisanju ovog teksta pomogla Vesna Damjanić, u delu o NALED-u, srpskom BDP-u i privredi.