Ove sedmice Bloomberg Adria analizirala je, između ostalog, trgovinske odnose Srbije i Rusije, plate u regionu, domaću startap scenu i odnos snaga muškaraca i žena u preduzetničkim vodama. Dane za nama obeležilo je i pregršt dešavanja na Kopaonik biznis forumu, a naš medij izvestio je o najrelevantnijim porukama učesnika. U nastavku vam donosimo pet grafikona koji su obeležili ovu radnu nedelju.
Šta nam sve otkrivaju podaci o robnoj razmeni Srbije i Rusije?
Srbija i Rusija su 2022. godine ostvarile rekordnu trgovinsku saradnju od čak 4,2 milijarde dolara. Do ovog skoka došlo je jer smo povećali uvoz i uvezli robu u vrednosti od više od tri milijarde dolara, a najviše gas i naftu. Samo za te dve stvari Srbija je 2022. Rusiji platila više od dve milijarde dolara.
U godini kada je počeo rat u Ukrajini, Srbija je uvozila velike količine ruske nafte koja je bila najjeftinija na tržištu. Podsetimo, upravo zato je Naftna industrija Srbije kupujući jeftinu rusku naftu i prodajući dizel i benzin po rekordnim cenama na pumpama ostvarila najveći profit u istoriji kompanije.
Sa druge strane, šta mi izvozimo Rusima? Dva glavna proizvoda su jabuke i hula-hop čarape, a detaljnije o ovoj temi pročitajte na LINKU.
Samozapošljavanje u Srbiji i dalje muška stvar
Sa obeležavanjem još jednog Međunarodnog dana žena u Srbiji, u javnost izlaze brojne poruke o rodnoj ravnopravnosti i ukazivanje na to kako ona još nije dostignuta. U prilog tome govori i zvanična statistika koja pruža uvid u brojne parametre, a jedan do onih koji prikazuje drastičnu razliku između polova je stopa samozaposlenosti, koja je znatno veća kod muškog nego kog ženskog sveta.
Kako se navodi u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS), samozaposleni su osobe koje rade samostalno u vlastitom preduzeću, privatnoj radnji ili na poljoprivrednom imanju, kao i oni koji obavljaju samostalnu profesionalnu praksu ili neki drugi posao za sopstveni račun, a u cilju ostvarivanja zarade ili prihoda. Dakle, preduzetnici u najširem smislu reči.
Prema podacima RZS, samozaposlenost je skoro trostruko češća kod muškaraca nego kod žena. U starosnoj kategoriji od 15 do 64 godine, 76,6 odsto muškaraca (njih preko 371 hiljadu) i 23,4 odsto žena (njih više od 107 hiljada) samostalno je zaposleno. U starijoj grupi (55 godina i više), razlika je još veća - 19,4 (žene) naspram 80,6 odsto (muškarci).
Domaće investicije zaostaju zbog lošeg privrednog ambijenta
Prošlog vikenda predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da se u ovoj godini očekuju strane direktne investicije u vrednosti od preko pet milijardi evra, što bi bilo za oko pola milijarde više nego što je to bio slučaj prošle godine. Ali šta je sa domaćim investicijama? One su bile jedna od glavnih tema ovogodišnjeg Kopaonik biznis foruma, sa kog je Bloomberg Adria izveštavala iz dana u dan, a sve naše tekstove sa srpskog Davosa možete pronaći OVDE.
Tako je na pomenutom skupu predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović, analizirajući potencijalne izvore dodatnog rasta, rekao da se sektor informaciono-komunikacionih tehnologija izuzetno dobro razvija u Srbiji, ali je problem što nije integrisan u domaću privredu.
Situaciju je komentarisao i bivši ministar finansija i višegodišnji saradnik Svetske banke Dušan Vujović, koji će ostati upamćen po fiskalnoj konsolidaciji u Srbiji i smanjenju plata i penzija. "Mi deremo naše, a strane investitore puštamo. Kina i Indija najveći izvor rasta su bazirale na porastu produktivnosti ljudi. Kina sada nama delegira prerađivačku industriju iz koje su oni izašli zato što im je dohodak suviše veliki,"
Analiza BBA: Strane investicije Srbiji donele najveći rast plata u Adria regionu
Srbija je u prethodnih pet godina zabeležila najveći rast bruto plata među zemljama Adria regiona, ali republički prosek i dalje ne iznosi ni polovinu prosečne bruto plate koju ima Slovenija kao rekorder u ovom delu Evrope. Analitički tim Bloomberg Adrije u narednom periodu očekuje postepeno usklađivanje bruto zarada ovdašnjih zemalja sa onima u Sloveniji, vođeno prvenstveno manjkom kadrova, iako bi popuštanje inflacije značilo i slabiju pregovaračku moć zaposlenih.
U svom najnovijem izveštaju (koji možete preuzeti OVDE), naši analitičari podsećaju da su u 2023. bruto zarade nastavile da rastu, podržane visokim (iako u opadanju) stopama inflacije i nedostatkom radne snage. Nominalna stopa rasta kako u Adria regionu, tako i u regionu CEE4 (engl. Central and Eastern Europe - centralna i istočna Evropa; termin koji se odnosi na četiri zemlje tog regiona: Poljsku, Češku, Mađarsku i Rumuniju) iznosila je u proseku preko 13,5 odsto. "Osim Češke i Slovenije, rast bruto zarada je dvocifren", ističu.
Ako se posmatraju realne stope, analitičari ocenjuju da je situacija bolja za Adria region, gde je prosečni realni rast zarada iznosio 4,8 odsto međugodišnje, što ukazuje na veću kupovnu moć, dok to nije bio slučaj za CEE4, gde je zabeležen godišnji pad od 0,6 odsto.
Svaki treći startap u Srbiji razvija AI proizvod
Svaki treći startap u Srbiji razvija proizvod u oblasti primene veštačke inteligencije (engl. artificial intelligence - AI), pokazalo je najnovije istraživanje, dok se cela planeta utrkuje u pogledu usvajanja AI-ja u svim industrijama i sektorima usluga.
Kako se precizira u nedavno objavljenom Startap skeneru Inicijative Digitalna Srbija, 36 odsto domaćih startap kompanija bavi se AI-jem. "Pored očekivanog fokusa na razvoj softvera i aplikacija, zapažamo značajnu orijentaciju ka AI-ju i mašinskom učenju, kao i bazama podataka/upravljanju velikim podacima. Ove oblasti predstavljaju ključne pokretače inovacija unutar ekosistema, reflektujući globalne trendove (engl. data is the new oil - podaci su nova nafta) i rastuće interesovanje za napredne tehnologije (posebno za AI)", navodi se u izveštaju.
Prema rečima AI arhitekte Mladena Jovanovića, nalazimo se u eri generativnog AI-ja, gde je generisanje sadržaja nadohvat ruke, bez obzira na to da li je u pitanju tekst, slika, video, ili programerski kod. "Ovakav tektonski pomak u svetu AI-ja nije bio još od 2012. kad su duboke neuronske mreže stupile na scenu i napravile ogroman proboj na polju kompjuterske vizije."
Grafikone koji oslikavaju kretanja na tržištima možete naći i u brojnim drugim tekstovima Bloomberg Adrije, a ovoga puta pažnju vam skrećemo na sledeće:
-
NBS zadržala kamate, pad pre sredine godine moguć, ali ne i verovatan
-
Država prodala ostatak EXPO obveznica, prinos pao na šest odsto
-
Kreditiranje u 2023. blago poraslo, 2024. će biti bolja za banke
-
Grčka uvodi Velikog brata u borbi protiv visokih marži i inflacije
-
MMF predviđa rast za Srbiju od 3,3 odsto, sledeće nedelje delegacija u Beogradu