Inflacija u Srbiji usporila je više nego što se očekivalo, Ministarstvo finansija povećalo je prognozu za privredni rast zemlje, a aerodrom u Beogradu ponovo je upao na listu najboljih u svetu. U međuvremenu, Bloomberg Adria je analizirala koliko novca se u Srbiju sliva iz dijaspore i da li su nekretnine i dalje tako dobra investicija. U nastavku pogledajte pet grafikona koji su obeležili nedelju za nama.
Inflacija u junu iznenadila, usporila na 3,8 odsto
Inflacija u Srbiji je u maju ušla u okvire cilja Narodne banke Srbije (NBS), a u junu je usporila na 3,8 odsto, iznenadivši ekonomiste.
Analitičari Bloomberg Adrije ranije su rekli da očekuju dalje usporavanje inflacije, ali je junski pad bio veći nego što su očekivali ekonomisti koje je anketirao Bloomberg. Srednja vrednost iz ankete ukazivala je na usporavanje inflacije na 4,1 odsto.
U odnosu na maj, cene su porasle za 0,1 odsto, što je najmanji rast ove godine, pokazuje izveštaj koji je u petak objavio Republički zavod za statistiku. Hrana beleži deflaciju od 0,7 odsto u odnosu na jun prošle godine, a najveći pad u ovoj kategoriji beleži povrće (16,9 odsto međugodišnje).
Od rođaka iz inostranstva prošle godine više para nego od stranih investitora
Svake godine više od milion građana u Srbiji primi novac iz dijaspore, pa je tokom prošle godine u našu zemlju stiglo oko pet milijardi evra od rođaka iz inostranstva, čak i malo više nego što iznose strane direktne investicije.
Tradicionalno, najviše novca poslato je iz Nemačke, u kojoj živi veliki deo naše dijaspore.
Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), iznos doznaka iz inostranstva koji je stigao u Srbiju tokom 2023. godine iznosi 4,99 milijardi evra. Ovaj iznos je na sličnom nivou kao i tokom rekordne 2022. godine, kada je premašio pet milijardi evra i za 37,5 odsto bio viši u odnosu na 2021. godinu i 60,2 odsto viši u odnosu na 2020. godinu, kada je priliv po osnovu doznaka iznosio 3,63 milijarde evra, odnosno 3,12 milijardi evra.
Ministarstvo finansija povećalo prognozu rasta srpskog BDP-a na 3,8 odsto
Ministarstvo finansija očekuje da rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2024. godini bude 3,8 odsto, što je povećanje za 0,3 p. p. u odnosu na prethodnu projekciju na kojoj je skrojen budžet za ovu godinu. Bolja kretanja od očekivanih u prvom kvartalu, uz ubrzanje investicionog ciklusa, glavni su razlozi revizije privrednog rasta u 2024. godini sa prvobitnih 3,5 odsto.
Prema podacima RZS, rast BDP-a u prvom kvartalu 2024. godine iznosio je 4,7 odsto, što je za 0,8 p. p. iznad inicijalne projekcije Ministarstva finansija za ovaj period, a što je moguće kreatorima ekonomske politike bilo podstrek za povećaju izglede.
Doduše, svoje prognoze, koje su se kretale oko tri odsto za ovu godinu, revidirali su MMF, Svetska banka, EBRD, NBS, Evropska komisija i druge institucije na oko 3,5 odsto. Videćemo da li će i oni krenuti stopama Ministarstva finansija.
Da li su nekretnine i dalje najbolja investicija u Srbiji?
Oduvek je investiranje u nekretnine smatrano prestižom i mudrom odlukom, čak i kad cene nisu najpristupačnije. U Srbiji se u poslednje vreme primećuje rast broja izdatih građevinskih dozvola, što samo ukazuje da građevinska aktivnost ne posustaje i da će se tek graditi. Cene diktira i velika potražnja, pa ne čudi što je kvadratni metar u prestonici, u novogradnji, premašio 2.000 evra.
Iz ugla graditelja, uslovi poslovanja u Srbiji manje su strogi nego u nekim zemljama Evrope, a iz ugla kupaca - izostanak funkcionalnog tržišta kapitala usmerava ih ka nekretninama. U nedostatku valjanih investicionih prilika (na berzi i mimo nje), ulagači se okreću stanovima i komercijalnom prostoru.
"Profitna stopa na nekretnine je između 15 do 20 godina, što znači da se relativno brzo može povratiti novac i dalje kapitalizovati. Kamata radi za kamatu. Osim toga, ovaj vid ulaganja pruža sigurnost. Hartije gube vrednost, tržište nam je ograničeno, a pošto sam dugo u ovom poslu, znam dosta bogatih ljudi koji se bave upravo nekretninama kao biznisom: bilo da je u pitanju gradnja ili stan na dan", rekao je Milić Đoković, licencirani procenitelj i stalni sudski veštak ekonomsko-finansijske struke.
Beogradski aerodrom ponovo među najboljima na svetu, ali na začelju top-liste
Letnja turistička sezona je uveliko počela, a leto i veći broj putnika umeju da dovedu do zastoja na aerodromima i kašnjenja letova. Kompanija koja se bavi upravo kašnjenjima i nadoknadama putnicima objavila je svoju listu najboljih aerodroma.
Katarski aerodrom je poneo titulu najbolje vazdušne luke na svetu, a Beograd je ušao na listu, ali i prošao dosta gore, pa je Aerodrom "Nikola Tesla" bio na 236. mestu, od 239 aerodroma na listi.
Na skali od jedan do 10, beogradski aerodrom imao je skor od 6,53. Hrana i prodavnice dobile su ocenu 7,6, a ocena za tačnost i odsustvo kašnjenja bila je tek 5,9 poena.
.webp){kind=icon}
