Pet stvari koje danas treba da znate: Drugi dan Davosa u znaku AI-ja

Svetski ekonomski forum u Davosu i dalje je glavna tema ekonomskih medija, a političari se utrkuju sa čelnicima kompanija u tome ko će ukrasti šou na jednom od najvećih svetskih skupova uticajnih ljudi. O veštačkoj inteligenciji govorili su i Elon Musk i prvi čovek Microsofta, ali i zvaničnici Međunarodnog monetarnog fonda.

Reči je bilo i o kamatnim stopama širom sveta, ali će prava kanonada govora centralnih bankara doći tek danas. Evo šta to ovog dana treba da znate:

Od 1. februara brža carinska procedura na srpsko-makedonskoj granici

Direktori carinskih administracija Srbije i Severne Makedonije Branko Radujko i Stefan Bogoev potpisali su Protokol o sprovođenju Memoranduma o merama za unapređenje kretanja ljudi i robe. To će, kako je saopšteno iz Uprave carina, znatno olakšati i ubrzati promet preko zajedničke državne granice.

Protokolom koji je u utorak potpisan u Nišu predviđa se ubrzanje carinskih procedura koje vrše nadležni organi na zajedničkom prelazu Preševo - Tabanovce, što "otvara mogućnost za dvostruko brži promet teretnih vozila preko tog prelaza", navodi se u saopštenju.

''Ovim protokolom koji će se primenjivati od 1. februara značajno ubrzavamo carinske procedure i protok roba, a privredi smanjujemo troškove spoljnotrgovinskog poslovanja. Time nastavljamo sprovođenje koncepta Otvoreni Balkan i snažno podstičemo jačanje konkurentnosti privreda naših zemalja", rekao je Radujko i dodao da su potpisanim dokumentom uređene sve pojedinosti i tehnička pitanja važna za praktičnu primenu.

Malo verovatno da ostanemo bez iračke nafte, ali sukobi u Crvenom moru ipak izazov

Napadi Hutija na tankere u Crvenom moru, a zatim vazdušni udari Sjedinjenih Američkih Država (SAD) i njihovih saveznika na položaje Hutija u Jemenu kao odgovor, ugrožavaju transport robe Sueckim kanalom. Taj kanal predstavlja najkraći put između Azije i Evrope i zbog toga igra jednu od najvažnijih uloga u svetskoj trgovini.

Srbija je poslednjih nekoliko godina drastično povećala uvoz nafte iz jedne zemlje sa Bliskog istoka - iz Iraka. Prema podacima Agencije za energetiku Srbije, u 2021. godini iračka nafta u ukupnom uvozu činila je oko 60 odsto.

Postavlja se pitanje da li će tenzije na Crvenom moru ugroziti isporuku nafte iz Iraka za Srbiju. Jedan od sagovornika Bloomberg Adrije smatra da trenutna situacija na Bliskom istoku ne ugrožava isporuku nafte ni za globalno tržište, a ni iračke nafte za Srbiju, jer postoje i alternativni pravci.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike tvrde da ruta kojom se trenutno doprema najveći deo sirove nafte u Srbiju ne ide preko Crvenog mora. Drugi sagovornik našeg medija, stručnjak za naftu, kaže da ukoliko dođe do šire i duže eskalacije sukoba, veći izazov bi bila cena nafte od snabdevanja.

Građevinska agonija: 60 odsto investitora u Srbiji gubi novac jer dozvole kasne

Ono što svi znamo zvanično je potvrdila i Državna revizorska institucija: gradovi i opštine u Srbiji masovno prekoračuju rokove za izdavanje građevinskih dozvola. Preciznije, u 59 odsto slučajeva nisu poštovani rokovi za izdavanje ovog dokumenta, što ukazuje da bi se gradilo mnogo više da se radilo kako treba. Uprkos lošim rezultatima, nije podneta nijedna prekršajna prijava protiv nadležnih.

DRI je nedavno objavila rezultate revizije svrsishodnosti izdavanja građevinskih dozvola od 1. januara 2021. do 30. juna 2023. godine u Beogradu, Novom Sadu i Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Prekoračeni su rokovi za 25.520 zahteva. U Beogradu u 92 odsto slučajeva, a Novom Sadu i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u 85 odsto slučajeva nisu izdali građevinske dozvole na vreme.

Iako su prema Zakonu o planiranju i izgradnji rokovi za izdavanje dozvola pet radnih dana, prema izveštaju DRI, prosečni rokovi u praksi su znatno duži, a u pojedinim slučajevima reč je o mesecima.

Srpski Bagel Bejgl sa ukusom humanosti podržala i kraljica Camilla

Kako bi obezbedila održivost svojih programa, nevladina organizacija Atina je pre devet godina pokrenula prodavnicu Bagel Bejgl, gde se može kupiti pecivo koje sem ukusa ima i dubok socijalni angažman. Cilj inicijative je da podrži žene iz teško zapošljivih kategorija, posebno žrtve trgovine ljudima.  

“U tom periodu, mi smo razmišljale da je Beograd grad koji zaslužuje kvalitetan bejgl, da nam je potrebno mesto u kojem ćemo pokazati naše kulinarsko umeće, a u isto vreme vraćati zajednici, biti podrška onima koji ne mogu bez nas i tako smo došle na ovu ideju koja uspešno traje do današnjeg dana”, kažu iz te organizacije za Bloomberg Adriju. 

Kako navode, Bagel Bejgl je postao samoodrživ od prve godine postojanja, a trenutno zapošljava sedam žena, čiji broj može varirati u skladu s potrebama posla. Ova inicijativa nije prošla nezapaženo - od Ujedinjenih nacija je primila nagradu za borbu protiv nejednakosti i siromaštva na svetskom nivou, a prošle godine je Razvojna banka Saveta Evrope prepoznala Bagel Bejgl kao žensku preduzetničku inicijativu koja društvene probleme rešava na inovativan i efektivan način. Inicijativu je prepoznala i Camilla, kraljica Ujedinjenog Kraljevstva, supruga kralja Charlesa III, koja je pre osam godina posetila prodavnicu. 

Sledi…

Nastaviće se godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma u Davosu. Takođe će danas biti objavljeni podaci o inflaciji u evrozoni u Ujedinjenom Kraljevstvu, a SAD će izvestiti o industrijskoj proizvodnji, spoljnoj trgovini i maloprodaji. Pored toga, OPEC će objaviti svoj mesečni izveštaj o stanju na tržištu nafte.

Od centralnih bankara, čekaju nas govori predsednice ECB Christine Lagarde, ali i Joachima Nagela, a obratiće se i Williams, Barr, i Bowman iz Feda.