Jedan od najvećih proizvođača uranijuma zahteva uključenje u odbor IAEA

Od dana kada je Hladni rat bio na vrhuncu, pravila koja regulišu bezbednost globalne nuklearne industrije donosio je 35-člani odbor koji isključuje neke od glavnih igrača u poslu iza zatvorenih vrata. Sada najveći svetski proizvođač uranijuma pokušava da dovede u pitanje status kvo.

Iz Kazahstana, koji proizvodi oko dve petine svetskog uranijuma, navode da su umorni od toga da budu tretirani kao država drugog reda u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA) i da se spremaju da podnesu pravni zahtev za mesto u odboru, navodi se u saopštenju objavljenom 18. avgusta koje je kružilo među diplomatama.

Isključenje ove centralnoazijske države iz glavnog saveta za donošenje odluka IAEA je "duboko obeshrabrujuće" i "predstavlja kršenje fundamentalnog principa jednakosti", navodi se u saopštenju Kazahstana.

Odbor IAEA se sastaje četiri puta godišnje, a odgovoran je za izbor članova, proces koji se poredi sa tajnom konklavom katoličkih kardinala koji biraju novog papu. Zapadne zemlje koje trenutno upravljaju ovom organizacijom teže da se fokusiraju na aktivnosti koje su povezane s proliferacijom nuklearnog oružja.

Kazahstan, u kome se nalazi banka nuklearnog goriva IAEA, koju finansira milijarder Warren Buffett i koji plaća milione dolara članarine, jedna je od 17 zemalja isključenih iz odbora. Zahtevi bivše sovjetske države biće predstavljeni na sledećoj generalnoj konferenciji agencije sa sedištem u Beču 25. septembra, a ona priprema rezoluciju koja će pomoći da ispravi oduzimanje prava. IAEA je odbila da komentariše.

 

 

Kazahstan je godinama pokušavao, ali nije uspeo, da se pridruži regionalnim grupama IAEA za istočnu Evropu, Bliski istok i Daleki istok, koje su zakonski ovlašćene da odlučuju ko sedi u odboru. Druge bivše sovjetske zemlje Centralne Azije Uzbekistan, Turkmenistan, Tadžikistan i Kirgistan takođe su isključene iz odbora, kao i ostrvske zemlje uključujući Bahrein, Fidži i Papuu Novu Gvineju. Arapske države uskratile su Izraelu mesto u grupi Bliskog istoka.

"Pitanje je političko", rekla je Gaukhar Mukhatzhanova, direktorka Bečkog centra za razoružanje i neproliferaciju. "Neke države nisu zainteresovane da prime konkurente koji bi bili jaki kandidati za mesto u odboru, kao što je slučaj sa Kazahstanom."

Potez Kazahstana potencijalno doprinosi političkim turbulencijama sa kojima se suočavaju proizvođači nuklearne energije. Državni udar u Nigeru prošlog meseca poremetio je lance snabdevanja u još jednom od najvećih svetskih proizvođača uranijuma, baš u trenutku kada zapadne nacije pokušavaju da se izbore s problemima u lancima snabdevanja koji su otkriveni po početku rata u Ukrajini.

Sa sve većim fokusom na slabe veze koje povezuju zajedno lance snabdevanja nuklearnim gorivom, zahtevi Kazahstana počinju da dobijaju na snazi u neobičnoj koaliciji. Ruske diplomate su saopštile da su u prošlosti pokušavale da pomognu Kazahstanu i da su spremne da to učine ponovo. I najveći neprijatelji Iran i SAD podržale su promenu pravila koja bi vladi Astane dala više prava.

"Pozdravljamo uporne napore Kazahstana da se priključi odboru i da skrene pažnju na nepravednu situaciju", rekla je ambasadorka američke IAEA Laura Holgate. "Države članice koje trenutno ne pripadaju regionalnoj grupi trebalo bi da budu u mogućnosti da se pridruže geografski odgovarajućoj grupi i da imaju priliku da budu u odboru."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar