Borba oko nuklearnog sektora

Veliki poremećaji u političkim, ekonomskim, pa i klimatskim tokovima utiču na strateško prilagođavanje u okviru lanaca snabdevanja, čak i u najosetljivijim sektorima kao što je nuklearni. Rusko-ukrajinski rat već je ostavio dubok trag u naftnom i gasnom sektoru, dok je nuklearni sektor ostao, ako ne netaknut, onda bitno nepromenjen. Kao što lek ne treba da nanese pacijentu više štete od oboljenja od kog pati, tako se i restrukturiranje svetskih lanaca snabdevanja mora precizno i postepeno odvijati, naročito ako je u pitanju sektor u kome jedan od problematičnih subjekata međunarodnih odnosa, to jest država, igra bitnu ulogu u njemu.

Evropa se ubrzanim tempom oslobađala od zavisnosti od ruskog gasa jednostavno zato što je Rusija smatrala da je ucena tim energentom njen glavni adut u primoravanju Evrope da se saglasi sa imperijalnim ambicijama svog pretećeg istočnog suseda. Upravo je Rusija presekla gotovo čitav dotok gasa koji je u Evropu stizao putem gasovoda, to nije bio evropski izbor i zato su rokovi bili sabijeni. Sa naftom je situacija bila obrnuta - Rusija nije želela da smanji izvoz nafte i naftnih derivata u Evropu, jer joj je to bio glavni izvor prihoda. Evropa je zato imala dovoljno vremena da uskladi svoju strategiju, nađe prostora i za izuzetke, i uvede kombinaciju sankcija i ograničene cene na uvoz nafte iz Rusije. U tom su procesu rokovi bili usklađeni sa potrebama, ne forsirani, kao što je slučaj bio sa nabavkama prirodnog gasa.

Bloomberg

 

Kada je reč o nuklearnom sektoru, Evropa je sve ovo vreme izbegavala da uvede bilo kakve sankcije protiv ruskog državnog preduzeća Rosatoma, koje predstavlja krovnu kompaniju za izgradnju nuklearnih postrojenja, njihovo održavanje, ali i proizvodnju nuklearnog goriva potrebnog za pokretanje reaktora smeštenih u atomske centrale. Pitanje nuklearne energije je škakljivo u savremenoj Evropi u kojoj sve važniju ulogu igraju zeleni, ekološki pokreti. U domenu ekonomije, proizvodnja energije je takođe jedna od najbitnijih tema, a rasprave se svode na nekoliko pitanja:

• Da li treba i u kojoj meri ubrzati tranziciju od fosilnih goriva ka izvorima energije koji nanose manju štetu klimi naše planete;

• Da li nuklearna energije treba da preuzme ulogu tranzitnog izvora energije na putu ka obnovljivim izvorima energije;

• Da li se treba odreći nuklearne energije skupa sa fosilnim gorivima i razraditi strategiju monumentalnog ulaganja u obnovljive izvore u najkraćem mogućem roku?

Da su ova pitanja i te kako važna, mogli smo videti na primeru Nemačke, gde su se lomila koplja samo oko produžetka eksploatacionog roka već postojećih nuklearnih elektrana - trebalo je da one budu izbačene iz upotrebe pre početka ruske invazije na Ukrajinu i remećenja tržišta energenata. Čak je i u autoritarnoj, jednopartijskoj SFR Jugoslaviji, upravo u Srbiji, antinuklearni pokret postigao uspeh. Danas se u Srbiji ponovo vode rasprave o tome da li je našoj državi potrebna atomska centrala ili ne, uprkos postojanju moratorijuma na izgradnju takvih objekata. Tadašnji ministar u vladi Srbije Nenad Popović lobirao je dugo da Rosatom započne jedan takav projekat u Srbiji, na šta je tačku stavio rusko-ukrajinski rat. Danas, novi ministar u vladi Srbije Rade Basta lobira da Srbija dobije nuklearnu elektranu u saradnji sa američkim kompanijama.

Naravno da su izgledi da Srbija započne bilo kakav projekat od strateške važnosti sa nekim ruskim državnim preduzećem ravni nuli, sve dok se ponovo ne uspostave partnerski odnosi između Moskve i Brisela, ali Rosatom i dalje ima tekuće projekte sa članicama EU i NATO. Jedan takav projekat, započet pre rata, jeste proširenje kapaciteta mađarske nuklearne elektrane Paks, izgrađene za vreme komunizma. Drugi takav projekat se nalazi u turskom primorskom gradiću Bujukedžli, a atomska centrala je poznata pod nazivom Akkuyu. Nova geopolitička realnost u Evropi nije poremetila ove projekte, a, kao što je ranije napomenuto, sankcije protiv Rosatoma još nisu uvedene.

Prema stručnim procenama, Rosatom je u predratnom periodu snabdevao 14 odsto uranijuma za potrebe američkih atomskih centrala, a učestvovao kroz udeo od 28 odsto u procesu obogaćivanja uranijuma za američke potrebe. Nuklearni reaktori na teritoriji EU zavisili su od ruskog nuklearnog goriva u udelu od 20 odsto. Iako neke evropske države, poput Francuske, imaju sopstvenu razvijenu nuklearnu industriju, neke od država bivšeg Istočnog bloka i dalje zavise od Rusije po ovom pitanju - Mađarska je jedna od njih. Ona dobija oko 40 odsto električne energije iz svoje atomske centrale koju održava Rosatom. Radi se o strateškoj zavisnosti koju je nemoguće prekinuti u kratkom roku, a ta se zavisnost uspostavljala decenijama unazad. Ekonomija ima političke ciljeve kada su kompanije državne: Rosatom je dugi niz godina istupao sa pristupačnijim projektima državama u Istočnoj Evropi i zemljama u razvoju upravo jer najveći mogući profit nije primarni cilj državnog preduzeća, naročito ako se radi o autoritarnoj, ekspanzionističkoj državi - politički uticaj je tada mnogo važniji kapital od finansijskog.

Bloomberg

 

Prvi koraci na sankcionom putu protiv ruskog nuklearnog sektora najavljeni su 16. aprila, na sastanku ministara članica G7 u Japanu. SAD, Velika Britanija, Kanada, Japan i Francuska formalno su se saglasile da će koordinisati svoje strategije po pitanju istiskivanja ruskog nuklearnog goriva na sopstvenim nacionalnim tržištima, a takođe međusobnog snabdevanja neophodnim materijalima za nesmetan rad nuklearne industrije. Drugačije rečeno, radi se o sporazumu koji najavljuje uvođenje protekcionističkih mera u nuklearnom sektoru, uz ublažavanje konkurencije među potpisnicama samog sporazuma (koje očigledno takođe nastupaju jedne protiv drugih u okviru nadmetanja na slobodnom tržištu). Veoma je bitno učešće Francuske u ovom poduhvatu, jer je Francuska najveći konkurent Rusiji, kada je u pitanju evropska nuklearna industrija. Na marginama sastanka G7 takođe se raspravljalo o promeni sankcionog modela povodom izvoza robe u Rusiju. Razmatra se model totalne zabrane izvoza u Rusiju, sa spiskom izuzetaka, aktuelni model je obrnut - dozvoljen je izvoz proizvoda u Rusiju, uz spisak proizvoda koji su zabranjeni za izvoz. Ne radi se o pukoj tehničkoj izmeni, jer bi prema novom modelu gotovo sigurno bio sprečen izvoz šireg kruga proizvoda. Ovaj plan je na stadijumu razrade, ali teče uporedo sa pripremama za sankcionisanje nuklearnog sektora.

Rosatom je već izgubio projekte u Bugarskoj, Češkoj i Finskoj usled besperspektivnosti saradnje sa ruskim državnim preduzećem. Krajem prošlog meseca, mađarske vlasti su započele pregovore sa francuskim Framatomeom, o proširenju njihove uloge u projektu Paks, na kome je angažovan Rosatom. Mađarska ne prekida saradnju sa ruskim preduzećem, ali i njene vlasti razmišljaju strateški i uključuju više alternativnog kapitala u dati sektor. Moguće je da će jedanaesti paket sankcija EU pogoditi i ruski nuklearni sektor. Nemačka sada podržava takve mere, a možemo videti da je i Francuska uključena u isti poduhvat. Izuzetak će morati da bude načinjen za Mađarsku, koja svakako ne može u kratkom roku slomiti zavisnost od Rusije u nuklearnom sektoru. Kao alternativni izvori sirovog uranijuma pominju se Australija, Kanada, Kazahstan, Namibija, Niger, Tanzanija i Uzbekistan. Kazahstanski Kazatomprom već je najavio interesovanje za podizanje svojih proizvodnih kapaciteta kako bi mogao da zadovolji potencijalni porast potražnje za uranijumom na Zapadu. Iz Kazahstana dolazi 40 odsto celokupne proizvodnje sirovog uranijuma. Kada je reč o prerađenom uranijumu, Francuska, Kanada i Japan imaju dovoljno potencijala za proširenje svojih kapaciteta da u roku od nekoliko godina u potpunosti istisnu ruski uranijum sa zapadnog tržišta. Za realizaciju ove strategije potrebno je da se zapadni kapital uloži u pomenute države u razvoju, naročito u Kazahstan, koji i sam traži način da se što više udalji od ruskog uticaja. U zaključku, može se reći da nuklearni sektor za Rusiju nije u prvom redu važan zbog opštih prihoda, jer su oni daleko manji od prihoda iz energetskog sektora - bitan je politički uticaj koji se ostvaruje kroz držanje dela tržišta u okviru pomenutog sektora. Samim tim je za Zapadni blok važno da se taj odnos zavisnosti prekine.

Komentar ne odražava nužno mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.