Zabrinutost da bi nuklearna elektrana koju je okupirala Rusija na jugu Ukrajine mogla da bude meta novih napada rasla je dok su Kijev i Moskva razmenjivali oštre reči oko mogućnosti radiološkog incidenta.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izdao je preko noći upozorenje da Rusija možda planira da sabotira nuklearnu elektranu u Zaporožju koju moskovske snage okupiraju od početka rata. Kremlj je u sredu odgovorio da vlada u Kijevu planira provokaciju.
"Imamo informacije iz naših obaveštajnih službi da su ruske trupe postavile predmete nalik eksplozivu na krovove nekoliko energetskih jedinica u Zaporožju", rekao je Zelenski u noćnom obraćanju naciji. Predmeti se takođe mogu koristiti za simulaciju napada, rekao je on.
Opširnije
IAEA: Moguća nuklearna katastrofa u Ukrajini
Glavni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grossi upozorio je na "moguće katastrofalne posledice".
07.08.2022
Uništenje brane na jugu Ukrajine preti da poplavi bojište
Ukrajina je saopštila da su ruske snage digle u vazduh branu hidroelektrane Kahovska na jugu Ukrajine.
06.06.2023
Zelenski upozorava na opasnost od poraza Bahmuta
Ako oseti krv - Putin će gurati
29.03.2023
Haški sud izdao nalog za hapšenje Vladimira Putina zbog ratnih zločina
Sud Putina sumnjiči za ratni zločin otmice ukrajinske dece.
17.03.2023
Putin obustavlja nuklearni pakt sa SAD
Predsednik Vladimir Putin rekao je da će Rusija suspendovati svoje poštovanje novog START sporazuma sa SAD.
21.02.2023
Saveznici Ukrajine rade na rešavanju posledica dugog rata pred nama
Kako zadovoljiti povećanu potražnju za oružjem u takvom ratu?
20.02.2023
Inspektori Međunarodne agencije za atomsku energiju Ujedinjenih nacija (IAEA) izvestili su da nisu videli nikakve dokaze o postojanju protivpešadijskih mina u krugu elektrane koje bi mogle da ugroze bezbednost reaktora. Posmatrači IAEA u postrojenju nastavljaju da prate situaciju, rekao je portparol.
Nuklearna elektrana, najveća u Evropi, bila je meta dronova, artiljerijskih i raketnih napada više od godinu, a ukrajinski i ruski zvaničnici okrivljuju jedni druge za napade. U septembru su u Zaporožju postavljeni posmatrači UN kako bi se procenili rizici.
Odluka američkog vazduhoplovstva da pošalje svoj avion "boeing WC-135E Constant Phoenix" u Grčku 30. juna podstakla je spekulacije da bi to moglo biti povezano sa pretnjama Zaporožju. Letelica, koja može da registruje radioaktivna ispuštanja u realnom vremenu, odigrala je ključnu ulogu u otkrivanju ostataka nuklearne nesreće u Černobilju 1986. godine, prema Vazduhoplovnim snagama SAD.
Pentagon nije odmah odgovorio na zahteve za komentar. Vazduhoplovstvo SAD je saopštilo da je avion rutinski raspoređen u Sredozemnom moru.
Tenzija se pojačala od prošlomesečnog uništenja brane Kahovka, koje je izazvalo katastrofalne poplave i ispuštanje vode iz rezervoara koji se koristi u sistemu hlađenja elektrane. Ukrajinske službe za hitne slučajeve izvele su poslednjih dana vežbe u četiri regiona oko fabrike u Zaporožju kako bi se pripremile za posledice napada.
Ukrajinska obaveštajna služba je krajem juna naznačila potencijalni incident, otprilike u isto vreme kada su američki senatori Lindsey Graham i Richard Blumenthal predstavili dvostranačku rezoluciju koja upozorava da bi ruski radiološki napad mogao da izazove širu umešanost Severnoatlantskog saveza (NATO) u sukob.
"Možete očekivati ogroman odgovor NATO-a", rekao je Graham u saopštenju. "Bićete u ratu sa NATO-om".
Čak i bez direktnog napada na šest reaktora u Zaporožju ili na obližnje jezero koje skladišti istrošeno gorivo, bezbednosna situacija je loša. Samo 24 sata nakon što su inženjeri ponovo instalirali spoljni kabl za napajanje povezan sa teritorijom pod kontrolom Rusije, IAEA je izvestila da su tokovi električne energije prestali sa linije koju kontroliše Ukrajina.
Za razliku od elektrana na ugalj ili gas, nuklearnim reaktorima je potreban stalan dotok spoljašnje energije da bi pumpe radile.
"Poslednji prekid dalekovoda ponovo pokazuje da je nuklearna bezbednost i bezbednosna situacija u elektrani nestabilna", rekao je u utorak kasno generalni direktor IAEA Rafael Mariano Grossi.
Nivoi radijacije u elektrani ostaju u granicama normale, prema podacima operatera.