Ono o čemu se nedeljama unazad šuškalo u srpskoj IT zajednici konačno je u nedelji za nama dobilo i zvaničnu potvrdu - otkazi su počeli i u najperspektivnijem sektoru ekonomije. Toliko je trebalo da se najave koje dolaze iz svetskih centara tehnoloških kompanija preliju i na lokalno tržište. Dok se Srbija bori za oporavak svoje privrede usred opšte ekonomske krize, dešavanja u prethodnih sedam dana pokazala su da brzog leka nema jer se očekuje da će uporna inflacija ostati visoka još neko vreme, ali i da Kosovo i Metohija (p)ostaje aktuelna tema koja značajno utiče na odnose Srbije sa njenim najvećim trgovinskim partnerom Evropskom unijom. Ipak, deluje da su se i tu stvari bar malo pomakle.
Ali, krenimo redom.
Depositphotos
Redakcija Bloomberg Adrije prva je pisala o onome što su svi znali, ali niko nije smeo da kaže. Vodeće IT kompanije počele su da režu budžete i broje prekobrojne kolege, a pojedini od njih su to javno i priznali na društvenim mrežama. Među njima su i perjanice domaće tehnološke scene, uključujući Microsoft, koji se pre samo nekoliko meseci uselio u novi prostor na beogradskom Ušću, ali i SAP i neki drugi. Doduše, na udaru su posebno tzv. "non-billable" i "non-tech pozicije". Tendencija otkaza nastavila se i u Evropi, jer su švedski Ericcson i automobilski gigant Stellantis najavili smanjenje 8.500, odnosno 2.000 zaposlenih.
Novi makroekonomski i ekonomski podaci u Srbiji pokazali su pritisak rastuće inflacije, što potvrđuje da oporovak nije blizu i da će biti potrebno više vremena za povratak na više stope rasta.
Plate su u Srbiji zabeležile realni pad od 1,9 odsto uprkos prosečnom nominalnom rastu zarada od 7,5 odsto i činjenici da su mnogi primili bonuse sa decembarskom platom, što tradicionalno uvećava prosek zarada u poslednjem mesecu u godini. Na nastavak trenda rastuće inflacije koja jede zarade upozorili su i analitičari Bloomberg Adrije, koji su naveli da će stopa inflacije ove godine ostati daleko od željene.
Pritom, zvanični podaci statističkog zavoda pokazali su da je nezaposlenost u Srbiji porasla u poslednjem kvartalu 2022. godine, a rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznosio je 0,4 odsto u poslednjem kvartalu - u skladu sa fleš procenom. Maloprodaja je u januaru porasla na godišnjem nivou za 1,8 odsto u stalnim cenama, broj turista se povećao u prvom mesecu godine zahvaljujući nastavku priliva Rusa u Srbiju, dok je industrijska proizvodnja porasla za 4,1 odsto na godišnjem nivou, pogurana rudarstvom.
I dok su podaci pokazivali kompleksnu situaciju na tržištu, slično kao i u Nemačkoj, gde je inflacija porasla više nego što se očekivalo, Srbija je sa nekoliko strana dobila savete za promene u privredi. Tako je Bečki institut za međunarodne ekonomske studije u svom istraživanju zaključio da Srbija ne treba da nudi jeftinu radnu snagu, već da unapredi kvalitet svojih usluga u sektorima poput IT-ja i poljoprivrede, kojom se pri tom sve manji broj ljudi bavi. Osim toga, u komentaru za portal Bloomberg Adria stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju Yulia Ustyugova istakla je da ta međunarodna institucija očekuje od Srbije da reformiše svoj energetski sektor.
Oliver Bunic/Bloomberg
Investicijama u Srbiji pohvalila se i Evropska investiciona banka (EIB) u utorak, kada je objavila da je 2022. godine uložila 824 miliona evra u Zapadni Balkan i od toga 11,2 miliona evra bespovratnih sredstava, kao i Evropska unija, koja je obezbedila 2,2 milijarde evra za modernizaciju železničkog koridora 10, koji bi trebalo da omogući da putovanje na relaciji Beograd - Niš traje samo 100 minuta.
Govoreći o kompanijskim vestima, Erste Grupa, Altantic Grupa i A1 objavili su izveštaje o zaradama u toku nedelje, a Air Serbia najavila je obnovljenu i proširenu kod-šer saradnju sa kompanijom Air China i da će svakodnevno leteti za Njujork u toku leta.
Na svetskim tržištima su od početka radne nedelje američki indeks S&P 500 i panevropski Stoxx 600 pali, dok investitori razmišljaju o daljim povećanjima kamatnih stopa usled rastuće inflacije, pokazuju podaci Bloomberga. Pri tom, na oprezno raspoloženje utiču i nove napetosti između SAD i Kine, kao i smanjenje cena energenata usred smanjene potražnje, kako prirodnog gasa, tako i dizela (posebno ruskog). Međutim, podaci Međunarodne agencije za energetiku (IEA) ukazuju na to da svet trenutno troši previše uglja koji je postao alternativa za ruske energente zbog sankcija, ali takođe predviđa pad zavisnosti od uglja i gasa i veći udeo obnovljivih izvora energije u potrošnji.
Pritom, prelazak sveta na zelenije tehnologije nastavlja da prati priča o litijumu. Ovog puta, vesti su došle iz Kine, gde su vlasti zatvorile deo proizvodnje zbog kršenja propisa o zaštiti životne sredine, a to dalje može uticati na rast cena ovog ključnog metala za proizvodnju automobilskih baterija.
.webp){kind=icon}
