Analiza: Atlantic Grupu čeka slabije polugodište

Prihodi Atlantic Grupe od prodaje prošle godine rasli su 12 odsto na 6,37 milijardi kuna (845 miliona evra), a glavni doprinos rastu došao je iz segmenta kafe, i to 16,2 odsto, te segmenta pića, 20,2 odsto, u odnosu na 2021. godinu, ističe u komentaru Matteo Mošnja iz analitičkog tima Bloomberg Adrije i dodaje kako bi operativna dobit i ove godine mogla nastaviti da pada.

Kako navodi, rast prodaje primarno je podstaknut uspešnom turističkom sezonom u Hrvatskoj i ukidanjem epidemioloških mera u prodajnom kanalu za ugostiteljstvo svih distribucionih područja. Manji deo rasta dolazi kao rezultat promene cena određenih proizvoda, na primer kafe, s obzirom na značajno poskupljenje sirovine usled vremenskih nepogoda, i drugih tržišnih okolnosti, kao što su rast cene transporta ili jačanje dolara.

"Rast prihoda nije bio dovoljan da nadoknadi značajan rast gotovo svih kategorija troškova u kojima prednjače troškovi proizvodnih materijala s rastom od 540 miliona kuna (71,6 miliona) ili 36,1 odsto na godišnjem nivou. Procentualno je najveći rast zabeležila kategorija troškova energije, od 88,9 odsto godišnje. Jedina kategorija troška koja je niža u odnosu na prethodnu godinu trošak je marketinga i prodaje s padom od 10,6 odsto, primarno zbog marketinških ušteda u segmentu kafe", ističe Mošnja.

Operativna dobit Atlantic Grupe u prošloj godini smanjena je za petinu, na 575 miliona kuna (76,3 miliona evra) uz pad EBITDA marže s 12,7 na devet odsto.

Gledano po pojedinim geografskim tržištima, u Hrvatskoj su prihodi porasli za desetak odsto, na 2,15 milijardi kuna (285 miliona evra). Na srpskom tržištu prodaja je porasla za više od 15 odsto, na 1,56 milijardi kuna (207 miliona evra), dok je prodaja na slovenačkom tržištu rasla sporije, po stopi nešto manjoj od devet odsto, na 1,1 milijardu kuna (146 miliona evra). Atlantic oko trećine prihoda od prodaje ostvaruje na tržištu Hrvatske, dodatnu četvrtinu na tržištu Srbije, u Sloveniji oko 17 odsto, a u Bosni i Hercegovini 7,5 procenata.

Cena rada

Troškovi zaposlenih, navodi se u komentaru finansijskih rezultata, nisu imali značajan rast, odnosno rasli su samo pet odsto u odnosu na 2021. godinu.

"S obzirom na to da se natprosečna inflacija nastavlja i tokom 2023. godine, može se očekivati dodatan pritisak cene rada na ovu troškovnu komponentu", objašnjava Mošnja.

Što se već spomenutog pada operativne dobiti tiče, on je najveći u segmentu slatko i slano, odnosno 61,6 odsto ili 70,6 miliona kuna (9,3 miliona evra). To je rezultat većih ulaznih cena biljnih ulja, šećera i kakaoa.

"Rast prihoda tog segmenta od niskih 6,9 odsto ukazuje na to da je uprava procenila da im nije u interesu da prenesu rast ulaznih cena kako bi se eventualno ugrabio tržišni udeo konkurenata, ali i kako bi se izbegao značajan volumenski pad prodaje", napominje se u komentaru.

Najveći apsolutni pad operativne dobiti od 89,4 miliona kuna (11,9 miliona evra) dogodio se u segmentu kafe, a procentni pad je drugi najveći ili 32 odsto.

Jedina dva segmenta s većom operativnom profitabilnošću su poslovanje koje se odnosi na farmaciju i Donat, s rastom od 16,8, odnosno 6,6 odsto.

Mošnja ističe i da se neto dug Atlantic Grupe povećao za 43 odsto, na 658 miliona kuna (87 miliona evra), a odnos neto duga i EBITDA se, s obzirom na pad operativne profitabilnosti, povećao za 100 odsto, ali na još uvek "vrlo niskih 1,2".

Jednocifreni pad

Kratkoročna zaduženja povećala su se za 169,1 miliona kuna (22 miliona evra), a dugoročna za 111 miliona kuna (14,7 miliona evra).

"Naša je pretpostavka da je menadžment nastojao da anticipira rast kamatnih stopa i zaduži se po nižim kamatama", kaže se u analizi.

Mošnja ističe i kako tokom ove godine ne očekuje oporavak profitabilnosti.

"Prva polovina 2023. biće lošija u odnosu na prošlogodišnju, s obzirom na ciklus obrtaja zaliha koji u proseku traje dva do tri meseca, što znači da će nabavne cene zaliha iz poslednjeg kvartala 2022. završiti u troškovima prvog kvartala ove godine. U drugoj polovini godine očekujemo niže cene sirovina i energenata u odnosu na drugu polovinu 2022. godine, ali turistička potrošnja biće nešto slabija od prošlogodišnje dok će realna kupovna moć građana biti pod dodatnim pritiskom natprosečno visoke inflacije. To bi na kraju moglo da rezultira dodatnim jednocifrenim padom operativne dobiti Atlantic Grupe", smatra Mošnja.

Slobodni novčani tok bi trebalo biti na nivou od 200 do 250 miliona kuna (između 26,5 i 33 miliona evra), što je i dalje 50 do 60 odsto niže od nivoa u 2021. godini.

U prošloj je godini slobodni novčani tok imao pad od 84 odsto ili 422,4 miliona kuna (56 miliona evra).

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar