.webp){kind=icon}
Atlantic grupa uspela je lane da ostvari rekordne prihode, ali uz smanjenu profitabilnost, saznaje se iz finansijskih izveštaja objavljenih u utorak na Zagrebačkoj berzi. Prihodi od prodaje porasli su za 12 odsto, na 6,37 milijardi kuna, s 5,7 milijardi koliko su iznosili godinu pre. Ipak, operativna dobit smanjena je za petinu, sa 724 na 575 miliona kuna, uz pad tzv. EBITDA marže s 12,7 na devet odsto.
Rezultati su posledica izražene inflacije koja je prošle godine svim kompanijama poskupela sirovine, ali ih naterala i na podizanje cena. Glavni izvršni direktor Emil Tedeschi u poruci koja prati objavu izveštaja navodi da su u Atlanticu poskupljenje sirovina i drugih ulaznih troškova "delimično uspeli da kompenzuju optimizacijom internih resursa, kao i jednim delom povećanjem naših prodajnih cena".
U poslovnim segmentima najveći relativni skok, od 20 odsto, ostvaren je u segmentu pića, gde su prihodi porasli na 645 miliona kuna. Najpoznatiji Atlanticovi brendovi u tom segmentu su Cedevita i Cockta. U segmentu prodaje kafe, prihodi su skočili za 16 odsto, na 1,39 milijardi kuna. U finansijskom izveštaju navodi se da je najznačajniji rast ostvarila "sveže pržena mlevena kafa pod brendovima Grand kafa, Bonito te Barcaffé". Kafa je zaslužna za petinu Atlanticovih prihoda, a bezalkoholna pića za desetinu.
Segment delikatesnih namaza, od kojih Atlantic ostvaruje oko 15 odsto prihoda, lane je porastao za deset odsto, na 974 miliona kuna. Atlantic je prošle godine predstavio novi proizvod, vegetarijanski namaz Argeta Veggie.
Gledano po pojedinim geografskim tržištima, u Hrvatskoj su prihodi porasli za desetak odsto, na 2,15 milijardi kuna. Na srpskom tržištu prodaja je porasla za više od 15 odsto, na 1,56 milijardi kuna, dok je prodaja na slovenačkom tržištu rasla sporije, po stopi nešto manjoj od devet odsto, na 1,1 milijardu kuna. Atlantic oko trećine prihoda od prodaje ostvaruje na tržištu Hrvatske, dodatnu četvrtinu na tržištu Srbije, u Sloveniji oko 17 odsto, a u Bosni i Hercegovini 7,5 procenata.
U Hrvatskoj su prošle godine prihodi porasli "kao posledica ukidanja mera za suzbijanje pandemije", ali i "poskupljenja pod uticajem cenovnog pritiska na ulazne cene", kao i "zahvaljujući uspešnoj turističkoj sezoni", objašnjavaju u Atlanticu. U Srbiji je rast ostvaren "zahvaljujući rastu vlastitih brendova" poput Grand kafe i Bonita, čokolade Najlepše želje, Cockte, Cedevite i Argete. Grand kafa se bolje prodavala i u Bosni i Hercegovini, dok je Barcaffé zaslužan za rast prodaje u Sloveniji.
Bloomberg Chartmaker
U Atlanticu očekuju da će ovu godinu obeležiti tehnička recesija "usled smanjenog raspoloživog dohotka, rastućih kamatnih stopa i značajnih inflatornih pritisaka", ali se u drugoj polovini godine nadaju "blagom" oporavku i regiona, i evrozone. Cene sirovina i drugih ulaznih materijala "ne bi trebalo da dosegnu rekordne nivoe" iz 2022. godine, ali u Atlanticu i dalje očekuju izrazitu volatilnost.
"Uprkos očekivanim lošijim ekonomskim prilikama, očekujemo rekordnu prodaju od otprilike 900 miliona evra (6,78 milijardi kuna, op.)", stoji u finansijskom izveštaju kompanije.
Reakcija tržišta
Akcija Atlantic grupe u poslednjih godinu dana kretala se od oko 42 do 60 evra (316 do 450 kuna). Maksimum od 59,39 evra dosegla je krajem marta, a na minimalnih 41,94 evra spustila se u drugoj polovini novembra. Ovih dana njome se trguje po 49 evra (370 kuna). Nakon otvaranja berze u utorak i objave rezultata reagovala je blagim padom od 0,8 odsto, na 48,6 evra.
Natpolovični vlasnički udeo u kompaniji kontroliše Emil Tedeschi kroz svoju investicionu kompniju Myberg. Bitniji deoničari još su domaći penzijski fondovi koji zajednički drže barem trećinu vlasništva. Prema zaključnoj ceni sa Zagrebačke berze u ponedeljak, tržišna kapitalizacija Atlantica iznosi 653,5 miliona evra, odnosno 4,92 milijarde kuna.
