.webp){kind=icon}
Zapuštena traka za veštački sneg, okružena zelenim pašnjacima, jedina je veza između švajcarskog sela Gštad, na nadmorskoj visini od 1050 metara, sa najvišim brdima skijališta. Kontamin, francusko odmaralište sa pogledom na Mon Blan, upravo je otkazalo skijašku trku Svetskog kupa ovog vikenda zbog nedostatka snega. Već posle nekoliko nedelja od početka skijaške sezone, skijališta na nižoj nadmorskoj visini i dalje su zatvorena.
Kultni evropski planinski venac je prikaz efekata klimatskih promena, koji topi drevne glečere neviđenom brzinom, otkrivajući stare olupine aviona i tela davno izgubljenih planinara. Visoke temperature znače da se većina svetskih skijališta već oslanja na veštački sneg kako bi povećala snežni omotač i produžila sezonu, ali rekordno blago vreme znači da čak ni veštačko osnežavanje više nije moguće u nekim oblastima.
Novogodišnja noć u Francuskoj zabeležila je najniže noćne temperature od 11°C, što su najviše prosečne noćne temperature u celoj zemlji od početka merenja 1947. godine, time je okončana najtoplija godina za Francusku. U Švajcarskoj, na primer, zemlja se zagreva duplo brže od globalnog proseka i ostvaruje porast temperature od približno dva stepena Celzijusa u proteklih 150 godina.
Depositphotos
Do kraja ovog veka samo skijališta iznad 2.500 metara nadmorske visine dobiće dovoljno prirodnog snega za nastavak rada, upozorava Institut za istraživanje snega i lavina. Čak i u švajcarskom letovalištu Davos, gde 16. januara počinje godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma, snežni pokrivač ostaje tanak na nižim padinama.
"Teško je zamisliti zaista neviđenu zimsku toplinu širom Evrope zbog klimatskih promena", rekao je Bob Henson, meteorolog sa Yale Climate Connectionsa i autor vodiča za klimatske promene "The Thinking Person's Guide to Climate Change".
Natali Brezing, direktor marketinga u Hotelu "Gstaad Palaceu", rekla je da nedostatak snega tera ljude da cene jednostavnije užitke kao što su šetnje po prirodi. "Niko ne može da utiče na vreme, moramo da prihvatimo takvo kakvo jeste. Za sve ljubitelje skijanja to je veliki udarac."
Gštad, skijalište i odmaralište za bogatiju klijentelu, uvek može da se osloni na turiste koji žele da šetaju planinama i ne zavisi samo od skijaša, za razliku od visinskih skijališta i odmarališta koja privlače britanske ili skandinavske skijaše, koji su rezervisali svoje aranžmane mesecima unapred.
Depositphotos
U Tinju, koji se nalazi na 1.550 metara i nudi skijanje iznad 3.000 metara nadmorske visine, stalne padavine imaju sve karakteristike za planiranje vrhunske sezone. Odmaralište već ima snežni pokrivač od 53 cm u podnožju odmarališta koji se penje na 172 cm na vrhu planine.
Odmarališta na nižim nadmorskim visinama širom Francuske, Švajcarske i Italije, koja više zavise od jednodnevnih izletnika, najviše trpe. Skoro polovina od 169 skijališta koja su bila prinuđena da se zatvore od 1951. godine učinila je to zbog nedostatka snega, izvestio je prošle godine Euronews, pozivajući se na istraživanje Univerziteta u Grenoblu.
To je trend koji preti da skijanje, koje ionako nije jeftin sport, učini nedostupnim za one koji sebi ne mogu da priušte prestižna odmarališta na velikim nadmorskim visinama.
Ne radi se samo o tome da je skijanje najpopularnije tokom božićnih praznika. Skijaške sezone su svake godine sve kraće i kraće. U Sent Moricu, koji se nalazi na oko 1.800 metara, sezona je otvorena pre nepunih deset godina sredinom oktobra i trajala je do kraja maja. Ove godine je otvoren krajem novembra i okvirno bi trebalo da bude zatvoren 10. aprila, a od 2014. do 2019. zatvorio je staze krajem aprila.
Sent Moric, za razliku od mnogih skijališta, može barem ostati otvoren za turiste. Splugen-Tambo, koji se nalazi na 1.480 metara, saopštio je drugog januara da zatvara svoje staze do daljeg zbog nedostatka snega, jake kiše i visokih temperatura. Kontamin i dalje traži načine da organizuje otkazano skijaško takmičenje sedmog januara u FIS-ov kalendar trka, ali ova zima je pokazala da nema garancija.
"Niže padine skijališta su ili zatvorene ili nude neprivlačan deo zaleđenog snega, kamenja i zemlje, ali su bar njegove gornje padine, koje se penju iznad 2.400 metara, dobro pokrivene snegom i privukle su skijaše iz odmarališta na nižim nadmorskim visinama, koja su zatvorena zbog nedovoljnog snega", rekla je portparolka odmarališta.
Depositphotos
Skoro sva skijališta ovih dana opremljena su za proizvodnju veštačkog snega, koji može biti energetski intenzivan i paradoksalno da pogorša emisije gasova staklene bašte koji zagrevaju planetu. Zimske olimpijske igre održane u Kini prošle godine bile su prve koje su se gotovo potpuno oslanjale na veštački sneg.
Međutim, za efikasnu proizvodnju veštačkog snega potrebne su temperature od najmanje tri do četiri stepena Celzijusovih ispod nule, koje se sve češće postižu samo nekoliko sati noću.
"Zeleni Božići postaju sve češći na Alpima. Velika većina planina ima sve manji broj dana prekrivenih snegom, bez obzira na njihovu nadmorsku visinu ili lokaciju", navodi Institut za istraživanje snega i lavina iz Davosa.
Čak i u Verbijeu, poznatom švajcarskom letovalištu koje vole i turisti van staza i poznate ličnosti, neke staze su zatvorene na 1.650 metara, što je anomalija za januar.
Očekuje se da će se vreme širom Alpa ohladiti na srednje jednocifrene brojeve u mnogim dolinama tokom narednih dana, što znači da bi svaka prognoza kiše trebalo da pada kao sneg, a ne kiša, iznad 1.500 metara. Za posmatrače klime, skijaše i evropsku skijašku industriju vrednu preko 30 milijardi dolara, to se neće dogoditi dovoljno brzo.
