Renesansa skijališta u Adria regionu: Kopaonik je najskuplji

Cene skijaških karata na većim skijalištima u regionu, izuzev u Hrvatskoj i Severnoj Makedoniji, dosegle su nivoe slovenačkih. Za jedan dan skijanja potrebno je platiti više od 40 evra. 

"Za nezaboravno iskustvo slobodnog skijanja, Severna Makedonija pravi je izbor. Naravno, tu su još i sever Francuske, još bolje Kanada ili Sjedinjene Američke Države, ali Severna Makedonija prilično je blizu“, priča strastveni skijaš Mitja Urh, koji je inače zaposlen u kompaniji Elan, koja proizvodi sportski opremu, a poznata je po skijama. Iako se dolazak na aerodrom u Skoplju sa skijaškom opremom nekome može činiti smešnim, Slovenac već razmišlja o ponovnoj poseti  Popovoj Šapki, budući da ga je to skijalište na Šar planini oduševilo. 

Iako se Severna Makedonija možda čini pomalo egzotičnim skijaškim odredištem, sve više ljudi iz regiona posećuje upravo njihova skijališta. Slovenija je poznata kao skijaška destinacija, a Slovenci se odavno smatraju skijaškim narodom, stoga nije iznenađujuće što žele da okuse bele padine na Balkanu. Upravo to sve više brine upravnike slovenačkih skijališta. „Zabrinuto pratimo konkurentna skijališta u državama nekadašnje Jugoslavije, ponajviše zato što su se tamošnji skijaški centri u poslednjih deset godina ubrzano razvijali“, istakao je predsednik Udruženja slovenačkih žičara Boštjan Paradiž u intervjuu za Bloomberg  Businessweek Adria. 

Mitja Urh odlučio se za slobodno skijanje. „Na Popovoj Šapki imaju samo jednu žičaru, po padinama te voze tabač. Takvo iskustvo preporučio bih svakome, slično sam se osećao samo u Kanadi“, opisuje. Trošak je, prema njegovim rečima, upola manji u poređenju s cenama u Sloveniji, ali naravno, ne možemo očekivati „iskustvo od pet zvezdica“. 

Makedonski Dolomiti 

Urh nije bio jedini „egzotični“ gost na makedonskim padinama. Tamo dolaze skijaši iz celog sveta. „Tokom našeg skijanja na Popovoj Šapki, novinari časopisa National Geographic snimali su reportažu, sreli smo i Australijance i Šveđane, a uveče  u hotelu čuješ gotovo sve evropske jezike“, priseća se naš sagovornik. 

Bloomberg Businessweek Adria

Severna Makedonija ima dva veća zimska centra, Popovu Šapku i Mavrovo, koja se tako zovu još od vremena nekadašnje Jugoslavije. Trenutno na prvom čekaju nove investicije prema planovima novog vlasnika. Projekat obnove i razvoja Popove Šapke koštaće više od 180 miliona evra. 

Popova Šapka nije jedino skijalište u Adria regionu koje je Urh posetio, pre toga je skijao na Kopaoniku u Srbiji, gde je skijalište, prema njegovoj oceni, vrlo napredno. Razmišlja i o poseti Bjelašnici i Jahorini u Bosni i Hercegovini (BiH). 

Kopaonik skuplji od slovenačkih skijališta

Jedan od najvećih skijaških centara u Jugoistočnoj Evropi, Kopaonik, već tradicionalno ne spada u jeftina skijališta nego je planina koja nije za svačiji džep. To je najveći skijaški centar u Srbiji s otprilike 50 staza i više od 20 žičara. Cene karata su za 25 odsto više nego u prethodne dve sezone, kada nisu bile povećavane. Dnevna karta za odrasle košta oko 45 evra. Dakle, Kopaonik je najskuplje skijalište u regionu. Poređenja radi, prosečne cene dnevnih skijaških karata na srednjim i većim slovenačkim  skijalištima kreću se između 36 i 44 evra. 

Više cene primetne su i po strukturi posetilaca. Ranije su na Kopaonik dolazili mnogi Rumuni i Crnogorci, a sada dolazi sve više Rusa i Kineza, ali i skijaša iz Zapadne Evrope. 

Ove  godine je devet slovenačkih skijaških centara uložilo skoro 80 miliona evra u investicije, što znači da su na mnogim skijalištima zamenili žičare stare nekoliko decenija . Zbog relativno starih uređaja i viših cena karata na domaćim padinama, prošle  godine među Slovencima je pravi hit bilo bosansko skijalište Jahorina. 

Foto: Borjan Jovanonoski

Na Jahorini ista cena kao i na Kranjskoj Gori

Prošle  godine na Jahorini je bilo skoro  300 hiljada turista . Ove  godine je skijašima na raspolaganju 52 kilometra staza, a cena dnevne karte nešto je viša i bliže slovenačkim  – kreće se od 37,5 evra pre sezone do 44 evra tokom sezone. Baš kao cena dnevnog skijanja u slovenačkoj  skijaškoj meki Kranjskoj Gori. 

Manje su posećena, ali i dalje popularna skijališta Bjelašnica i Igman. Prošle sezone posetilo ih je skoro  100 hiljada  skijaša. „Najviše je domaćih posetilaca, dolaze iz svih krajeva, slede državljani Srbije, Hrvatske, Slovenije, Austrije i Nemačke, ali sve je više i gostiju iz zalivskih  zemalja (Kuvajt, Bahrein, Saudijska Arabija, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati…)“, rekli su za Bloomberg Businessweek Adria u upravi skijališta KJP ZOI '84. 

Skijaške karte i tamo su ove godine malo poskupele. Nova dnevna karta za odrasle iznosi 24 evra. „U februaru  nas očekuje organizacija velikog takmičenja  Evropskog kupa u superveleslalomu za muškarce, što je najbolji način za proslavu 40. godišnjice  zimskih olimpijskih igara, koju obeležavamo ove sezone“, ističu u skijalištu ZOI '84. 

Foto: Borjan Jovanonoski

Žičara u Crnoj Gori s grejanim sedištima ozvučenjem i vajfajem 

Spomenimo i skijalište Kolašin u Crnoj Gori. Tamo je za dnevnu ulaznicu za odraslu osobu potrebno izdvojiti 25 evra, navodi se na njihovoj internet  stranici za sezonu 2022–2023. Kao zanimljivost, spomenimo da je otvaranju 2019. godine prisustvovao bivši jugoslovenski skijaš Bojan Križaj. Reč je o modernom skijaškom centru, žičara ima grejana sedišta, a  opremljena je ozvučenjem i vajfajem. Novu žičaru K7 sa šest sedišta otvorili su prošlog februara. S novom gondolom skijaške centre spojili su u mrežu od 45 kilometara skijaških staza različitih težina, zbog čega je to skijalište jedno od najvećih u regionu. 

Sljeme je najjeftinije, ali nema garancije snega 

Najjeftinije skijanje u Adria regionu je u Hrvatskoj, gde postoje  samo dve srednjevelike skijaške destinacije. Sljeme, koje se prostire iznad glavnog grada, godinama je bilo domaćin takmičenja Svetskog kupa u alpskom skijanju, ali ove sezone nije na kalendaru. Među razlozima za to verovatno su zahtevni snežni uslovi  prošle godine, zbog kojih je otkazana muška trka. Za skijanje prošle sezone trebalo je izdvojiti više od 13 evra. To je, na primer,  trećina cene  na većim skijalištima u regionu. S obzirom na sve uočljivije klimatske promene, skijališta nižeg položaja, kao što su i mariborsko Pohorje, imaju velike probleme sa snegom. 

Spomenimo i manje hrvatsko skijalište Platak iznad Rijeke, koje se može pohvaliti pogledom na more. Ove  godine će skijaše iznenaditi novom žičarom s po četiri sedišta. Dnevna karta prošle  godine je bila 18 evra. Nekada je bilo popularno i hrvatsko skijalište Bjelolasica, ali je već deset godina zatvoreno. Nažalost, situacija se ni s novim slovačkim vlasnicima nije promenila. 

Skijališta u regionu već godinama povezuju nostalgična nota i sličan jezik, ali budući da više nema cenovnog jaza između Slovenije i ostatka regiona, nemoguće je predvideti gde ćemo skijati.  

Članak je nastao u saradnji s Mirelom Haskić Sušom, Aleksandrom Tomić, Suzanom Peljto i Natashom Davidov – Bloomberg Adria. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar