Posle nekoliko zima zatvaranja i ograničenja rada lokala, skijaši iz Srbije i cele Evrope bi trebalo da mogu da odahnu i konačno odu na zimovanje kakvo godinama priželjkuju. Međutim, rastuće cene ogreva i hrane otežavaju život svima te bi ono što su visoke cene na srpskim planinama trebalo da može da posluži kao olakšanje za građane Evropske unije sa sve tanjim džepovima. Pri tom, domaće ugostiteljstvo bi konačno moglo da odahne posle par teških godina, sa čijim posledicama se i dalje bori.
"Zasada smo vrlo zadovoljni popunjenošću hotela za decembar i januar, a primetili bi da je prisutan veći broj rezervacija stranih turista, dok se domaći nekako odlučuju za rezervacije tek nakon što u gradovima padne prvi sneg. To je već postala praksa kroz nekoliko prethodnih godina", rekli su iz hotela "Junior", koji ima tri zvezdice, za Bloomberg Adriju.
Prema zvaničnim godišnjim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), broj noćenja turista na teritoriji cele Srbije porastao je u odnosu na prvu godinu pandemije virusa kovid 19. Međutim, nije zabeležen oporavak u odnosu na broj turista 2019. godine. Doduše, primećuje se da je ukupni broj noćenja domaćih turista u Srbiji 2021. iznosio 5,73 miliona, što je oko jedan odsto više nego 2018, kada je bilo 5,68 miliona noćenja domaćih turista. S druge strane, broj noćenja stranih turista se nije oporavio prošle godine u odnosu na 2018. godinu te je bio malo veći od broja noćenja stranih turista iz 2015. godine.
"Imamo sjajnu popunjenost u decembru, koja je za 30 odsto veća u odnosu na prethodnu godinu. Prošle zime smo takođe imali odličnu posećenost, a stekli smo i neka dragocena iskustva koja su nam pomogla u daljem radu i kreiranju ponuda", naveli su iz hotela „Viceroy“ sa pet zvezdica, koji je otvoren prošle godine na Kopaoniku. "Što se tiče perioda koji je pred nama, već postoje dobre naznake da će biti vrlo uspešan, kao i da će svi kapaciteti biti popunjeni", dodali su.
Promena klime stvara probleme za skijališta u Srbiji
Doduše postoji jedan veliki problem: na srpskim planinama još uvek nije pao pošten sneg.
Naime, prema podacima JP "Skijališta Srbije" trenutno su otvorene samo dve skijaške staze od 71 pod njihovim nadzorom. Obe otvorene staze se nalaze na Kopaoniku, gde mestimično ima snega, dok na Staroj planini, centru "Tornik" na Zlatiboru i Brezovici nema snega.
Posetioci najvećeg srpskog skijališta kažu da se tek pomalo i poneki dan može skijati što ne ide u prilog ugostiteljima. Međutim, oni se nadaju da će uskoro doći hladnije vreme koje će im pomoći.
Depositphotos
Do sada vremenske prilike nisu bile pogodne na planinama. Iako na Kopaoniku postoji mogućnost da se 97 odsto staza pokrije veštačkim snegom, vetar koji je duvao danima nije dozvoljavao da se napravi pokrivač. Prethodnih dana takođe je padalo dosta kiše, što je isto otežalo stanje na terenu.
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) prognozira da će na Kopaoniku padati sneg od 22. decembra pa do kraja godine skoro svaki dan, što bi bio poslednji voz da se spase sezona pošto se najveća popunjenost tradicionalno očekuje oko novogodišnjih praznika – uprkos tome što je tada sve skuplje, od smeštaja do ski-pasova. Tridesetodnevna prognoza za Zlatibor predviđala je da će ove nedelje danima aktivno padati sneg na Zlatiboru, ali to se nije desilo.
Cene evropske, sadržaj ne uvek
Iz ugostiteljskih objekata na Kopaoniku, najelitnijem i najrazvijenijem srpskom zimovalištu, napominju da su im gosti najčešće iz Srbije. Osim toga, primećuj ese sve više gostiju iz Ujedinjenog Kraljevstva, Rumunije, Severne Makedonije i Mađarske.
Rastuće cene života u kombinaciji sa povišenom željom za putovanjima posle pandemije, koju smo videli i letos, može biti jedan od glavnih razloga što se skijaši iz inostranstva okreću Srbiji. S druge strane, domaće goste veliki rast cena u planinskim centrima može oterati na neke manje luksuzne destinacije.
Inflacija u evrozoni pala je na 10 odsto u novembru, ali je i dalje veoma visoka i smanjuje kupovnu moć građanima koji se bore sa posledicama dugogodišnjih niskih stopa, pandemijskim programima pomoći privredi, energetske krize i rata u Ukrajini. Pri tom, potrošačke cene još brže rastu u Srbiji te je zabeleženo povećanje stope inflacije od 15,1 odsto u novembru.
"Svedoci smo inflacije koja se reflektuje na različite industrije, pa smo shodno tome bili prinuđeni da korigujemo i naše cene. Međutim, mi smo se kao kompanija u prethodnom periodu dve godine zaista trudili da neutrališemo rast cena određenih resursa, ostalih troškova i odložimo poskupljenje, sve do trenutka kada je to postalo neminovno", kažu iz "Viceroya".
Depositphotos
Prema podacima RZS, usluge smeštaja skočile su za 37 odsto u novembru u poređenju sa istim mesecom prošle godine. I to nije jedini trošak koji je za potencijalne turiste na skijalištima povećan u tom periodu. Potrošačke cene restorana, kafea i kantina povećale su se za 18,5 odsto, inflacija u kategoriji oprema za sport i kampovanje je 11,5 odsto, a cene transportnih usluga su za 9,1 odsto veće.
Uprkos opštem poskupljenju, neka skijališta u Srbiji nisu menjala cenu ski-passova za ovu sezonu. Međutim, povećaće cene u vreme praznika: od 25. decembra do sedmog januara i od 12. februara do 18. februara, što je praksa koja se i ranije primenjivala.
U ski-centrima "Tornik" i "Stara planina" cena dnevne ski-karte za odrasle od 18. decembra do kraja marta sa izuzećem perioda oko praznika biće 2.400 dinara. Ista vrsta ski-karte košta 3.900 dinara na Kopaoniku. Za vreme praznika, ta cena će biti 2.500 dinara na Staroj planini i na Zlatiboru, dok će na Kopaoniku skočiti na 4.300 dinara.
Ostali ski-centri u Srbiji poput Zlatara ili Divčibara tradicionalno su jefitiniji, ali Kopaonik, najskuplja i najelitnija destinacija u Srbiji, ima i najviše kapaciteta, što ograničava uspeh ovih planina – koje imaju i manje staza.
Depositphotos
Cene na Kopaoniku uporedive su sa skijalištima sličnog ranga u Evropi. Međutim, ostala skijališta bi svakako mogla da pokušaju da privuku strane goste nižim cenama.
Prema podacima sajta Skiresort.info koji pokriva niz skijališta u celom svetu, najskuplji ski-pas u Srbiji košta 37 evra – što se odnosi na Kopaonik u jeku sezone. Ako uzmemo u obzir skijališta sa približno istim brojem kilometara staza u Evropi (od 50 do 70 kilometara), vidimo da su na njima ski-karte većinski, ali ne i nužno, skuplje. U Austriji se cene na ovakvim skijalištima kreću od 50 do 68 evra, u Italiji od 37 evra do 74 evra, u Francuskoj od 27.10 evra do 62 evra, a u Švajcarskoj od 49.55 evra do 90 evra.
Pored toga, stranci koji se odluče za skijanje u Srbiji nisu uvek zadovoljni onim što dobiju, a najviše se žale na (ne)čišćenje trotoara i obezbeđivanje dovoljnog broja parking mesta u ski-centru – pa čak i na uređenom Kopaoniku.
"Otvaranje gondole Brzeće – Mali karaman daleko je olakšalo većinu naših problema, jer se time otvorila i nova veza između Brzeća i vrhova Kopaonika. Bilo da se radi o olakšanom kretanju za skijaše ili o panoramskom razgledanju, zadovoljstvo naših gostiju je sve veće", kažu iz "Juniora".
Iz "Viceroya" dodaju da bi veća promocija destinacije na inostranim tržistima i unapređenje infrastrukuture umnogome doprineli širenju turizma na Kopaoniku u budućnosti. "Drago nam je što je dolaskom Viceroy brenda na planinu povećan broj stranih turista, a svakako imamo u planu da privučemo i one sa određenih inostranih tržišta koja smo targetirali", rekli su.
Ključno ostaje upitno: da li je najskuplje skijalište u Srbiji kvalitetnije od jeftinijih na Alpima? Gosti će biti sudije.
(Ažurirano video intervjuom Vanje Popović)
.webp){kind=icon}
