Komercijalni turizam u Srbiji ne mora biti i jedini

Broj turista i finansijska dobit od turizma u Srbiji neprekidno raste poslednjih godina. Prema podacim Republičkog statističkog zavoda, u decembru 2022. godine, u odnosu na isti period prošle godine, broj dolazaka turista veći je za 30,6 odsto, a broj noćenja veći je za 24,7 odsto.

Turizam kao grana nije bio u centru razvoja politike Vlade i ministarstava, odnosno barem ne u onom vidu koji bi bio održiv.

I dok je broj turista koji dolaze u Srbiju sve veći poslednjih godina, turizam kao privredna grana beleži trajnije usporavanje, a sva je prilika da će tako nastaviti, ako se pogledaju kratkoročne tendencije u privredi. S obzirom na to da je Srbija do sada ulagala najviše u komercijalni turizam, možda je zatišije koje je nastalo u toj privrednoj grani dobra prilika da se i u turizmu država okrene održivijim vidovima ove industrije.

Da ovaj specifični oblik turizma ima potencijala, govore i brojevi. Prema poslednjem izveštaju statističkog zavoda o preduzetnicima za prošlu godinu, posmatrano po sektorima, učešće u BDV-u (bruto dodata vrednost) usluge smeštaja i ishrane čine 7,8 odsto i u sličnom su rangu sa saobraćajem i skladištenjem, koji čine 7,8 odsto, ali i uvek potencirana grana građevinarstva učestvuje na manjem nivou u BDV-u od usluga smeštaja i hrane, sa 7,1 odsto.

Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), u periodu januar–decembar 2022. godine, od izvoza turističkih usluga ostvareno je 2,5 milijarde evra prihoda (porast od 55,9 odsto u odnosu na period januar–decembar 2021. godine), uz učešće od 22,45 odsto u ukupnom izvozu usluga Srbije.

Ukupna vrednost ostvarenog uvoza turističkih usluga iznosila je nešto manje od 2,4 milijarde evra (međugodišnji rast od 72,5 odsto) i učešće od 27 odsto u ukupnom uvozu usluga.

U toku 2022. godine, pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 70,6 odsto, uz spoljnotrgovinski deficit od 11,4 milijardi evra. 

Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, jedan je od retkih koji zagovaraju u Srbiji održiv turizam, a njihovo društvo se primarno bavi zaštitom ptica, dok im je "posmatranje sporedna aktivnost za članove". Povezanost zaštitara prirode sa granom održivog turizma je logična i praksa koja se sprovodi u mnogim zemljama regiona, ali i širom sveta.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

 

"Za zaštitu ptica se izdvaja nedovoljno, jedina institucija koja radi tako nešto, izdvaja kontinurano za zaštitu vrsta i područja je ministarstvo zaštite životne okoline, i to možda ide do nekoliko miliona evra godišnje, ali opet to ide samo za neka već zaštićena dobra i u državne institucije. U procentima, u odnosu na nacionalno finansiranje, to nisu ni promili. To je jako malo u odnosu na to koliko bi trebalo da bude. Ni izbliza nije dovoljno", navodi Ružić. Još jedan od problema je i što turistički potencijal zaštićenih delova prirode u Srbiji nije uopšte iskorišćen.

Kakav je potencijal u Srbiji

Da krenemo od nivoa ekološkog turizma, odnosno onoga što se bazira na prirodnim resursima. Eko turizam je jedan od tih vidova održivog turizma, koji je vrlo bitan jer on uzima u obzir očuvanje resursa, za razliku od masovnog turizma. Eko turizam je i tu da podrži one koji žive na tom području za razliku od običnih vidova turizma koji podržavaju one koji organizuju turizam.

"Taj skijaški turizam koji je naša država promovisala godinama, a koji nije održivi je dovela kao, recimo, na Zlatiboru, Kopaoniku ili Staroj planini da ljudi izgube šume, izvore vode, do toga da se voda katastrofalno zagadi, da dođe do narušavanja mira, ekološkog balansa i na kraju da se ugroze staništa i vrste koje su vrlo značajne, jer govorimo o razvijanju turizma u vrlo osetljivim područjima", navodi Ružić.

Urbanizovanje srpskih planina jeste postao problem, a gradnja tamo gde je dozvoljeno, ali i tamo gde nije dozvoljeno u nekim primerima je poprimila groteksne oblike. Sve više planine u Srbiji se suočavaju sa poptuno nekontrolisanom gradnjom, a čitavi gradovi koji su nikli u prirodi izgledaju potpuno neprirodno.

Ružić, koji je pasionirani prirodnjak, objašnjava koje su greške nastale prilikom ovakvih ekspanzija gradnje.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

"Ako neko kao na Staroj planini napravi na tresetištu na kome žive četiri vrste biljaka koje su specifične (recimo krilasti zvončić i  Pančićeva žablja trava), to znači da smo mi te vrste biljaka gubimo trajno. Nema povratka. Jer nije to kao kada napravite koncert na Ušću i rasterate vrane i golube grivnaše i kada se završi gruvanje muzike, oni se sutra vrate. Ne, nego ste napravili hotel i trajno smo izgubili tresetište koje služi za filtraciju čiste pijaće vode, koju pije lokalno stanovništvo. Izgubili smo neke biljne vrste koje nismo stigli ni da upoznamo, a možda neka od njih ima lek za rak, a mi nismo znali. Stepen ubjanja biljnih i životinjskih vrsta na zemlji je toliki da na svakih 10 do 15 minuta izgubimo jednu vrstu, što je katastrofalno. Taj masovni turizam nam to radi. Postoji potreba čoveka da putuje i da vidi, ali na način masovnog turizma to nije održivo", kaže Ružić.

Da li su onda zaštićena područja u Srbiji zaista zaštićena?

- Nacionalni parkovi uglavnom su šume i seča drveta im je osnovni izvor prihoda.

- U većini zaštićenih područja je dozvoljen lov, često se i podstiče.

- U nacionalnim parkovima još uvek se održavaju hajke na vukove.

U isto vreme, naši najveći prirodni parkovi koji raspolažu nepojmljivo većim prirodnim resursima i mogućnostima, nemaju ništa u ponudi. Prema rečima Ružića, problem je i što zaposleni u ovim institucijama nemaju pomoć osoblja koje se bavi zaštitom prirode.

 

 

"Nacionalni parkovi u Srbiji zapošljavaju 200 ljudi, što znači 195 šumara i drvoseča i petoro koji rade u administraciji, i možda neko ko se bavi zaštitom prirode. To vam govori da je to samo nastavak šumoseče. Oni se ne bave održivim turizmom, oni to samo probaju kroz neki projekat, i kada se projekat završi, ne bave se više time, jer to njima nije u interesu. Evo ga i primer – Nacionalni park Tara ima najveću populaciju medveda u Srbiji, nigde nisam video reklamu – dođite da vidite medvede. Evo, ja bih otišao sa porodicom da vidim. Jednostavno toga nema u ponudi, a kad odu na sajmove, oni reklamiraju hotele vojne ustanove. Ali ne mogu da krivim zaposlene tamo, već izvršnu vlast koja je u isto vreme i dozvolila više od 1.500 nelegalnih objekata na Tari koji devastiraju okolinu", kaže Ružić.

Globalno ugrožena mesta turizmom

Organizacija posvećena zaštiti ugroženih spomenika i kulturnih lokacija (The World Monuments Fund WMF) identifikovala je 25 mesta širom sveta kojima prete klimatske promene, neuravnotežen turizam i nedovoljna zastupljenost u vladinim poslovima.

Članovi te organizacije, sastavljeni od stručnjaka za međunarodno nasleđe, izabrali su kandidate za svoju dvogodišnju listu sa 225 lokacija koje su nominovale lokalne grupe. Jednom kada bude izabran, WMF radi sa tim lokalnim grupama na planiranju napora za očuvanje. Od svog osnivanja 1996. godine sa sponzorom American Express Co., WMF je donirao preko 110 miliona dolara za projekte očuvanja na više od 300 lokacija za turiste, navodi se u saopštenju te organizacije.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

 

Lista uključuje sajtove u 24 zemlje na šest kontinenata. Nekoliko se nalazi u regionima koji se oporavljaju od krize, kao što su zgrade nasleđa u Bejrutu, gde je razorna eksplozija 2020. oštetila stotine zgrada u istorijskom centru grada, i centar grada Bengazija, gde je besneo građanski rat.

"Pozivamo svet da stane uz zajednice i spase ova mesta od izuzetnog kulturnog značaja", rekla je Bénédicte de Montlaur, predsednik i glavni izvršni direktor WMF-a. "Mesta nasleđa su neverovatan resurs za rešavanje većih problema sa kojima se društvo suočava, kao i lokalnih potreba za priznanjem, pristupom, učešćem i ekonomskim prilikama."

Druge lokacije kao što su Fortified Manors of Yongtai u Kini i hram Abydos u Egiptu su izabrane jer predstavljaju neiskorišćene mogućnosti za održivi turizam. U Teotihuacanu, legendarnom arheološkom parku u Meksiku, stanovnici u blizini mesta isključeni su iz ekonomske koristi koju pruža napredna turistička industrija, saopštio je WMF. Aerodrom je nedavno otvoren 25 milja od Teotihuacana, što je dovelo do povećanog pogoršanja stanja izazvanog turizmom.

WMF takođe skreće pažnju na lokacije koje su u opasnosti od obalnih poplava i nestašice vode izazvane klimom. Hitis (Fontane vode) u dolini Katmandua u Nepalu, opsežan sistem istorijskih tačaka za distribuciju vode i podzemnih kanala, uključen je na listu za 2022. godinu u nastojanju da se osigura da te lokalne zajednice imaju pouzdan pristup čistoj vodi niz put. A uključivanje Koagannu džamija i groblja na Maldivima služi kao upozorenje o sudbini priobalnih lokaliteta nasleđa koji su u opasnosti od poplava i drugih sve češćih teških vremenskih pojava.

- Uz saradnju Maxwell Adler

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar