Regionu 20 miliona poseta u sezoni, prihodi u Srbiji nadmašili 2019.

U periodu jun - septembar ukupan broj dolazaka i noćenja turista u Adria regionu beleži snažan međugodišnji rast, međutim, broj dolazaka turista je i dalje pet odsto manji od rekordne 2019. godine, navodi se u analizi analitičkog tima Bloomberg Adrije. S druge strane, broj noćenja je povećan za 1,2 odsto. U odnosu na prošlu godinu, rast broja dolazaka turista kreće se od 20,9 odsto u Sloveniji do 40,3 odsto u Bosni i Hercegovini. Broj noćenja turista porastao je sa 15,8 odsto u Sloveniji na 30,9 odsto u Srbiji.

"Ukidanje epidemioloških mera, privredni rast, snažno tržište rada i rast zarada pozitivno su uticali na turističku aktivnost u Adria regionu, koji je u letnjoj sezoni zabeležio oko 20 miliona dolazaka i 107 miliona noćenja", navode analitičari našeg medija.

Ističu da je inflatorno okruženje poguralo prihode od turizma u regionu, koji su u prvoj polovini ove godine zabeležili rast od 91 odsto u odnosu na isti period prošle godine, čime su nadmašili finansijski rezultat iz 2019. godine.

Podaci o platnom bilansu centralnih banaka svake od zemalja i prihodima od turizma pokazuju da su premašeni rezultati iz 2019. godine, osim u Sloveniji, gde je zabeležen pad od devet odsto, i u BiH, gde su prihodi bili manji za osam odsto. Prihodi od stranih turista u prvoj polovini ove godine u odnosu na isti period 2019. veći su za 13 odsto u Hrvatskoj, 24 odsto u Severnoj Makedoniji i 66 odsto u Srbiji.

Hrvatska je regionalni lider u sektoru turizma, u letnjoj sezoni beleži rast dolazaka turista za 70 odsto i noćenja za 84 odsto, a ostvarila je više prihoda od svih ostalih zemalja zajedno – 3,2 milijarde evra, u odnosu na 2,6 milijardi evra u ostatku regiona.

Analitičari naših medija očekuju porast prihoda od turizma u zemljama Adria regiona, vođen inflacijom i zdravom tražnjom.

Analitičari Bloomberg Adrije predviđaju da će prihodi od turizma u Hrvatskoj ove godine dostići 13 milijardi evra u odnosu na 10,5 milijardi evra u 2019. godini, dok za Sloveniju predviđaju prihod od tri milijarde evra u odnosu na 2,8 milijardi evra u 2019. godini. Turizam u Srbiji bi trebalo da bude oko dve milijarde naspram 1,4 milijarde evra u 2019. godini, dok će u BiH ostati na nivou iz 2019. godine – oko milijardu evra. Za Severnu Makedoniju se očekuju prihodi od 0,5 milijardi evra, što je blagi rast u odnosu na 2019. godinu kada su iznosili 0,4 milijarde evra.

Kada je u pitanju broj noćenja po dolasku, u Hrvatskoj je taj broj iznosio 6,3 noći, dok je u BiH i Sloveniji znatno manji, 2,3 odnosno 2,7 noćenja, što ukazuje na bolje finansijske i razvojne izglede za regionalnog lidera. Što duže turisti ostanu na određenoj destinaciji, to će više potrošiti u odnosu na kraći boravak.

"Zapravo, globalni trend se kreće ka ovom drugom. Promene u preferencijama turista poslednjih decenija dovele su do toga da turisti sada biraju kraće boravke na određenim destinacijama, umesto da borave nedelju ili dve na jednoj destinaciji, kao što je to bio slučaj ranije", ističu analitičari.

Iako Hrvatska uspeva da ostvari mnogo veće prihode od ostatka regiona, ona zaostaje u pogledu iznosa po pojedinačnom stranom posetiocu. Naime, zbog svoje nezvanične strategije masovnog turizma, zaostaje za regionalnim liderima, kao što su Bosna i Hercegovina i Srbija, koje su uspele da ostvare veću dodatu vrednost po stranom posetiocu, gledajući odnos prihoda prema broju stranih turista.

Depositphotos

Takođe, najveći rast zarade po stranom posetiocu zabeležen je u Severnoj Makedoniji od 98 odsto u odnosu na 2019. godinu, dok su Hrvatska i Slovenija zabeležile rast od 43 i 31 odsto, što sugeriše da, iako je broj posetilaca manji u ostatku regiona, sve zemlje to mogu nadoknaditi nudeći bolji kvalitet usluge i tako zaraditi više po posetiocu nego u slučaju Hrvatske.

Promenile su se i preferencije turista u pogledu smeštaja koji biraju u odnosu na 2019. Tako je u Hrvatskoj zabeležen porast udela noćenja u kampovima i privatnom smeštaju, kako zbog toga što turisti traže više privatnosti, tako i zbog toga što takve vrste smeštaja doživljavaju kao sigurniju alternativu velikim hotelima s obzirom na nedavnu pandemiju. Uz to, treba dodati da su ovi tipovi smeštaja uglavnom jeftiniji, a mnogi kampovi u, na primer, istarskom delu jadranske obale nude kvalitetniji boravak od nekih hotela na drugim lokacijama.

U Severnoj Makedoniji, nezvanični podaci pokazuju nagli pad broja noćenja u hotelima u odnosu na 2019.

"Zemlja se i dalje bori da dostigne nivo iz 2019. godine, jer se strani turisti još nisu dovoljno upoznali sa odličnom gastronomskom ponudom i podrškom ugostiteljskom i turističkom sektoru u poslednje dve godine", kažu analitičari.

U Bosni i Hercegovini nema većih promena u odnosu na 2019. godinu, jer je turistička delatnost uglavnom usmerena na Sarajevo, skijališta i Međugorje, koje prema nezvaničnim procenama godišnje privuče oko milion posetilaca.

Srbija je takođe zabeležila pad broja noćenja u hotelima, ali je sa druge strane zabeležen porast broja noćenja u privatnom smeštaju. U Sloveniji je sličan trend kao u Hrvatskoj.

Sledi usporavanje

Sa finansijske strane, mnogi hoteli se i dalje bore da nadoknade gubitke nastale u pandemijskoj 2020. godini, iako su prihodi znatno porasli u poslednje dve godine, posebno tokom leta. Ovogodišnja postsezona, a samim tim i predsezona sledeće godine biće pod velikim uticajem skupljih sirovina, radne snage i energije, zbog čega će mnogi hoteli ostati zatvoreni tokom ovog perioda, fokusirajući se na sezonu, što može biti rizično s obzirom na recesivno okruženje koje se nazire 2023. na celom kontinentu.

Tim analitičara Bloomberg Adrije za narednu godinu predviđa usporavanje kako u broju dolazaka tako i u prihodima, uglavnom zbog usporavanja ekonomija glavnih emitivnih tržišta.

"Visoka inflacija će uticati na potrošnju stranih turista, čak i ako se rast potrošačkih cena uspori, što će rezultirati lošijim finansijskim rezultatima u sektoru turizma. Na potrošnju će dodatno uticati depresivno raspoloženje potrošača, što je značajna promena u odnosu na ovogodišnje raspoloženje potrošača, zbog neizvesnosti trajanja inflatornih pritisaka, a generalno smanjenje realnog dohotka promeniće potrošačke navike domaćinstava", zaključuju analitičari.