Kanjoning bi, za početak, mogao da se opiše u tri reči: "samo za najhrabrije". Ili u druge tri reči "samo za najluđe". Da biste probali jednu od najopasnijih aktivnosti u prirodi, potrebno je da se ne plašite visine, vode, zmija, kao i da u kriznoj situaciji, pazite sad, nikako ne paničite. Koji procenat ljudi to može?
"Kod kanjoninga me najviše fascinira savladavanje straha, i mojih i gledanje drugih kako se bore sa svojim strahovima. Kanjoning je najbolji način da upoznate sebe", tako kanjoning opisuje avanturista i ljubitelj kanjoninga Milan Ostojić, koji je bio i naš vodič u crnogorskim kanjonima Međureč i Rikavac.
Da, u pravu je. Kanjoning je najbolji način da se suočite sa svojim strahovima, da ih savladate, kao i da testirate koje su to još vaše mogućnosti i gde su vam granice. Pored toga, kanjoning je i prilika da upoznate prirodu iz nekog drugog ugla.
U kanjonu, za razliku od planine, ne osvaja se vrh, već dno. Kanjoni, za razliku od planina, ne nude prelepe vidikovce i prizore koji ostavljaju bez daha, ali nude stene koje čuvaju milionima godina skrivenu tajnu kako su nastale i nemaju ništa manje fascinantan izgled od pogleda sa planine.
Stene nisu same, prati ih voda, koja im na suncu daje poseban sjaj. Voda se provlači kroz stene da bi na vertikalama padala i pravila najlepše vodopade, kroz koje se avanturisti spuštaju užetom, upadajući u prirodno napravljene bazene. Kanjoning avanturistima daje mogućnost da upoznaju drugu stranu prirode dok pobeđuju strah, a osećaju konstantan adrenalin.
Kanjoning u regionu veliki turistički potencijal
"Kanjoning u Srbiji je slabo razvijen", kaže naš vodič Milan. U Srbiji, dodaje, postoje dva atraktivna kanjona, jedan je Tribuća, koji se nalazi između Valjeva i Bajine Bašte, a drugi je Vučjanka, koji se nalazi kod Leskovca. Tribuća je, za razliku od Vučjanke, ozbiljniji i opasniji kanjon, pa je samim tim i više privlačna za upuštanje u ovu vrstu avanture.
"Meka i Medina za kanjoning je Crna Gora", poručuje naš vodič koji nas je i sproveo kroz dva kanjona u toj zemlji. Jedan je Rikavac, koji je kraći, moguće ga je preći za sat i po do dva, ima manje vertikala, dovoljno vode, prirodnih bazena, fotogeničan je i kao takav idealan za početnike. Drugi je Međureč. Da biste prešli taj kanjon, potrebno je oko pet sati, opasniji je, ima između 10 i 12 vertikala, od kojih je jedna visoka čak 32 metra. U Međurečkom kanjonu je voda dosta hladnija od Rikavca, koji je više izložen suncu.
Naš vodič Milan ispričao nam je da se u Baru, pored ova dva kanjona, nalazi i kanjon Vruća rijeka, a da je najpoznatiji i najkomercijalniji kanjon u Crnoj Gori Nevidio, koji se nalazi kod Žabljaka i gde početnici obično idu. Na primorju se nalazi, kako nam je rekao, kanjon Škurda pored Kotora, a postoje i kanjoni u slivu reke Morače i to su Višnjički kanjon, Bogutovski potok i Kičevac.
"Kičevac je najekstremniji kanjon i kroz njega je do sada prošao mali broj ljudi. Veoma je opasan", ispričao nam je Milan.
U Bosni i Hercegovini je najpoznatiji kanjon Hrčavka. Od svih zemalja u regionu, kako kaže, u Sloveniji je kanjoning najviše razvijen za turiste.
Oprema i najvažnija lekcija – desna ruka čuva život
Kaciga, pojas, karabiner, osmica, uže, neoprensko odelo, duboke patike. To je oprema potrebna za kanjoning. Vodič Milan nam je održao obuku pre ulaska u kanjon. Naučio nas je kako se namešta i učvršćuje pojas, vezuje uže za osmicu, kako se osmica kači za karabiner, kao i tehniku spuštanja.
"Najvažnija lekcija – desna ruka čuva život", to nam je Milan više puta ponovio pre ulaska, a i tokom prelaska kanjona. Desnom rukom popuštamo uže i to popuštanje određuje brzinu kojom se spuštamo. Takođe, tom rukom i zaustavljamo uže. Zbog toga, šta god da se desi – desna ruka ostaje čvrsto na užetu, inače bi se silazak ubrzo pretvorio u nezgodan pad.
Dok Milan traži sidrište za kačenje užeta i priprema teren za novi spust, interesovalo nas je gde nabavlja opremu i da li se ona može naći u Srbiji:
"Kao što sam već rekao, u Srbiji kanjoning nije razvijen, pa se samim tim ni oprema ne može naći. Sve mora da se poručuje iz zemalja Evropske unije (EU), odnosno iz razvijenijih zemalja EU, jer u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj može se ponešto naći, ali ne sve. Najozbiljnija oprema se nalazi u Francuskoj, Italiji, Holandiji i Velikoj Britaniji".
Druga rečenica koju nam je Milan često ponavljao bila je: "Moraš da veruješ opremi". Uverio nas je da je oprema - od užeta, preko osmice i karabinera - napravljena tako da može da izdrži i po nekoliko tona i da smo sasvim bezbedni.
Virovi, vrtlozi, sifoni – sve moguće opasnosti u kanjonu
Lep letnji avgustovski dan odabrali smo za kanjoning. A kada je najbolje vreme za ulazak u kanjon, zavisi od samog kanjona i količine vode u njemu, objašnjava vodič. Najbolje vreme za ulazak u kanjone sa malo vode je proleće, kada se topi sneg sa planina, a upravo to može biti opasnost u drugim kanjonima sa više vode, jer preveliki mlaz može otežati spuštanje niz uže. Zato je u te kanjone bolje ići leti.
"Kada se ulazi u kanjon, traži se neka sredina, da nije suv, jer onda nije zanimljiv, već da ima dovoljno vode, ali da ona ne predstavlja opasnost."
Kada je u kanjonu velika količina vode, ona na mnogim mestima pravi vrtloge, virove, sifone, sve ono što može da ugrozi život čoveka. Dešava se da se oni nekada i ne vide sa površine.
Još jedna moguća opasnost u kanjonu može biti bujica, ispričao nam je Milan, a ona se može pojaviti ako se u kanjon uđe po kišovitom danu ili po oblačnom vremenu koje se tokom prolaska kroz kanjon pretvori u kišu.
"Može da se desi da se za 50 odsto količina vode u tom potoku poveća, jer ušao si u kanjon kada je količina vode bila na granici i pomisliš bezbedan si, a onda na pola kanjona počne da dolazi voda kao da neko sipa dodatne količine."
Druga velika opasnost je pad sa velike visine. Zato je važno vezati uže na način na koji vam vodiči pokažu i, naravno, kontrolisati spust desnom rukom. Milan naglašava da je u kriznim situacijama važno ne paničiti i slušati vodiča.
Kanjoning inače spada u opasnije aktivnosti u prirodi, kaže Milan i dodaje da i to može zavisiti od kanjona do kanjona, jer neki predstavljaju pravi akva-park u prirodi, a u nekom drugom sve vreme možeš da budeš izložen opasnosti.
Ptica u letu
Nakon pet godina intenzivnog istraživanja kanjona u Srbiji, regionu i Italiji, pitali smo Milana kako se on oseća u ovom okruženju, a on kaže "kao ptičica u letu". "Za mene je ovo miks zabave, druženja, straha i adrenalina."
I tako nas je ova ptičica na svojim krilima uspešno i bezbedno spustila niz svaku vertikalu, sprovela kroz vodu, stene, otkrila nam je bazene i tobogane koje je priroda sama napravila, dala znak gde je bezbedno da skočimo, upozorila na zmije, pokazala nam je najlepše leptire i biljke skrivene duboko u ovoj netaknutnoj prirodi.