.webp){kind=icon}
Viši nivoi kofeina u krvi mogu pomoći ljudima da ostanu vitki i smanje rizik od dijabetesa, sugeriše nova naučna studija. Iako će biti potrebna dalja istraživanja kako bi se utvrdilo da li je ispijanje veće količine kafe korisno, studija je pokazala da brzina kojom metabolizujemo kofein može uticati na našu težinu.
Klinički naučnik sa Imperial Collegea u Londonu, doktor Dipender Gill, radio je na novom istraživanju objavljenom u časopisu BMJ Medicine.
On je rekao da prethodne studije nisu uspele da pokažu uzročno-posledičnu vezu između kofeina i telesne težine, ali je nova studija koja se bavila genetikom učinila zaključke uverljivijim. "95 odsto kofeina se metaboliše enzimom preko dva gena, CYP1A2 i AHR, koji utiču na funkciju i nivo tog enzima", istakao je Gill.
Dodao je da je analizom genetske varijacije, zbog koje ljudi brže ili sporije metabolišu kofein, otkrio da je kod onih koji sporije metabolizuju - nivo kofeina u krvi veći, indeks telesne mase niži i niži rizik od dijabetesa, što čini kofein u plazmi.
Takođe je rekao da je na nivou populacije veća verovatnoća da će ljudi koji sporije metabolišu kofein biti mršaviji i imaju manji rizik od dijabetesa. "Ako brže metabolizujete, imate niži nivo kofeina u plazmi i, u proseku na nivou populacije, imate nešto veći rizik od dijabetesa i imate nešto veći indeks telesne mase", istakao je on.
Studija poziva na dalja istraživanja, uključujući da li pijenje više kafe može pomoći ljudima da ostanu vitki. Međutim, rekao je i da ljudi zasad ne bi trebalo da menjaju navike. "Svakako ljudi ne bi trebalo da počnu da piju više kafe ili čaja da bi pokušali da smršaju, jer kafa, čaj i kofein takođe mogu imati štetne efekte."
"Dakle, neki ljudi mogu imati poteškoća sa spavanjem, a neki ljudi mogu dobiti lupanje srca, tako da mislim da, na osnovu ove studije, ljudi ne bi trebalo da menjaju svoj životni stil ili ponašanje, ali naše nalaze treba koristiti za usmeravanje daljih istraživanja, uključujući potencijalne kliničke studije", zaključio je on.
Studijom je obuhvaćeno skoro 10.000 ljudi koji su učestvovali u šest dugoročnih studija, a on je istakao da trenutno nije jasno koji deo populacije brže metaboliše kofein.
