'Centralnim bankama je bolje da se strpe' - Powell se zasad oglušuje o Trumpa

Povratak inflacije više i nije pod znakom pitanja, ali jeste to kako će centralne banke postupiti - pogotovo što sam izvor inflacije neće biti pregrejana tražnja koja se reguliše restriktivnim monetarnim politikama, već, kako smo pomenuli, egzogeni faktori.

Centralne banke su već neko vreme u fazi normalizacije. Nakon intenzivnog ciklusa zatezanja, učinilo se da su na dobrom putu. Stope inflacije se smiruju, približavaju željenim nivoima i olakšavaju odluke centralnim bankarima. Međutim, sa uvođenjem carina američke administracije u stilu "kad je bal, nek je maskenbal", globalna ekonomija ostala je u šoku - i figurativno i bukvalno, sudeći po reakciji finansijskih tržišta početkom aprila.

Neminovno je da će uvođenje carina izvršiti pritisak na cene, a koliko, zavisi od industrije i od kontramera koje će se uvesti. Inflacija sama po sebi posmatra krajnjeg korisnika, ali kod uvođenja carina je bitno da teret prvenstveno i stoprocentno pada na proizvođače i posrednike koji će imati veće troškove (jer se carina mora platiti), što će u mnogim granama privrede dovesti do smanjenja tražnje. Pre svega mislimo na ciklične sektore, odnosno diskrecioni domen potrošnje, koja je osetljivija na promenu cene.

Tržišta su jasna po pitanju toga šta očekuju od centralnih banaka - da istupe u nameri da privredi olakšaju predstojeći period. Što se tiče Feda, tržišta su neposredno pre uvođenja aprilske ture carina očekivala tri smanjenja i terminalnu stopu od oko 3,6 odsto na kraju 2025, odnosno ukoliko pretpostavimo da su koraci smanjivanja kamatnih stopa 25 baznih poena, terminalna stopa Feda bila bi 3,75 odsto za gornju granicu raspona.

Samo nedelju dana kasnije, tržišta očekuju još jedno dodatno smanjenje kamatnih stopa od Feda. Samo ako obratimo pažnju na narednu sednicu Centralne banke Amerike, koja se održava u maju 2025, a na kojoj će biti donesena odluka o kamatnoj stopi, vidimo da postoje naznake da tržišta od nje očekuju da krene odmah da reaguje, za razliku od pauze koja je pre bila očekivana.

Verovatnoća da Fed smanji kamatnu stopu za 25 baznih poena na predstojećoj sednici skočila je sa 18,7 odsto krajem marta ove godine, na čak 36,8 odsto nedelju dana kasnije. Međutim, vrh Feda se ne koleba trenutno. Prema onome što se moglo čuti od Jeromea Powella, centralna banka će sačekati da vidi čvrste dokaze o tome kakvi će biti efekti carina i ne namerava da žuri u svojim postupcima. Istog dana, ranije, Trump je otvoreno kritikovao Powella, opisujući ga kao nekoga ko uvek kasni s odlukama, uz imperativ da bi trebalo ići u smeru smanjenja kamata što pre.

 

 

Što se tiče ECB, situacija nije mnogo jasnija dugoročno gledano, ali jeste što se tiče aprilske sednice. Do kraja godine tržišta očekuju još tri smanjenja kamatne stope od po 25 baznih poena, što bi dovelo kamatnu stopu na depozitne olakšice na nivo od 1,75 odsto.

Samo nedelju dana ranije, tržišta su predvidela tek dva smanjenja i kamatnu stopu na dva odsto do kraja 2025. Verovatnoća da ECB smanji kamatne stope na predstojećoj, aprilskoj sednici, skočila je sa 73,1 odsto na kraju marta 2025. na 88,9 odsto početkom druge nedelje aprila.

 

 

Mi od centralnih banaka u 2025. očekujemo opreznost i više naginjemo ka stavu "sačekati i videti šta se dešava", pre nego ka donošenju odluka koje vrlo lako mogu preći iz proaktivnog delovanja u loše procenjen trenutak. Smatramo da stimulacija koju bi centrale banke dale ekonomijama - smanjenjem kamatnih stopa - ne bi imala značajan uticaj u ovom trenutku, a i ne može da se meri sa efektima carina. Samim tim, centralnim bankama je strpljenje bolja opcija.

To posebno naglašavamo ako u koktel neizvesnosti dodamo i slobodan pad cena sirovina i energenata koji vidimo poslednjih nekoliko dana, što će imati deflatorni efekat na cene. Od ECB očekujemo još dva smanjenja kamatnih stopa do kraja godine i finalnu stopu od dva odsto, dok od Feda očekujemo još dva do tri rezanja do kraja 2025.

Rizici koje mi vidimo idu u smeru veće restriktivnosti, pogotovo kako vreme bude prolazilo i kako se inflatorni pritisci budi prenosili sa uticaja carina. Opreznost očekujemo najviše od Powella, kome ovo jeste prilika da pokaže nezavisnost monetarne politike i da nepristrasno kalibriše njenu dalju putanju.