Nema utabane staze za kamate, ECB se poziva na trgovinsku neizvesnost

Prema rečima predsednice Christine Lagarde, Evropska centralna banka (ECB) nije u mogućnosti da donese čvrste odluke o kamatnim stopama zbog velike trgovinske nepredvidljivosti.

Dok proces dezinflacije ostaje na "svom putu", Lagarde je u četvrtak rekla evropskim zakonodavcima u Briselu da je evrozona posebno izložena promenama koje donose carine, što oslabljuje poverenje u projekcije ECB.

"Posebno u trenutnim uslovima rastuće neizvesnosti, sledićemo pristup koji zavisi od podataka i odluka koje donosimo na sastancima, kako bismo uspostavili odgovarajuću monetarnu politiku", rekla je Lagarde. "Ne obavezujemo se unapred na putanju kojom se kreću kamatne stope."

Opadanje inflacije omogućilo je ECB-u da postepeno smanjuje troškove zaduživanja, pri čemu je poslednje smanjenje za četvrtinu procentnog poena ovog meseca ostavilo depozitnu kamatnu stopu na 2,5 odsto. Međutim, sve je teže proceniti kada će doći do dodatnih smanjenja, s obzirom na trgovinske tenzije sa SAD, neizvesnost u vezi sa mirovnim sporazumom u Ukrajini i veća predstojeća izdvajanja za odbranu u okviru bloka.

 

 

 

Sve to je navelo investitore da sumnjaju u sedmo smanjenje kamatnih stopa u aprilu, iako i dalje smatraju da će uslediti još dva reza kamata ove godine. Kao podrška tom stavu pristižu podaci Evrostata, objavljeni u sredu, koji pokazuju da je inflacija u februaru usporila na 2,3 odsto, a prvobitna procena je bila 2,4 odsto.

Oprez je, međutim, prisutan i na drugim mestima, s obzirom na to da je Fed u sredu zadržao kamatne stope nepromenjenim, a očekuje se da će i Banka Engleske učiniti isto kasnije u četvrtak. Za buduće odluke ECB ključno pitanje biće da li fiskalna ekspanzija može da nadoknadi bilo kakvu štetu koju američke carine nanesu krhkoj ekonomiji evrozone, kao i pitanje kakav će biti finalni efekat ta dva faktora na cene.

"Moramo da pokažemo agilnost i jasnoću u isto vreme", rekla je Lagarde, govoreći o strategiji koju će ECB primeniti u suočavanju sa trenutnim izazovima. Ona je navela i analizu ECB koja sugeriše da bi američka carina od 25 odsto na evropske uvozne proizvode smanjila ekonomski rast regiona za oko 0,3 procentna poena u prvoj godini. Mera odmazde Evropske unije dodatno bi povećala to smanjenje na oko pola procentnog poena.

 

U isto vreme, izgledi za inflaciju bi postali značajno neizvesniji, rekla je Lagarde. U bliskoj budućnosti, evropska odmazda i slabiji kurs evra mogli bi da podignu rast cena za oko pola procentnog poena, dodala je.

Od početka meseca, međutim, jedinstvena valuta je ojačala za više od četiri odsto u odnosu na dolar, što je podstaklo spekulacije o mogućem američkom sporazumu čiji bi cilj bilo tendenciozno slabljenje dolara.

Na pitanje o implikacijama takvog plana za Evropu i njenu ekonomiju, Lagarde odgovara da to doprinosi argumentima za jačanje temelja regiona i izbegavanje ranjivosti "u bilo kojem obliku".

"Iz mog ugla, to znači brzo kretanje prema digitalnom evru, kako u veleprodaji, tako i u maloprodaji, obezbeđivanje da naši platni sistemi funkcionišu dobro, kao i produbljivanje jedinstvenog tržišta kako bi se uklonile trgovinske barijere koje sami sebi bespotrebno namećemo. Treće, potrebno je ubrzano razvijanje unije kapitalnih tržišta, kako bismo mogli da prikupimo sredstva koja će biti sigurna ovde", dodala je šefica ECB.