Gde uložiti dok tržište tone - u keš, zlato ili akcije

Tržište kapitala je u periodu povećane neizvesnosti, a svaka nova informacija znatno utiče na smer kretanja cena. Raspoloženje investitora oscilira iz dana u dan, a volatilnost podseća na igru na sreću. U takvom kontekstu, američke investicione banke sve otvorenije saopštavaju povećanu verovatnoću recesije 2025.

Konsenzus prognoza, koja se donedavno kretala oko 30 odsto, sada raste ka 50 odsto, dok predviđanja na Polymarketu ukazuju na verovatnoću veću od 60 odsto. S obzirom na sve izraženije rizike i visoku neizvesnost, ključno pitanje za investitore je: kako pozicionirati portfolio i koje klase imovine su sada najotpornije?

Novac i ekvivalenti

U uslovima povećanih recesionih rizika i velike nestabilnosti tržišta, mnogim investitorima prva asocijacija je gotovina. Povećanje udela likvidnih sredstava u očekivanju pada tržišta je opravdano jer gotovina obezbeđuje stabilnost portfelja i omogućava kupovinu po nižim procenama u slučaju iznenadnih korekcija. Međutim, gotovina dolazi sa svojim ograničenjima. U okruženju visoke inflacije, njen stvarni prinos je često nedovoljan za očuvanje kupovne moći. Na primer, evropski fondovi tržišta novca su od početka godine ostvarili prinos od samo 0,7 odsto, dok su godišnji prinosi oko dva odsto. 

Osim toga, postoji i oportunitetni trošak, posebno ako dođe do pozitivnog zaokreta u geopolitičkim odnosima ili makroekonomskim pokazateljima. Na primer, mogući sporazum između Evropske unije i SAD o ukidanju carina u okviru zone slobodne trgovine mogao bi da ima veoma pozitivan uticaj na tržište. Imajući u vidu Trumpove stavove, u ovom trenutku i dalje izgleda da postoji veći rizik od dalje eskalacije trgovinskog rata, pa je dobro povećati udeo gotovine u portfelju kao hedžing.

Zlato

Kada privredi preti stagflacija gde se istovremeno suočavamo sa visokom inflacijom i slabijim privrednim rastom, sirovine se vraćaju u fokus investitora. Zlato, kao najtradicionalnije sredstvo zaštite od inflacije i geopolitičkih rizika, posebno dobija na značaju. Povećanje uvoznih cena usled carina, uz usporavanje globalne tražnje, stvoriće okruženje koje dodatno podržava tražnju plemenitih metala, posebno zlata. Za investitore koji traže indirektnu izloženost zlatu, rudari zlata predstavljaju zanimljivu alternativu.

Cene zlata se kreću iznad 3.000 dolara po unci, podržavajući rast prihoda u sektoru. Istovremeno, cene nafte ostaju ispod 60 dolara po barelu, što znači niže troškove za industriju koja je izuzetno energetski intenzivna. Kombinacija visokih prihoda i smanjenih troškova otvara prostor za profitabilno širenje margine. Uprkos tome, akcije rudara zlata trenutno padaju zajedno sa tržištem zbog opšte panike, barem u početnoj fazi volatilnosti. Ali postavlja se pitanje da li je ovaj pad racionalan u svetlu fundamentalno jačih pokazatelja? Mislimo da nije.

Akcije

Iako je rizik nagnut ka padu tržišta akcija, potpuna pasivnost na berzi nosi značajan rizik od propuštenih prilika. Istorijski podaci pokazuju da dugoročni prinosi snažno zavise od nekoliko ključnih dana nestabilnosti. Na primer, investicija od 100.000 dolara u američke akcije od 2000. do 2024. porasla bi na približno 500.000 dolara. Međutim, propuštanje samo prvih pet dana u tom periodu smanjilo bi ukupan prinos za čak 150.000 dolara. U okruženju gde je budući pravac tržišta teško predvideti, vrednosti akcija predstavljaju racionalan kompromis između izloženosti i zaštite. To su kompanije čije procene nisu zasnovane na visokim očekivanjima, već na realnim osnovama.

Na primer, za razliku od tehnoloških kompanija čije se valuacije često baziraju na očekivanom rastu u budućnosti, kod "value" kompanija cena deonice odražava stvarne poslovne rezultate poput stabilne zarade, dividendi i tržišnog udela. Suprotno od američkog tržišta gde su cene deonica već uključivale savršene scenarije rasta bez prostora za razočaranje, "value" pristup podrazumeva niži rizik s obzirom na zdrave fundamente.

U tom kontekstu, spomenuli bismo region u kom se slovenački berzanski indeks SBITOP ističe atraktivnim valuacijama i povoljnom strukturom, s dominacijom kompanija koje bi trebalo da budu otpornije na trenutna događanja u svetu. Takav profil indeksa može delovati kao prirodan amortizer u periodima tržišnih previranja.

Gledano geografski, ako bi se izdvojio region sa relativno povoljnijim izgledima u trenutnom okruženju, fokus bi se pomerio ka Evropi. Trgovinski sukob između SAD i Kine preti dugoročnim posledicama po obe privrede, a američka ekonomija se sve češće pominje u kontekstu potencijalne stagflacije. Pored toga, američki tržišni indeksi nastavljaju da trguju po znatno višim vrednostima u poređenju sa njihovim evropskim ekvivalentima.

Poređenja radi, STOXX Europe 600 i britanski FTSE 100 indeks trenutno nude znatno povoljnije ulazne nivoe, kako u pogledu odnosa cene i zarade, tako i kroz stabilne prinose na dividende. Naravno, Evropa ne može da izbegne globalno usporavanje i neće biti imuna na posledice protekcionističke politike. Ali kompanije u okviru evropskih indeksa u startu su jeftinije, a region nije direktno uključen u konkurenciju koja sve više poprima karakteristike "race to the bottom" između SAD i Kine.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar