Spajanje Honde i Nissana formira novi front u borbi protiv kineskih proizvođača

Spajanje Honde i Nissana je otrežnjujuća činjenica za čitavu auto-industriju. Može se reći da savršeno ilustruje sve veću potrebu brze adaptacije na agresivnu kinesku konkurenciju i radikalne promene u potrošačkim potrebama.

Nissan već izvesno vreme beleži skromne stope rasta prihoda, nakon turbulentne saradnje sa Renaultom, posebno za vreme mandata Carlosa Ghosna, koji je bio arhitekta Renault Nissan alijanse i mentor bivšeg izvršnog direktora Stellantisa Carlosa Tavaresa.

Kada je pobegao pod misterioznim okolnostima zbog finansijske malverzacije, stavljen je veliki upitnik na održivost alijanse. U okviru velikog restrukturiranja, Renault je smanjio svoj udeo u Nissanu sa 43 na 15 osto. Nadalje, Nissan planira dalja restrukturiranja i smanjivanja troškova, između ostalog, otpuštanje 9.000 zaposlenih.

Alijansa je bila prošarana raznim problemima od začetka – kulturalne razlike, disbalans u glasačkim pravima u korist Renaultu, kao i drugačija vizija strategije u vezi s električnim vozilima marginalizovale su interese Nissana.

Što se strategije tiče, Renault se zalaže za agresivnu tranziciju ka električnim vozilima, dok je Nissan bio oprezniji (kao i Toyota), iako je bio jedan od pionira u električnim vozilima, uvođenjem modela Nissan Leaf u 2010. Takođe, Nissan je bio fokusiraniji na tržište Severne Amerike, dok je Renault ciljao Evropsko.

Burna reakcija tržišta kapitala

Inicijalna reakcija na glasine o potencijalnom spajanju su akcije Nissana poslale u najveći uspon zabeležen u poslednjih pedeset godina – 23,7 procenata, dok su akcije Honde pale za oko tri odsto. Nedugo nakon objave, akcije Honde i Nissana su iskusile konvergentan trend naviše. Pre objave, akcije Honde su imale relativno stabilno trgovanje i cenu.

Kada je pripajanje potvrđeno i prašina se slegla, akcije Honde su se stabilizovale, dok su akcije Nissana doživele dalji pad. Honda je pružila dodatnu sigurnost investitorima kroz otkup sopstvenih akcija. U prošlih godinu dana, cena akcije Honde je pala za osam odsto, dok je cena akcije Nissana smanjena za čak 27,2 odsto, vraćajući se na nivoe pre objavljivanja pripajanja.

 

 

Opadajuća prodaja dodatan motiv za udruživanje

Potreba za konsolidacijom je još jasnija kada se pogleda kretanje prihoda. Naime, i Honda i Nissan beleže opadajuće stope rasta prihoda iz kvartala u kvartal. Honda prolazi nešto bolje od Nissana i održava nominalni rast, ali je Nissan na 30.9.2024. zabeležio pad prihoda od 5,1 odsto.

Bloomberg

 

 

 

 

Honda i Nissan iza Toyote po profitabilnosti

Izazovi sa profitabilnošću i kontrola troškova su glavna tema industrije. Konteksta radi, uporedili smo EBITDA marže Honde i Nissana sa njihovim glavnim konkurentom na japanskom tržištu, Toyotom, kao i jednim od glavnih predstavnika kineske konkurencije BYD-jem.

Širi trend jeste opadajuća profitabilnost, gde se najbolje drže BYD i Toyota. Toyota, inače industrijski primer optimizacije proizvodnje i kontrole troškova, beleži znatno više marže profitabilnosti od svojih japanskih konkurenata, a i od BYD-ja. Nissan s druge strane beleži najnižu EBITDA maržu. Spajanjem i formiranjem treće najveće svetske kompanije automobila, nada leži u ekonomiji obima zarad očuvanja rezultata i konkurentnosti.

 

Niska zaduženost Nissana olakšavajuća okolnost

Nissanova fiskalna konzervativnost, uprkos previranja sa Renaultom je njihov as u rukavu. Poslednje tri godine održavaju neto poziciju novca, a neto dug prema EBITDA 31. 3. 2024. iznosi negativnih 1,24 puta. Honda je značajnije zadužena, neto dug prema EBITDA na 31. 3. 2024. iznosi 2,55 puta. Jednim delom, može se objasniti razlikama u pristupu električnoj tranziciji. Honda je bila dosta ambicioznija od Nissana u razvijanju tehnologije, te je to sa sobom povuklo i više troškove i investicije (time i višim kapitalnim zahtevima).

Nissan je bio konzervativniji po pitanju električnih vozila. Nissan je oprezno kročio, slično kao i Toyota, koja se i dalje najviše oslanja na hibridne pogone, gde je tržišni lider. Treba napomenuti, s obzirom na to da je Honda diverzifikovana i u druge biznise, to takođe utiče na zaduženost.

 

Izgledi za budućnost

Konsolidacija je dobro utvrđena strategija u auto-industriji, a u vremenu krize i padajuće potražnje, izgleda kao da je nužna. Posebno zbog kineskog tržišta, gde se kombinovano tržišno učešće Honde i Nissana prepolovilo na osam odsto u poslednjih pet godina, usled pojačane konkurencije od domaćih proizvođača. Ekonomija obima je ime igre, te Nissan i Honda formiraju ujedinjeni japanski front u borbi za opstanak.

Najveći sinergetski efekti i uštede na troškovima će proizilaziti iz deljenja platformi i pogona, kao i zajedničkog istraživanja i razvoja. Očekuje se da Honda odvoji biznis koji nije usko vezan za automobile, a da nova holding kompanija (Honda Nissan) bude listirana na berzi tokom druge polovine 2026. Takođe, očekuje se uvođenje novih modela zbog ograničenog rasta prodaje. Najveći izazovi sada leže u duplikaciji proizvoda, procesa te će to vući dodatne troškove restrukturiranja.

Nissan, kao u alijansi sa Renaultom nalazi u suvozačevom sedištu. Nissan nanovo ulazi kao manji partner – tržišna kapitalizacija Nissana iznosi skoro jednu petinu tržišne kapitalizacije Honde (na 30. 9. 2024. LTM). To je u određenu ruku potvrđeno i navedenim kretanjem cene akcija. Nissanove akcije, uprkos inicijalnom entuzijazmu oko potvrde, pripajanja su imale istorijski rast, a nakon objave su iskusile pad.

Investitori su verovatno uvideli činjenicu da će Honda povlačiti sve konce u ovoj alijansi, i zapitali se koliko će Nissan dodavati vrednosti ovoj transakciji. U paket ulazi i junior partner u Renault Nissan alijansi, Mitsubishi, koji i dalje treba da se izjasni da li će biti deo nove alijanse.